Naučnici rade na kliničkim ispitivanjima i traže nove načine za lečenje karcinoma bubrežnih ćelija Foto: Shutterstock
Svetloćelijski karcinom bubrežnih ćelija je najčešći tip raka bubrega. Reč je o bolesti koja se često javlja bez bilo kakvih znakova ili simptoma. Kao i svaki karcinom, najuspešnije se leči, ako se bolest otkrije na vreme.
U nekim slučajevima, biće savetovano hirurško odstranjenje bubrega, a ako terapija daje rezultate pacijent će nastaviti život sa jednim bubregom.
Filtriranje krvi i izlučivanje otpadnih produkata metabolizma, su osnovi zadaci bubrega, koji produkuju i supstancu koja reguliše arterijski pritisak, i supstancu koja stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Bubrezi učestvuju u regulaciji ravnoteže vode i elektrolita kao i održavanja acido-baznog stanja organizma. S obzirom na to, da oba bubrega rade nezavisno jedan od drugoga, jedan bubreg može biti odstranjen.
Svetloćelijski karcinom bubrežnih ćelija, u naučnoj literaturi se može naći i pod azivom Grawitz-ov tumor, hipernefrom, adenokarcinom.
Karcinom bubrežnih ćelija spada u neke od najzastupljenijih maligniteta u Evropi. Bolest uglavnom pogađa osobe stare od 50 do 70 godina. Tumor se na početku, često, dijagnostikuje na jednom bubregu.
Lekari na različite načine leče karcinom bubrežnih ćelija. Ne zna se tačan mehanizam nastanka svetloćelijskog karcinoma bubrežnih ćelija.
Karcinom bubrega, je kako se pretpostavlja, posledica poremećaja u razvoju normalnih bubrežnih ćelija, koje nekontrolisano rastu što za posledicu ima formiranje tumorske mase. Postoji više vrsta karcinoma bubrega od kojih je najčešći podtipovi – svetloćelijski karcinom (koji je najzastupljeniji), papilarni ili hromafilni i hromofobni.
Iako niko ne može sa velikom sigurnošću reći šta uzrokuje rak bubrega, smatra se da neke loše životne navike, poput pušenja, prekomerne telesne težine i česte upotrebe pojedinih lekova protiv bolova kao što su aspirin, ibuprofen, mogući su pokretači bolesti. Faktori rizika su i hepatitis C, izloženost određenim bojama, azbestu, kadmijumu, herbicidima, rastvaračima.
U povećanom riziku su i pacijenti koji se leće od stečene cistične bolesti bubrega, posebno ako su na dijalizi. Neka nasledna stanja, posebno Von Hippel-Lindauova bolest sindrom porodične predispozicije za rak, povezan je sa raznim malignim i benignim neoplazmama, pa i sa svetloćelijskim karcinomom bubrežnih ćelija.
Velika većina pacijenata nema nikakve simptome u ranoj fazi bolesti. Sa napredovanjem bolesti i širenjem tumora pojavljuju se znaci i simptomi kao što su otok na stomaku ili donjem delu leđa, krv u urinu, bol u donjem delu leđa sa jedne strane, gubitak težine bez jasnog razloga. Pacijenti ne osećaju glad, žale se na groznicu, umor. Uočava se i nedostatak crvenih krvnih zrnaca (anemija), moguće je noćno znojenje, visok nivo kalcijuma u krvi, hipertenzija.
Lekar prvo obavlja fizički pregled a tokom uzimanja anamnestičkih podataka postavlja i pitanja: da li je primećena krv u urinu, da li se javljaju bolovi, kada i u kom delu, da li se nešto od simptoma naglo pogoršava i iznenada poboljšava kao i da li je neko u porodici imao karcinom bubrega ili Von Hippel-Lindauovu bolest?
Nakon toga potrebno je uraditi laboratorijske kontrole krvi i urina, uraditi biopsiju, proveriti kako funkcioniše jetra. Stručnjaci će uraditi i ultrazvuk, CT skener.
U nekim slučajevima, ako se posumnja na tumor ili oštećenje, radi se nefrektomija, kada lekari uklanjaju deo ili ponekad ceo bubreg. Lekar će utvrditi, ukoliko postoji bolest, u kojoj je ona fazi. Stadijum bolesti zavisi od veličine tumora i od toga da li se rak proširio na druge delove tela. Možda će biti potrebno da se podvrgnete detaljnom pregledu grudi i stomaka.
Postoji nekoliko različitih načina na koje lekari mogu da leče svetloćelijski karcinom bubrežnih ćelija. Ponekada će doktor morati da pokuša više načina lečenja kako bi otkrio najdelotvorniju metodu, jer ne postoji jedan tretman koji može da bude dobar za sve bolesnike.
Plan i procedura lečenja će zavisiti od dodatnih bolesti, stadijuma raka, zdravlja pacijenta u celini. Lekar će predložiti možda operaciju kako bi uklonio deo ili ceo oštećen bubreg. Na raspolaganju pacijentima su i biološki lekovi, koji će ojačati organizam u borbi protiv ćelija raka, ili ciljana terapija. Nekada se koristi i ablacija ekstremna hladnoća ili radio talasi za uništavanje tumora.
Mnoge vrste raka leče se zračenjem ili hemioterapijom, ili uz obe procedure. Ovi tretmani obično ne deluju na karcinom bubrežnih ćelija. Moguće je da će lekar, u nekim slučajevima, prepisati i zračenje i hemioterapiju kao bi se ublažili simptomi bolesti. Naučnici rade na kliničkim ispitivanjima i traže nove načine za lečenje karcinoma bubrežnih ćelija. Ova ispitivanja testiraju nove lekove kako bi se utvrdila njihova bezbednost i delovanje.
Stručnjaci će nastojati da vas leče na najbolji mogući način, ali i da uklone moguće bolove. Nastojte da obezbedite zdravu dobro balansiranu ishranu, koja će vam obezbediti dovoljno vitamina, minerala i snagu. Savet je da se jedu manji, a češći obroci.
Moguće je da ćete se osećati umorno posle tretmana, pa nastojte da obezbedite dovoljno odmora. Okolina, prijatelji i porodica su veoma bitni kao tačke oslonca i podrške pacijentima.