Posle pet godina istraživanja otkriveno da protein neuritin u ljudskom organizmu može da spreči proizvodnju patogenih antitela koja napadaju čoveka, umesto da ga štite od virusa i bakterija
Neke autoimune bolesti podstiču antitela koja se vežu za tkiva čoveka i napadaju ga Foto: Pixabay
Stručnjaci sa Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU) otkrili su funkciju u imunološkom sistemu koja može da bude ključna u lečenju alergijskih stanja poput astme, ali i da zaustavi anafilaksiju, inače opasnu po život. Istraživači su otkrili prirodan način na koji telo sprečava autoimune bolesti i alergije, a čitav ovaj proces pokreće protein u telu zvan neuritin. Studija je objavljena 12. marta 2021. u stručnom magazinu Cell i otkriva da neuritin može da spreči proizvodnju patogenih antitela.
– Pronašli smo ovaj apsolutno fascinantan mehanizam sopstvenih tela koji zaustavlja proizvodnju loših antitela, koja mogu da izazovu ili autoimunost ili alergije. Godinama je poznato da neuritin ima ulogu u mozgu i nervnom sistemu, ali pronašli smo obilje neuritina i u imunološkom sistemu i njegovom mehanizmu, što nikada nije opisano u biologiji. Pokazali smo da je to jedan od sopstvenih mehanizama našeg imunog sistema za sprečavanje autoimunosti i alergije, a sada imamo dokaze da to možemo iskoristiti za lečenje – izjavila je profesorka ANU Carola Vinuesa, jedna od vođa ove studije.
Istraživači kažu da su u analizu krenuli pre više od pet godina kako bi premostili jaz u znanju o tome kako funkcioniše imuni sistem, prateći obrazovanu pretpostavku da neuritin može da ima regulatornu funkciju u zaustavljanju alergija i autoimunih bolesti.
– To je neverovatno otkriće. Videli smo da u odsustvu neuritina postoji povećana podložnost smrti od anafilaksije, ističući njegovu ulogu u prevenciji alergija opasnih po život – objasnila je prva autorka studije dr Paula Gonzalez Figueroa sa ANU.
Kada, kod ljudi sa alergijama, imuni sistem preterano reaguje na alergene, poput polena, prašine ili putera od kikirikija, on počinje da proizvodi antitela koja se zovu imunoglobulin E (IgE). Alergije se dešavaju kada telo proizvodi prekomerni IgE kao odgovor na inače štetne supstance, što dovodi do oslobađanja histamina, koji uzrokuje alergijske reakcije.
– Otkrili smo da neuritin sprečava prekomerno stvaranje IgE, koje je tipično povezano sa nekim uobičajenim oblicima alergije i intolerancije na hranu – istakla je profesorka Vinuesa.
Mnoge autoimune bolesti uzrokuju nastanak ili pogoršavaju status antitela koja nastavljaju da uništavaju naša sopstvena tkiva i uzrokuju autoimune bolesti poput lupusa i reumatoidnog artritisa.
– Postoji više od 80 autoimunih bolesti. Kod mnogih od njih pronalazimo antitela koja se vežu za naša sopstvena tkiva i napadaju nas, umesto da ciljaju patogene – viruse i bakterije. Otkrili smo da neuritin suzbija stvaranje štetnih plazmatskih ćelija, ćelija koje proizvode štetna antitela – objašnjava dr Paula Gonzalez-Figueroa koja se, zajedno sa kolegama, nada da će ovo otkriće sada biti osnova novih tretmana.
– Ovo otrkiće bi moglo da bude više od novog leka. Moglo bi da bude potpuno novi pristup lečenju alergija i autoimunih bolesti. Ako je ovaj pristup uspešan, ne bismo trebali da iscrpimo važne imune ćelije, niti da prigušimo ceo imuni sistem. Umesto toga, trebalo bi samo da koristimo proteine koje naše telo koristi kako bismo osigurali imunološku toleranciju – naglasila je profesorka Vinuesa, podsećajući da su alergije i autoimune bolesti u porastu pa se istraživači nadaju da će ovo otkriće dati novi način da se borimo protiv njih.