Visok krvni pritisak uzrokuju i neke naizgled nevažne navike ili osećanja

Statistike kažu da u Srbiji svaka druga odrasla osoba pati od hipertenzije, a najveću opasnost predstavlja činjenica da bolest uglavnom ne razvija nikakve simptome. „Tihi ubica“, kako još zbog toga zovu ovu sve češću pojavu i u mlađoj populaciji, zato predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih rizika. Redovna terapija kod onih kod kojih je dijagnoza postavljena, ali i promena nekih životnih navika, jedina su i najbolja prevencija. Stres, fizička neaktivnost i nezdrave navike u ishrani spadaju u ono na šta svako kao pojedinac može da utiče i time prevenira srčani ili moždani udar, i umanji posledice oštećenja krvnih sudova do koga neminovno dolazi ako je hipertenzija prisutna, posebno u dužem vremenskom periodu.

So je opasna, ali šećer je možda i više štetan

Opšte je poznato da je so ono što najpre treba izbaciti iz ishrane ako imate visok pritisak. Međutim, prekomeran unos šećera je kod ovih pacijenata jednako opasan, ako ne i više štetan. Ovo se posebno odnosi na sve veštačke i prerađene šećere, poput onih u gaziranim pićima, industrijskim sokovima i grickalicama. Osobe koje učestalo konzumiraju takvu vrstu namirnica u riziku su od porasta i gornjeg (sistolnog) i donjeg (dijastolnog) pritiska, a izložene su riziku od razvijanja hronične bolesti čak do 70 odsto.

Važan je i podatak da tinejdžeri, koji konzumiraju više od tri gazirana pića dnevno, takođe imaju rizik od razvitka hronične hipertenzije, i to čak do 80 odsto.

Usamljenost je stanje koje ugrožava zdravlje

Ovde nije reč o broju prijatelja i kontakata koje održavate, već o osećaju povezanosti sa energijom drugih. Jedna studija, koja je ispitivala stanje usamljenih osoba u toku 4 godine, pokazala je da im je krvni pritisak porastao za više od 14 mernih jedinica. Naučnici su takođe mišljenja i da stalni strah od odbijanja i razočaranja takođe može da promeni način na koji telo funkcioniše – on blokira cirkulisanje normalnih emocija što ostavlja posledice na psihofizičko zdravlje.

Slip Apneja, opasni prekidi u disanju

Osobe sa ovim poremećajem imaju veće šanse da dobiju visok krvni pritisak i druge srčane probleme. Kada do prekida disanja dolazi učestalo u toku spavanja, naš nervni sistem oslobađa supstance koje utiču na skokove pritiska. Pored toga, mozak dobija manje kiseonika, što može dodatno oštetiti zidove krvnih sudova i otežati regulaciju krvnog pritiska.

Nedostatak kalijuma

Našim bubrezima je potrebna ravnoteža natrijuma i kalijuma zbog regulacije odgovarajućih količina tečnosti u krvi. Dakle, čak i ako regulišete ishranu tako da jedete hranu sa malo soli, i dalje biste mogli da imate viši krvni pritisak ako ne unosite dovoljno voća i povrća, mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti ili ribe. Banane su dobar izvor kalijuma, a poželjno je jesti i brokoli, spanać i drugo lisnato zeleno povrće. Ove namirnice su niskokalorične, a sadrže visok procenat kalijuma.

Bol podiže krvni pritisak

Iznenadni ili akutni bol vrši pritisak na nervni sistem i podiže krvni pritisak. Ovaj efekat možete videti i na jednostavnim primerima, kada se udarite u prst ili nokat. Posebno je upozoravajuća okolnost za one koji imaju oboljenja koje uzrokuju jak a hroničan bol, kao što je, recimo, reumatoidni artritis.

Problemi u radu štitne žlezde

Kada tiroida ne proizvodi dovoljno hormona, otkucaji srca se usporavaju, a arterije su slabo pokretljive. Nizak nivo hormona takođe može povećati loš holesterol, što je dodatni razlog oštećenja arterija. Ni obrnuta situacija nije dobra, jer previše hormona koje izluči štitna žlezda može da utiče na nepravilan rad srca.

Zadržavanje mokraće

Sistolni pritisak je porastao u proseku za oko 4 , a dijastolni za 3 poena u studiji o ženama srednjih godina koje nisu išle u toalet najmanje 3 sata. Takođe, i kod muškaraca različite starosti su primećeni slični efekti – koji su varirali od slučaja do slučaja. Sa godinama, pojava zadržavanja mokraće napreduje i češća je, a redovno pražnjenje bešike svakako utiče na normalan rad srca i drugih organa, uz izbacivanje tečnosti koje je jedna od ključnih stvari za održavanje normalnog pritiska.

Pojedine vrste lekova

Svi nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput aspirina i ibuprofena, u zavisnosti od organizma mogu da utiču na porast pritiska. Medikamenti poput pseudoefedrina i fenilefrina (dekongestivni lekovi), mogu da suze vaše krvne sudove. Ovi lekovi takođe mogu učiniti terapiju za visok pritisak manje efikasnom. Ako imate probleme sa sinusima ili ste prehlađeni, a imate i redovnu terapiju za visok pritisak, konsultujte se savojim lekarom o lekovima iz ove grupe koji su za vas bezbedni.

Efekat „belih mantila“

Često ćete primetiti razliku ako pritisak merite kod kuće ili kod lekara, u ordinaciji. Ovaj sindrom, nazvan po tradicionalnoj boji odeće medicinskih radnika, može da utiče na skok pritiska za 10 (gornji), odnosno 5 (donji pritisak) jedinica. Koliko god da ste na posete lekaru navikli, odlazak u ambulantu ili bolnicu jednostavno izaziva osećaj lagane anksioznosti, što se onda preslikava i na vrednosti pritiska. 

Dehidratacija

Kada naše ćelije nemaju dovoljno vode, krvni sudovi se muče i stežu. Bubrezi se manje prazne, u telu se gomilaju toksini, a telo jednostavno ne može da obavi najprostije i najpotrebnije funkcije. Zbog toga je vrlo važno unositi dovoljne količine vode, a ne piti je samo kada osetite žeđ: tada ste već dehidrirali, može doći do vrtoglavice, mučnine i anskioznosti, a sve to neminovno podiže i vaš pritisak.

Kontracepcija i druga hormonska terapija

Kontraceptivne pilule i druga hormonska terapija sužavaju krvne sudove. Verovatnije je da će se problem javiti kod žena starijih od 35 godina, kod gojaznih osoba i pušača. Važno je, takođe, proveravati i nivo estrogena.