Prof. dr Miljko Ristić: Vakcinišite se da ne bi došlo do tromboze u plućima

Slučaj Kanađanke od 54 godine, koja je preminula od tromba posle vakcinacije AstraZeneca vakcinom, otvorio je brojna pitanja o sigurnosti ove vakcine i pojave krvnih ugrušaka kod pacijenta koji su primili tu covid 19 vakcinu.  Kanadske vlasti saopštile su da je 1,1 miliona doza vakcine AstraZeneke iskorišćeno za vakcinaciju u zemlji i do sada su u Kanadi prijavljena četiri slučaja krvnih ugrušaka kod pacijenta koji su primili tu vakcinu… Ipak, ne postoji direktan dokaz da je „krivac“ za smrtni slučaj posle vakcinacije – covid 19 vakcina.

Infekcija covid 19 dovodi do tromboze

Krvni ugrušci i tromboza, kao što je već poznato, deo su teške kliničke slike nekih pacijenata obolelih od covid 19 i broj takvih pacijenata, na sreću nije veliki. Ali, da li postoji i kakva je zapravo veza tromboze i vakcine protiv covid 19? Da li zaista postoji razlog za strah od pojave tromba posle vakcinacije bilo kojom vakcinom protiv covid 19? I, koji su to prvi simptomi koji ukazuju da postoji rizik od pojave tromba, za eKlinika portal govori kardiohirurg profesor dr Miljko Ristić.

− Sa pojavom pandemije korona virusa i bolesti covid 19, konstatovano je da su neke kliničke slike pacijenata izuzetno teške, i to u početku, nije nalazilo objašnjenje u jednoj običnoj, standardnoj infekciji pluća koje su karakteristične za virusne upale. Međutim, konstatovano je da kod pojedinih pacijenata, koji imaju tešku kliničku sliku, dolazi i do zgrušavanja krvi u plućima. Jer, u plućima se nalaze krvni sudovi u koje ulazi kiseonik iz plućnih alveola i preko krvnog sistema ti krvni sudovi snabdevaju kiseonikom ostale organe, mozak, bubrege, jetru… Naš organizam ne može da funkcioniše bez kiseonika.

– Na obdukcijama koje su urađene, a koje je i objavio Medicinski fakultet u Beogradu, (a kasnije ih demantovao) konstatovano je, kao što je konstatovano i u drugim zemljama, da na obdukcijama pluća i srca, kod pacijenata koji su završili letalno zbog covid 19, postoje ugrušci krvi. To je objasnilo teške kliničke slike kada ni respirator ne može da pomogne. Dakle, sigurno je dokazano i biće sigurno još dokaza i još naučnih radova koji pokazuju da korona virus pravi tromb kod nekih pacijenata, na sreću u malom broju, a koji zbog toga završavaju letalno, i pored  terpije za uništavanje tromba, koja se godinama primenjuje u medicini. Jer, u ovim slučajevima ta terapija se nije pokazala uspešno. To je što se tiče pojave tromba i bolesti covid 19 – objašnjava profesor dr Miljko Ristić.

Nema dokaza da vakcina izaziva ugruške

Ali, kada je reč o vezi između covid 19 vakcine i pojave tromba, od čega postoji strah kod nekih ljudi, profesor Ristić naglašava:

– Nigde su svetu do sada nije zabeležen ni jedan dokaz da je neko imao komplikaciju i tromb, ugrušak u plućima ili u nekim drugim organima zbog vakcine. Evropska agencija za dodeljivanje sertifikata da je vakcina sigurna za upotrebu, baš zbog sumnje da vakcina AstraZeneca može da pravi ugruške i zgrušavanje krvi u plućima, ili u nekom drguom delu organizma, obustavila je preporuku da je ta vakcina bezbedna. To je trajalo desetak dana. Sve je naknadno provereno i konstatovano je da je ta vakcina apsolutno dobra i da ne pravi komplikacije u smislu zgrušavanja krvi u krvnim sudovima pluća ili bilo gde drugo.

– Dakle, kao što znamo vakcine se daju oko pola godine i, ponavljam nigde ni u jednom naučnom časopisu, a njih ima od onih koji su relevantni i imaju visok rejting u svetu medicine, do onih koji su manje relevantni, iz bilo koje zemlje u svetu, ne postoji ni jedan jedini zapis da posle vakcinacije, nije bitno koje vakcine protiv covid 19, postoji bilo kakva opasnost od tromba. Zato ne možemo da govorimo o tome da je neko posle vakcine dobio tromb – kaže profesor doktor Miljko Ristić.

D-dimer jasno pokazuje stanje krvnih sudova

A kada je reč o zgrušavanju krvi tokom bolesti covid 19, jedan od protokola u prevenciji i lečenju je i provera visine D-dimera u krvi (D-dimer je produkt degradacije fibrina – mali proteinski fragment koji se nalazi u krvi nakon rastvaranja tromba. Od kada je test uveden 1990. godine, postao je značajan u dijagnostici kod pacijenata sa sumnjom na trombozu). Doktor Ristić kaže da je ova metoda tačan i siguran pokazatelj da li postoji opasnost od tromba.

− D-dimer je apsolutno sigurna metoda koja pokazuje da li u našem organizmu negde postoji zgrušavanje. Ona ne određuje da li je to u plućima, želucu, jetri ili u nekom drugom organu, ali ako je D-dimer povišen, to apsolutno pokazuje da u nekom delu našeg organizma postoji zgrušavanje krvi. U vreme pandemije respiratorne infekcije, kao što je covid 19, logično je da čovek ukoliko mu je povišen D-dimer pomisli da je došlo do zgrušavanja u plućima. Onda su prevencija ili zaštita od tromba antikoagulantni lekovi koji se daju kao prevencija da ne dođe do tromba, a ako je došlo – onda se tim koagulantnim lekovima dodaju i antiagregacioni lekovi (to su dve grupe lekova koje deluju na različite načine na tromb) i tako se leči zgrušavanje – objašnjava za eKlinika portal  profesor Ristić.

Vakcinišite se kako ne biste dobili covid i trombozu

A kada je reč o simptomima tromboze, i kako da ih prepoznamo na vreme, profesor Miljko Ristić naglašava:

− Sve zavisi od organa. Pluća su kod covid 19 na udaru, jer bolest napada plućno tkivo kroz koje prolaze krvni sudovi, pa je prvi znak tromboze otežano disanje. Ali, ono kod covid 19 postoji i bez tromboze. Zapravo, glavni simptom covid 19 je otežano disanje i stanje se pogoršava sa eventulanim stvaranjem tromba. Kliničke slike ljudi koji su umrli od covid 19 su komplikovane baš zbog javljanja tromba. To i treba bude razlog da se svi vakacinišu da upravo ne bi došlo do tromboze u plućima, da pacijent ne uđe u tu fazu kada medicina postaje nemoćna i kada ne možete da „otpušite“ krvni sud. I da se opet vratimo na D-dimer: vrednosti od 250 ili  do 500 jedinica koje su normalne, u zavisnosti od laboratorije, pa do blagog povećanja od 600, 700, 900 – ne ukazuju da sigurno postoji zgrušavanje krvi. Ali, vrednosti od nekoliko hiljada jedinica ukazuju sigurno da tromboza postoji. Onda se daju injekcije heparina, (fraksiparin, fleksan) koji rastvara tromb. I još jedan lek je jako važan jer usporava zgrušavanje i prevencija je zgrušavanja – a to je najobičniji aspirin ili kardiopirin. Svojim pacijentima preporučujem kardiopirin i iz drugih razloga, jer je to prevencija infarkta, moždanih udara, odnosno prevencija zgrušavanja u krvnim sudovima srca, mozga…

− Kardiopirin od 75 miligrama ili 100 mg svaki dan može značajno da spreči pojavu zgrušavanja krvi. Ne bi bilo loše  da jedno vreme, dok traje pandemija i ljudi koji nemaju nikakvih simptoma piju kardiopirin, jer on se pije decenijama i nema nikakvih štetnih posledica. Pokazalo se raznim studijama da osobe koje piju kardiopirin tri puta manje obolevaju od infarkta, šloga, moždanih udara – ističe u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Miljko Ristić, kardiohirurg.