Na našem podneblju žene najčešće izgube ciklus između 50. i 52. godine, ali ne mali broj njih menstruaciju više ne dobija i pre četrdesete godine života
Dr Ivan Bojović: O menopauzi se ne govori dovoljno Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Menopauza je normalan deo života svake žene i obično se dešava između 45. i 55. godine, ali može biti prouzrokovana i jatrogeno (operacijom ili zračnom terapijom). Na našem podneblju žene najčešće izgube ciklus između 50. i 52. godine, ali ne mali broj njih izgubi ciklus i pre četrdesete godine života. Kako velike promene kod žena počinju već u periodu perimenopauze, prisustvo ginekologa je veoma značajno u procesu produžavanja menstruacije dok god je to moguće i dok ne ugrožava zdravlje sa nekih drugih aspekata, objašnjava za eKlinika portal primarijus dr Ivan Bojović, specijalista ginekologije i akušerstva.
Dr Bojović podseća da je reproduktivni deo života žene protkan dejstvom nekoliko hormona (progesteron, estrogen i testosteron), a svakako najveće promene u telu nastaju pod dejstvom pada estrogena, koga proizvodi jajnik pod dejstvom folikulostimulirajućeg hormona hipofize.
– Smanjenje nivoa estrogena praćeno je povećanjem vrednosti folikulostimulirajućeg hormona. Tokom života jedne žene dolazi do postepenog smanjenja lučenja estrogena, što će dovesti do prestanka menstrualnih ciklusa, ali i do niza drugih promena ne samo na genitourinarnom sistemu, već i na koži, mišićima, kostima, kosi, ali i na centralnom nervnom sistemu i u metabolizmu. Jedan broj žena počinje da ima tegobe i par godina pre gubitka ciklusa, u prelaznom periodu zvanom perimenopauza – objašnjava dr Ivan Bojović.
Promene nivoa ostalih hormona takođe postoje, ali nisu sa toliko dramatičnim efektima, napominje sagovornik eKlinika portala, i dodaje da smanjenje nivoa progesterona uzrokuje smanjenje pripreme endometrijuma za trudnoću i umanjuje mogućnost ostvarivanja trudnoće, a smanjenje nivoa testosterona povezan je sa smanjenjem seksualne želje (što može započeti u tridesetim godinama).
Zanimljivo je da, prema rečima dr Bojovića, ni muškarci nisu pošteđeni promena u nivou hormona, jer nivo testosterona počinje da opada od 40. godine i dovodi do istih problema kao i kod žena.
Promene koje se javljaju u menopauzi na genitalnim organima su značajne. Prim. dr Ivan Bojović podseća da, osim što pacijentkinje imaju smanjenu seksualnu želju, one imaju i atrofiju epitela, osećaj suvoće, peckanja i žarenja u vagini, što sve dodatno otežava seksualne kontakte, povećava mogućnost oštećenja i infekcija epitela vagine, javljaju se različite tegobe sa urinarnim sistemom (češće mokrenje, inkontinencija, urinarne infekcije, problemi sa statikom karličnog dna…).
– Promene koje se javljaju na koži odnose se na pojavu suvoće kože, crvenila, ali i osećaja “mravinjanja” ispod kože. Takođe, javlja se i pojačano opadanje kose, kao i promene u njenom kvalitetu. Na kostima dolazi do smanjenja koštane gustine – osteopenija ili osteoporoza (koja je i deo procesa starenja). Ovakve promene mogu prouzrokovati i pojavu patoloških preloma kostiju, sa svim mogućim komplikacijama. Promene u kardiovaskularnom sistemu se ogledaju u povećanju rizika od pojave ubrzanog srčanog rada, povišenog krvnog pritiska, srčanih, ali i moždanih udara. Estrogen u centralnom nervnom sistemu ostvaruje interreakciju sa hemikalijama i receptorima koji kontrolišu raspoloženje, tako da snižen nivo estrogena dovodi i do promene raspoloženja, depresije, anksioznosti, demencije, poremećaja sna. Zbog uticaja na centar za termoregulaciju javljaju se naleti toplote i hladnoće, kao i pojačanog znojenja, naročito tokom noći. Usporavanje metabolizma dovodi i do porasta telesne mase – navodi sve moguće promene naš sagovornik.
Dr Bojović dalje ističe da je zbog svega navedenog poželjno produžiti cikluse koliko god je to moguće, pogotovo ako se radi o prevremenoj menopauzi (gubitak ciklusa pre 40. godine života), ali skreće pažnju i na rizike:
– U određivanju terapije treba biti krajnje obazriv, jer nekritično ordiniranje terapije može usloviti povećanje stope oboljevanja od određenih maligniteta (karcinom dojke, na primer). Iz tog razloga se uvek procenjuje korist terapije u odnosu na moguće rizike. U prelaznom periodu (perimenopauzi) potrebno je nakon pregleda ordinirati terapiju koja će omogućiti regulaciju poremećenih ciklusa, a nakon toga možda proceniti potrebu za daljom hormonskom terapijom, kako bi se produžio period menstruacija i odložio momenat pojave tegoba koje prate menopauzu, ili da se one bar ublaže.
Pacijentkinjama se, po rečima dr Bojovića, savetuje da se obrate ginekologu, te da nakon pregleda (ginekološki pregled, kolposkopija i Papanicolau, ginekološki ultrazvučni pregled, ultrazvučni pregled dojki i eventualno merenje gustine koštane mase – osteodenzitometrija) i laboratorijskih analiza (FSH i estradiol), proceni stanje i zajedno sa endokrinolozima odredi koja je najbolja terapija za svaku pacijentkinju ponaosob. Važan je, ističe naš sagovornik, individualni pristup supstituciji, a ideja vodilja je nadoknaditi hormon koji nedostaje i na taj način održavati zdravlje, a samim tim i obezbediti bolji kvalitet života. Uz hormonsku supstitucionu terapiju savetuje se i umerena fizička aktivnost, ishrana bogata kalcijumom, vitaminom D, omega masnim kiselinama, smanjenjenje unosa masti, prestanak pušenja i unošenja alkohola, a postoje i brojni preparati biljnog porekla koji se mogu koristiti za ublažavanje tegoba.
– Ne smemo zaboraviti da je veoma važna i nega kože pacijentkinje, što se obično stavlja u drugi plan. Koža je organ koji reaguje na sve promene u našem telu, pa tako i na promene u nivou hormona. Iz tog razloga je veoma važno da se nega sprovodi tokom čitavog života, a preparati koji se koriste treba da budu prilagođeni potrebama kože u određenom životnom periodu – naglašava dr Bojović.
Problem menopauze i svih tegoba koje se javljaju u tom životnom periodu ogleda se u tome da se o svemu ovome malo razgovara, mišljenja je prim dr Ivan Bojović koji navodi da, sa jedne strane, prisutan stid među ženama da iznesu svoje tegobe i probleme jer ih je strah na kakvu će reakciju naići kod sagovornika, a sa druge, postoji možda i odsustvo želje u struci da se pozabavi ovom problematikom.
– Kao i uvek treba istaći potrebu za redovnim kontrolama pacijentkinja i nakon perioda menopauze. Kada se pojave simptomi menopauze potrebno je otići na detaljan pregled, ponoviti konsultaciju sa ginekologom posle 3 meseca, i ukoliko se postigne zadovoljavajući efekat ordinirane terapije, pregledi se ponavljaju jednom godišnje. Ukoliko se pojave neke nepredviđene situacije, na pregled treba otići i ranije. Istakao bih da je čitava problematika menopauze i prevencije mogućih komplikacija multidisciplinarna, pa se uvek može govoriti o zajedničkom tretmanu pacijentkinje (ginekolog, endokrinolog, radiolog, psiholog, fizijatar…) – kaže u razgovoru za eKlinika portal prim dr Ivan Bojović, specijalista ginekologije i akušerstva.