U određenom životnom dobu svaka osoba bi trebalo da ode na kontrolni pregled kod oftalmologa
Glaukom je jedan od vodećih uzroka slepila u svetu a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila ga je za prioritetnu bolest. Definicija glaukoma je tokom godina pretrpela dosta promena shodno novim saznanjima iz ove oblasti, pa sada povišen očni pritisak više nije deo definicije glaukoma već vodeći faktor rizika za pojavu bolesti.
Primarijus dr Lidija Magarašević, šaf kabineta za glaukom Klinike za očne bolesti „Prof. dr Ivan Stanković“ Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, kaže za eKliniku da ovo oboljenje predstavlja grupu bolesti koje dovode do progresivnog oštećenja očnog živca sa karakterističnim promenama u izgledu njegove glave (ekskavacija PNO) i pojave defekata u vidnom polju. Procenat obolelih od glaukoma se kreće oko 2,2 odsto sa stalnom tendencijom porasta. U svetu je 2013. godine bilo oko 60 miliona obolelih od glaukoma, da bi 2020. taj broj bio 80 miliona.
Prema njenim rečima, očekuje se da će 2040. godine biti 111,8 miliona obolelih. Ako se uzme u obzir podatak da skoro 10 odsto obolelih oslepi u toku života podaci su više nego zabrinjavajući a Nedelja glaukoma koja se svake godine obeležava u svetu, pa i ove od 7. do 13. marta, ima za cilj podizanje nivoa svesti i o tome da se adekvatnim lečenjem hroničnog glaukoma mogu sačuvati i vid, i kvalitetan život.
Glaukom se može javiti u bilo kom dobu života, od samog rođenja pa do njegovog kraja. Na sreću, kaže dr Magarašević, glaukom se kod dece ne javlja tako često, ali kad se javi težak je i za dijagnostiku i za lečenje, pogotovo u našoj zemlji koja, nažalost, ovom problemu nije posvetila potrebnu pažnju.
Ona podseća pratioce eKlinike da su normalne vrednosti očnog pritiska 10-20 mmHg.
– Takođe, može se javiti u formi hronične bolesti što je najčešći slučaj, ali i u formi akutne bolesti koja predstavlja jedno od najhitnijih i najbolnijih stanja u oftalmologiji i zahteva brzo rešavanje budući da upravo ovaj oblik glaukoma najčešće i dovodi do ozbiljnog gubitka vida. Simptomi akutnog glaukoma su za razliku od hroničnog oblika upečatljivi i veoma vidljivi – prisutan je jak bol u oku i glavi, naglo slabljenje vida, crvenilo i suzenje oka, često je prisutna mučnina, povraćanje i teško opšte stanje pacijenta. Ovi simptomi mogu da zavedu lekara jer liče na druge bolesti, pa pacijent dosta luta dok ne dodje do oftalmologa – upozorava naša sagovornica.
Glaukom je, ipak, u najvišem procentu (oko 80 odsto), bolest bez simptoma ili sa malo nespecifičnih simptoma. Ona nastaje i razvija se postepeno, skoro neprimetno, oštećuje očni nerv i dovodi do postepenih promena u vidnom polju koje za pacijenta takođe mogu biti teško uočljive sve do odmakle faze bolesti, kad i sam vid oslabi i to trajno.
– To su razlozi što se najčešći oblik glaukoma zove i tihi kradljivac vida. Pacijenti tada imaju teškoće u svakodnevnom životu, smetnje u čitanju, gledanju televizije, hodu (česti su padovi i povredjivanja), u saobraćaju (i kao pešaci i kao vozači)… Često imaju utisak da im stvari u kući “nestaju“ jer im postaju slabo vidljive zbog ispada u vidnom polju koje se najčešće ispoljava u vidu zasenčenja ili fleka, a na kraju može da se javi i jako suženje vidnog polja ili takozvani “tunelski vid“. Ova vrsta glaukoma je višegodišnja pa i višedecenijska bolest a pacijenti oboleli od glaukoma su kao maratonci, trče dugu i često i iscrpljujuću trku za očuvanje svog vida – kaže doktorka.
Glaukom je potrebno prepoznati i na vreme otkriti da bi se što pre započelo lečenje.
– Hronični glaukom je bolest koja se ne može izlečiti ali se adekvatnom terapijom vid može sačuvati. Za postavljanje dijagnoze potrebno je obavezno izmeriti očni pritisak i izvršiti pregled očnog dna, što nam omogućava da vidimo očni živac. Te dve stvari može da uradi svaki oftalmolog. Kada se postavi sumnja na glaukom, potrebno je da se uradi pregled vidnog polja, takozvano kompjuterizovano vidno polje, čime se zaokružuje osnovna dijagnostika glaukoma. Potrebno je takodje pregledati i komorni ugao, debljinu rožnjače (pahimetrija) i uraditi, ukoliko smo u mogućnosti, i pregled svetlosnim skenerom (optička koherentna tomografija ili skraćeno OCT) koji nam daje uvid u strukturna oštećenja živca – objašnjava metode dijagnostike dr Magarašević.
Preventivni očni pregledi najvažniji u sprečavanju pojave glaukoma Foto: Shutterstock
Nakon postavljene dijagnoze odlučuje se o načinu lečenja. Najčešće se koriste kapi koje u početku pacijenti revnosno koriste ali kasnije posustaju, jer je, prema rečima sagovornice eKlinike lečenje doživotno, i česti su neželjeni efekti u vidu crvenila, osećaja “peska u očima“ , suvih očiju, svraba. Kod nas postoji veliki izbor kapi i takvo lečenje je dostupno pacijentima. U razvijenijim zemljama laser je često prvi terapijski izbor umesto kapi jer je to komfornije za pacijenta, a državu manje košta.
– U Srbiji je lečenje laserom uglavnom vezano za private ordinacije i klinike, a pacijenti o ovome nisu dovoljno informisani. Treba napomenuti i to da je glaukom “hirurška bolest“, tj. da lečenje može biti i operativno. Nažalost, uvreženo je mišljenje da je to krajnji izbor, pa često pacijent dođe na operaciju u veoma odmaklom stadijumu. Često čak i oftalmolozi pacijenta ne informišu da je operacija glaukoma moguća i poželjna. Možda je razlog tome i što je u Srbiji mali broj oftalmologa osposobljen za operacije glaukoma. Koji god oblik lečenja da se izabere, pacijentu je potrebno objasniti važnost praćenja bolesti: pacijente mogu pratiti i opšti oftalmolozi, ali je poželjno da se bar jednom godišnje upute specijalisti za glaukom koji određuje stepen progresije bolesti, ciljni pritisak i daje smernice za lečenje. Lečenje glaukoma je individualno, personalizovano, a cilj lečenja je da se zaustavi ili uspori progresija bolesti, očuva kvalitet života i spreči ono najgore – slepilo – kaže za eKliniku šef kabineta za glaukom KBC Zvezdara.
Kao i u mnogim drugim bolestima, u slučaju glaukoma faktori rizika igraju veliku ulogu. Starenje i genetika su najozbiljniji faktori rizika, ali treba uzeti u obzir i dijabetes, kardiovaskularne bolesti (visok ili nizak krvni pritisak, aritmije, povećane masnoće u krvi). Glaukom može da se javi i kao posledica drugih očnih oboljenja, povreda ili operacija na oku, upotrebe lekova kao što su kortikosteroidi, antidepresivi, antipsihotici ili lekovi za lečenje raznih alergija, takozvani antihistaminici, kao i lekovi za parkinsonizam.
– Prevencija glaukoma je veoma značajna. Širenje svesti o glaukomu je neophodno, pa se u svetu a i kod nas već deset godina organizuje Svetska nedelja glaukoma, najčešće u drugoj nedelji marta. Stručnjaci za glaukom organizuju predavanja, rade se preventivni, besplatni pregledi (merenje pritiska i pregled očnog živca ). Za prevenciju je bitan “sluh“ šire društvene zajednice i uključivanje medija. Prošle godine, Svetska nedelja glaukoma je uglavnom obeležena virtuelno, bez preventivnih pregleda koji nisu bili mogući zbog epidemije covid 19 – konstatuje doktorka.
Magarašević kaže da je u toku pandemije covid 19 pacijentima bilo teško da dođu do oftalmologa, bili su uskraćeni za pravilno praćenje, a neki su zbog nemogućnosti pravovremenog operativnog lečenja, nažalost, trajno izgubili vid. Podrška pacijentima je bila moguća savetima preko telefona ukoliko oftalmolog ima dovoljno entuzijazma da to čini. Pacijentima je bilo otežano i prepisivanje recepata, morali su često sami da kupuju terapiju, pa i da skladište veće količine kapljica. Ona upozorava da ukoliko se situacija sa epidemijom nastavi i pacijenti zbog zabrinutosti budu primorani da kupuju veće količine kapi, potrebno je da vode računa o roku trajanja al i o načinu čuvanja kapi, kako je to napisano u uputstvu za lek. Takođe, dobro je da imaju svog oftalmologa koji će pored toga što ima uvid u njihovu bolest, i u ovakvim ekstremnim situacijama biti uz njij. Pacijent i lekar su tim i to ne treba da se zaboravi, podseća ona.
– Svako od nas najviše može sam za sebe da učini redovnim odlascima oftalmologu. Mlađi od 40 godina treba da proveravaju oči na 2 do 4 godine, oni od 40 do 60 godina života na dve do tri, a stariji od 60 godina jednom godišnje ili najviše jednom u 2 godine. Genetsko opterećenje i postojeći faktori rizika zahtevaju i češće provere – savetuje dr Magarašević.
Nauka i struka, takođe, prate ovu bolest i stalno se osavremenjuju dijagnostičke metode, pronalaze novi, efikasniji lekovi i unapređuju laseri ili operativne metode koje uključuju razvoj mikrohirurških tehnika i implanata.
Sagovornica eKlinike kaže da svi zajedno možemo mnogo da učinimo da glaukom ne “ krade “ naš vid, da svet i nama drage ljude vidimo u punom sjaju i boji, i da ne postanemo teret ni sebi, ni našim najbližima, a ni celom društvu, i da je za to potrebno samo malo vremena i volje.