Povećano javljanje astme je primećeno širom sveta, naročito u gradskim sredinama, a najčešće se pripisuje zagađenom vazduhu – kako industrijskom zagađenju, tako i automobilskim izduvnim gasovima. Spada u jedan od najčešćih hroničnih zdravstvenih problema koji se javljaju kod trudnica i javlja se u preocentu od 3 do 12 odsto trudnoća.
Šta dovodi do pogoršanja, a šta do poboljšanja stanja astme u trudnoći
Tačan uzrok brohnijalne astme (Asthma bronchiale), veome čestog oboljenja u opštoj populaciji, nije poznat.
Dr Branislav Milojević, specijalista ginekologije i akušerstva, za eKliniku kaže da se veruje da kombinacija urođenih i faktora životne sredine učestvuje u njenom nastanku, uz posredovanje ćelija imunskog sistema i njihovih proizvoda koji dovode do povećane nadražljivosti disajnih puteva, i dodaje:
– Nema konzistentnih podataka o poboljšanju ili pogoršanju astme u trudnoći, mada jedna trećina žena sa teškom astmom doživi pogoršanje krajem drugog ili početkom trećeg tromesečja. Mogući činioci poboljšanja stanja u trudnoći su: povećana koncentracija kortizola (protivzapaljensko dejstvo) i progesterona (opuštanje glatkih mišića disajnih puteva).
Najčešći uzroci pogoršanja astme kod trudnica su:
- teške forme astme prisutne pre trudnoće
- infekcije gornjih respiratornih puteva, najčešće virusne
- gastroezofagusni refluks (GERB)
- nepridržavanje propisane terapije, naročito upotrebe inhalacionih kortikosteroida (IKS), u strahu od štetnog uticaja na plod
– Trudnice koje pravilno koriste IKS, imaju za 75% niži rizik od pogoršanja astme koja je često povezana sa alergijama, naročito polenskim, alergijama na životinjsku perut, grinje, plesni i bubašvabe. Određeni lekovi mogu izazvati astmu, najčešće beta-blokatori, aspirin i nesteroidni inflamatorni lekovi, kao i aditivi prehrambenih prozvoda, naročito sulfiti, a ne treba zaboraviti ni neimunološke uzroke, poput duvanskog dima – objašnjava dr Milojević.
I ako dođe do komplikacija, redovna terapija ih rešava
Sagovornik eKlinike kaže da se dijagnoza astme kod trudnica postavlja na identičan način kao i kod ostalih pacijenata: kombinacijom analize kliničke slike (kašalj, otežano disanje, stezanje u grudima, vizing – osećaj zviždanja u grudima tokom disanja, koji se javljaju epizodično) i funkcionalnog testiranja pluća (spirometrija). Većina obolelih bude otkrivena pre trudnoće i već prima odgovarajuću terapiju.
Dr Milojević kaže da se najveći broj komplikacija astme u trudnoći javlja kod trudnica sa umereno teškim, a naročito teškim formama astme.
– Važno je napomenuti da je uz adekvatnu kontrolu bolesti, rizik zanemarljiv. Astma u trudnoći se povezuje sa povećanom učestalošću sindroma povišenog krvnog pritiska trudnoće (preeklampsija – eklampsija), trudničkim dijabetesom, kao i češćim završetkom, planiranim i hitnim carskim rezom. Postoji i povećan rizik za krvarenja u trudnoći, prednjačeću posteljicu, abrupciju posteljice, horioamnionitis i prevremeni porođaj. Više od 60 odsto zapaljenja pluća u trudnoći u vezi je sa obolelima od astme. Komplikacije koje se mogu javiti na plodu su zastoj rasta ploda (FGR), mala telesna masa na rođenju, kao i neonatalna hipoksija. Međutim, novije studije ne pokazuju uticaj astme na pojavu fetalnih malformacija. Dugoročno praćenje dece trudnica sa astmom pokazuje povećanu učestalost astme kao i češće javljanje respiratornih infekcija, ali samo u slučajevima kada astma majke nije bila adekvatno kontrolisana u trudnoći – ističe ginekolog – akušer.
Uz terapiju, važni su edukacija trudnica i izbegavanje okidača
Glavni ciljevi terapije, prema rečima našeg sagovornika, jesu održavanje normalne ili približno normalne plućne funkcije majke, čime se obezbeđuje adekvatna oksigenacija ploda, prevencija pogoršanja, i omogućavanje trudnici da se nesmetano bavi uobičajenim aktivnostima.
– Veoma je važna i edukacija trudnica u prepoznavanju znaka pogoršanja bolesti, kao i periodične kontrolne spirometrije, kako bi se na vreme delovalo i korigovala terapija u ranoj fazi pogoršanja. Vrlo je značajno i izbegavanje okidača astme, kao što su udaljavanje kućnih ljubimaca na koje postoji od ranije poznata alergija, redovna temeljna higijena posteljine, održavanje vlažnosti vazduha u životnom prostoru na vrednostima nižim od 50 odsto, izbegavanje upotrebe usisivača (ili barem nošenje maske tokom upotrebe), klima uređaja i prečišćivača vazduha, izbegavanje aktivnosti na otvorenom kada je koncentracija alergena i zagađenja visoka, kao i izbegavanje nealergenih iritanasa, kao što su jake arome, aditivi hrane, aspirin, beta-blokatori, a naročito duvanski dim – opominje dr Milojević.
Svaki napor, napominje naš sagovornik, treba usmeriti i na prestanak pušenja u trudnoći, koje je vrlo ozbiljan činilac loših ishoda trudnoće, a na koji se može efikasno delovati.
– Trudnice koje primaju imunoterapiju mogu to da nastave u trudnoći, ali bez povećanja doze. Započinjanje imunoterapije u trudnoći nije preporučeno jer moguće anafilaktičke reakcije mogu izazvati kontrakcije materice. Jako je važno trudnice sa astmom vakcinisati protiv sezonskog gripa, kao i protiv Streptococcus pneumoniae (antistreptokokna vakcina, ako je moguće primiti je pre trudnoće), s obzirom na gore navedene ozbiljne komplikacije i pogoršanje osnovne bolesti izazvane respiratornim infekcijama. Svakako, podrazumeva se i adekvatno lečenje rinitisa, sinuzitisa i gastričnog refluksa, što sveukupno doprinosi boljoj kontroli astme – dodaje doktor.
Trudnicama sa astmom se preporučuje porođaj sa epiduralom
Veliki broj žena ima utisak i strah da većina lekova za astmu, ako ne svi, mogu da budu štetni za plod. Dr Milojević naglašava da ih treba informisati da je rizik od nekontrolisane astme daleko veći od bilo kog neželjenog efekta lekova i da većina žena može da postigne zadovoljavajuću kontrolu astme tokom trudnoće.
– S obzirom na moguću pojavu zastoja fetalnog rasta, povremeni ultrazvučni pregledi u trudnoći se preporučuju radi ranog otkrivanja. Tokom porođaja, važno je adekvatno kontrolisati astmu uz primenu redovne terapije, i povremenu proveru vršnog ekspirijumskog protoka (REF), kao i obaveznu periodičnu proveru zasićenosti krvi trudnice kiseonikom. Epiduralna anestezija se preporučuje u ovakvim porođajima, jer dovodi do smanjenja potrošnje kiseonika, što smanjuje mogućnost nastanka intrauterine hipoksije ploda – objašnjava sagovornik eKlinike.
Ima li opasnosti od lekova za astmu u toku dojenja
Ginekolog akušer dr Branislav Milojević odgovara na još jedno bitno pitanje, o primeni lekova za astmu tokom dojenja:
– Većina lekova koji se koriste u terapiji za astmu (inhalacioni β2-adrenergički agonisti, natrijum-kromoglikat, inhalacioni steroidi, ipratropijum-bromid) se mogu bezbedno koristiti i tokom dojenja. Sistemski steroidi kod težih formi astme mogu preći u majčino mleko ali u malim dozama, i ako je ukupna dnevna doza manja od 40 mg prednizolona (ili ekvivalentnog leka).
