Postoje načini da svoje srce učinite mlađim nego što jeste, čak i u poznijim godinama života
Foto: Shutterstock
Srce je najjači mišić u ljudskom telu, ali, ipak – kako starimo mi, tako stari i naše srce. Zdravim životnim navikama i pozitivnim duhom u ranijem životnom dobu, možete osigurati da vaše srce bude zdravo i u poznijim godinama. Zahvaljujući boljim životnim uslovima i napretku nauke ljudski vek se produžava, ali i dalje, mnogi srčanim udarom plaćaju danak stresu i nezdravom načinu života. Tokom 2018. godine, od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji umrlo je 52.663 ljudi starih između 30 i 70 godina. Globalno, muškarci prvi infarkt dožive u 65. godini života, a žene u 72, kada prestaje dejstvo estrogena, čija je uloga da štiti i održava fleksibilnim arterije.
Metabolizam se usporava s godinama, a do 50. godine života uspori se za 30 odsto. Sve ovo je razlog zašto počinjemo da se gojimo. Takođe, raste i rizik od insulinske rezistencije, visokog holesterola, visokog krvnog pritiska i gojaznosti. Sve ovo zajedno veoma utiče na zdravlje srca, pa se savetuje da u poznijim godinama obradite pažnju na ishranu, izbegavate šećere i loše masti. Dajete prednost ishrani mediteranskog tipa, sa dosta voća, povrća, ribe i malo mlečnih proizvoda.
Kako starimo, i naše arterije stare, postaju sve čvršće. Srčani mišić više nije tako elastičan, kao nekada, i sve teže pumpa krv, posebno tokom vežbanja, fizičke aktivnosti. To nikako ne znači da se odreknete te aktivnosti, redovno pešačite ili praktikujte manje naporne vežbe.
Čak i ako niste imali problema s visokim krvnim pritiskom, rizik da dobijete hipertenziju raste s godinama. Visok krvni pritisak oštećuje glatke unutrašnje zidove arterija. Javljaju se i nepravilni otkucaji srca, može doći do atrijalne fibrilacije, kao i do pojave ugruška koji može dospeti u mozak. Kako ne bi došlo do srčanog ili moždanog udara bitna je dobra terapija koja može uspešno kontrolisati krvni pritisak.
Kako stari i deo mozga koji kontroliše ciklus sna, možete primetiti razliku u tome kada se osećate umorno. Starenje često dovodi i do problema sa spavanjem. Loš san, nikako nije saveznik dobrog zdravlja, jer može povećati ukočenost arterija i učvrstiti naslage holesterola na njima, a i usloviti nastanak srčanih bolesti. Pokušajte stoga da ne remetite funkcionisanje vašeg prirodnog sata, nastojte da uvek idete na spavanje u isto vreme.
Takocubo kardiomiopatija ili „sindrom slomljenog srca“ manifestuje se iznenadnim slabljenjem i „preskakanjem“ srca. Najčešće se javlja posle stresnog ili emotivnog šoka, smrti bliske osobe, razvoda, posle informacije o teškoj bolesti… Ovo stanje najčešće pogađa ljude starije od 50 godina. Preporuka je da naučite sebe kako da savladavate stresne situacije, družite se s ljudima koji će vam pružiti podršku, meditirajte, boravite u prirodi i na svežem vazduhu. Hranite se zdravo ne pokušavajte da izlečite slomljeno srce alkoholom.
Kako estrogen opada nakon menopauze, telo više ne koristi insulin kao ranije. Tako se povećavaju šanse za dobijanje dijabetesa. Visok nivo šećera u krvi može oštetiti krvne sudove koji kontrolišu naše srce. Izbegavajte loše masti, velike količine šećera, ne preskačite obroke, obratite pažnju na to koliko jedete hleba, testenina, krompira i pirinča. Najverovatnije je dovoljno da samo malo manje unosite ovih namirnica.
Kada se dođe do sužavanja arterija, usled nakupljanja naslaga na zidovima arterija, nastaje bolest ateroskleroza. Arterije su manje elastične, postaju uže, masne supstance se nakupljaju u unutrašnjim zidovima arterija, javlja se plak i slabiji protok krvi, a sve to utiče na rad srca. Izbegavajte loše masti, prerađevine, a prednost dajete mesu, s manjim procentom masti i soli. Imajte na umu da telo sve teže može da obradi velike količine soli, a previše slane hrane je okidač za nastanak hipertenzije i otoka.