Prof. dr Vesna Stojanov: Šta se danas smatra visokim krvnim pritiskom?

Krvni pritisak sa vrednostima 120/80 mmHg dugo se smatrao gornjom granicom za normalan krvni pritisak. Ali od pre dve godine ta granica je pomerena, pa se hipertenzijom smatra pritisak iznad  140/90mmHg.

Ove vrednosti usvojili su evropski kardiolozi, međutim, prema Američkim preporukama iz 2017. godine arterijska hipertenzija prvog stepena je ona čija je vrednost pritiska 130-139/80-89mmHg.

U 72 odsto slučajeva kao posledica hipertenzije javlja se šlog

Razlike u stavovima oko terapije

– Američki stručnjaci kažu da su to vrednosti kada treba započeti pored nefarmakološke i terapiju lekovima. Ali evropski stručnjaci smatraju da  ta grupa pacijenata ne treba da se leči lekovima. Hipertenziju prvog stepena 140/90mmHg i sa vrednostima višim od toga treba lečiti nefarmakološkom terapijom i lekovima prema poslednjim preporukama iz juna 2018. godine – objašnjava za e-kliniku prof. dr Vesna Stojanov, internista kardiolog, klinički hipertenziolog Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije.

Arterijska hipertenzija je podmukla bolest zato što se najčešće razvija bez simptoma pa se zato naziva i „tihim ubicom“.

Deo pacijenta koji ipak ima tegobe žali se na glavobolju, potiljačnu, temenu ili čeonu, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u grudima. Uzrok hipertenzije u 95 odsto slučajeva ostaje nejasan i tada je reč o idiopatskoj hipertenziji.

Hipertenzija sve češća među mladima

Sa ili bez simptoma, u Srbiji svaka druga osoba ima problem sa povišenim krvnim pritiskom, a statistika je sve manje ohrabrujuća, jer se među obolelima povećava broj mlađih osoba.

– Za sada nemamo podatke koliko tačno mladih boluje od povišenog krvnog pritiska. Jedina novina je da je izolovana sistolna hipertenzija, čije su vrednosti gornjeg pritiska 140 i preko toga, a vrednosti dijastolnog pritiska su normalne, odnosno ispod 90mmH, pisutna kod 25 do 30 odsto muškaraca u dobi  25 do 30 godina. Ova vrsta hipertenzije se više vezuje za stariju životnu dob, ali novije preporuke ukazuju da se i kod mlađih ljudi,  posebno muškaraca, javlja ova vrsta povišenog pritiska – kaže prof. dr Stojanov.

Procenat obolelih od  hipertenzije raste sa godinama, posebno posle 50 godine i tada zahvata više od 50 odsto populacije

Nezdrav način život koji podrazumeva smanjenu fizičku aktivnost, konzumiranje nezdrave, slane hrane, mnogo grickalica, gaziranih napitaka, povećan unos alkohola, izvođenje vežbi bez stručnog nadzora razlozi su za porast broja mlađih osoba sa povišenim krvnim pritiskom.