Zašto neke žene prolaze kroz PMS kao kroz pakao, a druge ga i ne osete: Šta je predmenstrualni poremećaj?

Premenstrualni sindrom (PMS) često se doživljava kao nešto olako, ali predstavlja ozbiljan fenomen koji utiče na život mnogih žena. Dok neke žene prolaze kroz ovaj period sa minimalnim tegobama, drugima se simptomi pretvaraju u pravi izazov, značajno narušavajući kvalitet života.

Koliko je PMS rasprostranjen i zašto se ne shvata ozbiljno

PMS se javlja u drugoj fazi menstrualnog ciklusa i neizbežan je deo reproduktivnog perioda svake žene. Prema pojedinim podacima, čak 80 odsto žena doživljava bar jednu tegobu tokom premenstrualnog perioda, dok 30-40 odsto ima kombinaciju somatskih i psihičkih simptoma, koji značajno utiču na svakodnevicu.

Preporučujemo

Stručnjaci Mayo clinic ističu da je razumevanje razloga iza ovih razlika ključno za pravilan pristup lečenju, koje uključuje multidisciplinarni tim: ginekologa, endokrinologa i podršku psihijatra. Važno je izbegavati stigmatizaciju ovih žena, jer uz adekvatnu terapiju mogu da postignu dobar kvalitet života.

Šta je predmenstrualni poremećaj?

Najteži oblik je premenstrualni disforični poremećaj (PMDD), koji se javlja kod 3-6 odsto žena i klasifikovan je kao depresivni poremećaj u psihijatrijskoj klasifikaciji (DSM-5). Zahteva kompleksan, multidisciplinarni pristup lečenju.Ova percepcija PMS-a kao neozbiljnog problema često potiče iz socijalnih i kulturoloških stereotipa o ženama, a ponekad i iz nedostatka potpunih naučnih saznanja. Međutim, brojevi jasno ukazuju na njegov značaj.

Uloga hormona: Zašto neke žene imaju teže simptome?

Simptomi PMS-a vezani su za fluktuaciju polnih hormona (estradiola i progesterona) u lutealnoj fazi ciklusa, što je preduslov za njihov nastanak. Žene sa PMS-om imaju normalne nivoe ovih hormona, ali povećanu osetljivost na njih u centralnom nervnom sistemu (CNS). To dovodi do promena u neurotransmiterima poput GABA i serotonina, kao i efekata metabolita hormona (npr. alopregnanolona). Dodatno, određeni polimorfizmi u genu za estradiolski receptor (ESR1) povećavaju rizik, a najnovija istraživanja ukazuju na ulogu zapaljenskih faktora.

Razlike u izraženosti simptoma zavise od kombinacije ovih bioloških poremećaja, koji su verovatno konstitucionalno određeni. Naime, neke žene su genetski predisponirane za veću osetljivost. Faktori sredine dodatno pogoršavaju situaciju: gojaznost, pušenje, konzumacija alkohola, fizička neaktivnost, traumatični događaji, istorija anksioznih poremećaja, depresije, poremećaja ishrane (kao anoreksija ili bulimija) i migrene.

Žene sa blažim simptomima možda nemaju ove rizične faktore ili imaju bolju otpornost na hormonske promene, dok one sa teškim PMS-om (naročito PMDD) često imaju kumulativni efekat bioloških i spoljašnjih uticaja, pretvarajući dane u "pakao" sa intenzivnim fizičkim i psihičkim tegobama.

Tipični simptomi i dijagnoza

Simptomi se ne menjaju značajno sa godinama, osim u menopauzalnoj tranziciji kada nestaju. Fizički simptomi uključuju zamaranje, oticanje, osetljivost dojki, glavobolju, dobitak u težini i bolove u leđima. Psihički su: iritabilnost, nervoza, promene raspoloženja, depresija, snižena koncentraciju i nesanica.

Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma u drugoj fazi ciklusa tokom najmanje dva ovulatorna ciklusa, bez specifičnih laboratorijskih testova. Preporučuje se vođenje dnevnika tegoba, a potrebno je isključiti druge poremećaje poput disfunkcije štitaste žlezde ili Kušingovog sindroma.

Lečenje i prevencija: Od higijene do medikamenata

Lečenje se fokusira na kontrolu simptoma, jer etiologija nije direktno izlečiva. Prvi korak je higijensko-dijetetski režim: održavanje normalne telesne mase, aerobna aktivnost, prestanak pušenja, apstinencija od alkohola, redukcija stresa i uredan san. Konzumacija složenih ugljenih hidrata može da pomogne povećanjem nivoa triptofana, prekursora serotonina.

Za teže slučajeve koriste se oralni kontraceptivi da spreče hormonsku fluktuaciju, ili GnRH agonisti koji induciraju veštačku menopauzu. Kod dominantnih psihičkih simptoma primenjuju se anksiolitici, SSRI i kognitivno-bihejvioralna terapija.

Prevencija je moguća kroz korekciju životnih navika, što u blažim slučajevima može da spreči ili umanji simptome. Ako to nije dovoljno, neophodna je medikamentozna podrška.

PMS i menopauza: Kraj simptoma, uz moguće nove izazove

Simptomi PMS-a prestaju sa smanjenjem ovulatornih ciklusa u perimenopauzi i menopauzi, jer su vezani za hormonsku fluktuaciju. Međutim, neke žene tada doživljavaju simptomatologiju klimaksa zbog deficita estrogena, što može da bude jednako neprijatno.

Razlike u iskustvu PMS-a proizilaze iz mešavine genetske predispozicije, biološke osetljivosti i spoljašnjih faktora. Razumevanje ovih elemenata pomaže u prevenciji i lečenju, naglašavajući da nijedna žena ne treba da pati u tišini. Ako simptomi utiču na život, konsultacija sa stručnjakom je korak ka boljem kvalitetu života.

(eKlinika.rs)