Gastroenteritis se često naziva „stomačnim gripom“, iako to uopšte nije vrsta gripa, već upala sluzokože creva Foto: Shutterstock
Gastroenteritis se često naziva „stomačnim gripom“, iako to uopšte nije vrsta gripa, već upala sluzokože creva. Uglavnom je krivac virus, u tom slučaju je bolest poznata kao virusni gastroenteritis. Bakterije i paraziti mogu takođe izazvati gastroenteritis. Izbegavanje kontaminirane hrane i vode, zajedno sa čestim pranjem ruku, može pomoći da se zaštitite od ovog stanja.
Norovirus: Pogađa i decu i odrasle i u svetu je to najčešći uzrok bolesti koje se prenose hranom, prema podacima američke Mayo Clinic. Ovaj virus uglavnom se prenosi preko kontaminirane vode ili hrane. Brzo se širi, posebno među ljudima u skučenim prostorima. Zato se na primer, dešava da norovirus pogodi skoro sve putnike na kruzerima. Epidemije su takođe česte u staračkim domovima i drugim mestima gde su ljudi u bliskom kontaktu jedni sa drugima. Simptomi obično traju jedan do tri dana.
Rotavirus: Ovo je najčešći uzrok virusnog gastroenteritisa kod dece. Često pogađa bebe između 3 i 15 meseci starosti. Simptomi traju od tri do sedam dana. Virus je obično manje ozbiljan kod odraslih. U SAD, na primer, postoji vakcina za zaštitu od rotavirusa, i otkada je ova vakcina uvedena, slučajevi rotavirusa smanjeni su za oko 80 odsto.
Adenovirus: Ovaj virus najčešće pogađa decu mlađu od 2. godine. Simptomi mogu trajati 5 do 12 dana.
Astrovirus: Odojčad i mala deca imaju veću verovatnoću da dobiju astrovirus, ali on može da zarazi bilo koga. Obično se širi fekalno-oralnim putem i traje oko tri do četiri dana.
Gastroenteritis koji nije uzrokovan virusom može biti uzrokovan bakterijama salmonella, shigella, campylobacter, Clostridium difficile i Escherichia coli , ponekad dovode do gastroenteritisa. Ove bakterije se mogu širiti konzumiranjem kontaminirane hrane ili vode.
Paraziti takođe mogu da izazovu gastroenteritis. Većina slučajeva parazitskog gastroenteritisa uzrokovana je giardijom i kriptosporidijumom. Ovi organizmi se mogu se dobiti pijenjem kontaminirane vode ili plivanjem u kontaminiranom bazenu.
Drugi uzroci: Gutanje određenih lekova ili hemijskih toksina, kao što su metali ili biljne supstance, može dovesti do gastroenteritisa, iako je to retko.
Simptomi gastroenteritisa traju dan ili dva, ali mogu trajati i do 10 dana. Najčešći simptomi gastroenteritisa su:
− vodena dijareja
− bol u stomaku ili grčevi
− mučnina
− povraćanje
− bolovi u mišićima
− glavobolja
− groznica
− jeza.
Kod nekih ljudi simptomi gastroenteritisa se pogoršavaju noću. Ovo se dešava zato što naš imuni sistem često postaje aktivniji noću i oslobađa supstance koje se bore protiv infekcija koje izazivaju upalu i čine da se osećamo gore. Gastroenteritis može izazvati širok spektar simptoma, od blage stomačne tegobe do jakog povraćanja i dijareje. Neki ljudi šire viruse koji obično izazivaju gastroenteritis, a da nemaju simptome.
Gastroenteritis je zarazna bolest i obično se širi: konzumirajem kontaminirane hrane (naročito sirove ili nedovoljno kuvane hrane), konzumiranje kontaminirane vode, bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, korišćenje prljavog pribora za jelo i ličnu higijenu. Virusi se često prenose fekalno-oralnim putem. To znači da neko sa virusom dodiruje hranu koju jedete bez pranja ruku nakon korišćenja kupatila.
Gastroenteritis može uticati na svakoga, ali određeni ljudi mogu biti pod povećanim rizikom. A to su: deca i bebe jer imuni sistem dece nije u potpunosti razvijen, što ih dovodi u opasnost. Potom starije odrasle osobe, jer kako starimo, naš imuni sistem postaje manje efikasan. U povećanom riziku su i ljudi koji žive u kolektivnom smeštajima. Lokacije kao što su škole, dnevni boravak, starački domovi, brodovi za krstarenje i spavaonice mogu da budu „izvori“ virusa i bakterija.
Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom takođe mogu imati problem ukoliko dobiju gastroeneteritis. Neke hronične bolesti, kao što je virus humane imunodeficijencije (HIV), mogu ugroziti imuni sistem i učine nekog podložnijim komplikacijama gastroenteritisa.
Lekari obično dijagnostikuju gastroenteritis tako što se raspituju o simptomima i obavljaju fizički pregled. Lekar će postaviti pitanja kao štosu: kada su simptomi počeli, da li su simptomi bili konstantni, ili počinju i prestaju, koliko su ozbiljni simptomi, čini li vam se da nešto što radite poboljšava ili pogoršava simptome, imate li znakove dehidracije, da li ste bili u kontaktu sa drugim ljudima koji imaju iste simptome kao i vi… Lekar može da uradi brzi test stolice da vidi da li imate norovirus ili rotavirus. Pored toga, od vas će se možda tražiti da date uzorak stolice za otkrivanje bakterijske ili parazitske infekcije. Ponekad lekari naručuju testove kako bi pronašli znake drugih bolesti koje mogu izazvati simptome slične onima kod gastroenteritisa, uključujući inflamatornu bolest creva (IBD).
Gastroenteritis se obično javlja iznenada i zadržava se kratko vreme – obično traje manje od nedelju dana. Većini ljudi će se stanje poboljšati bez ikakvih tretmana. Ne postoji poseban medicinski tretman za virusni gastroenteritis. Ako imate bakterijsku infekciju, lekar može da vam prepiše antibiotike. Lekari obično ne predlažu da uzimate lekove protiv dijareje jer oni mogu da produže infekciju, posebno kod dece. Odrasla osoba lekaru treba da se obrati ukoliko:
− ima temperaturu veću od 38.5 stpeni
− povraća krv ili povraćanje duže od dva dana
− krvava stolica
− znaci dehidracije, kao što su smanjeno mokrenje, tamno obojeni urin, suva koža, žeđ ili vrtoglavica
Za bebe i decu:
− temperaturu od 38, 5 ili više
− čini se da ima bol ili nelagodu
− krvava ili teška dijareja
− znaci dehidracije, kao što su suve pelene, nedostatak suza pri plaču, suva usta, pospanost ili udubljena fontanela
− povraćanje koje traje više od nekoliko sati
− neuobičajeno razdražljivo, letargično ili ne reaguje uopšte
Određeni koraci mogu pomoći u poboljšanju simptoma gastroenteritisa i sprečavanju dehidracije. Pustite da se stomak smiri. Odmorite stomak od čvrste hrane. Izbegavajte tešku hranu, držite se dalje od kofeina, alkohola, mlečnih proizvoda, masne, slatke ili začinjene hrane, sve dok ne počnete da se osećate bolje. Krekeri, tost, banane, pirinač, krompir i piletina su dobar izbor za obroke. Ostanite hidrirani. Pokušajte da pijete puno tečnosti. Bistri gazirani napitci, čorbe i sportska pića bez kofeina mogu da vas drže hidriranima. Deci će možda trebati rastvor za oralnu rehidraciju, koji je dostupan u većini apoteka. Ako dojite ili hranite bebu adaptiranim mlekom, nastavite da hranite dete kao i obično. Gastroenteritis može smanjiti vašu energiju. Obavezno se odmorite kada možete i dobro se naspavajte.
Određene mere opreza mogu da smanje vaše šanse za dobijanje gastroenteritisa.
Često perite ruke. Pravilna higijena, koja se sastoji od čestog pranja ruku, jedan je od najboljih načina da se izbegne zaraza virusom. Perite ruke najmanje 20 sekundi sapunom i vodom nakon što odete u kupatilo i pre nego što jedete ili pripremite hranu. Obavezno operite zanoktice, ispod noktiju i u pregibima ruku. Takođe, naučite svoju decu da peru ruke nakon upotrebe toaleta. Koristite sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola ako ne možete da operete ruke. Ako neko sa kim živite ima gastroenteritis, obavezno dezinfikujte sve površine sredstvom za čišćenje.
Izbegavajte kontaminiranu hranu ili vodu. Nemojte jesti niti piti hranu od koje možete da se razbolite, kao što je sirovo ili nedovoljno kuvano meso. Konzumirajte samo pasterizovane mlečne proizvode. Sve proizvode dobro isperite pre nego što ih pripremite ili pojedete. Ne delite lične stvari. Izbegavajte da pijete iz iste čaše, limenke ili flaše kao i drugi i da delite pribor ili peškire. Ako su ljudi koje poznajete bolesni, pokušajte da se držite podalje od njih. Ako ste bolesni, klonite se ljudi i ne pripremajte hranu nikome dok ste bolesni ili dva dana nakon toga.
Ako imate gastroenteritis, dehidracija je glavna komplikacija o kojoj treba da brinete. Ovo se dešava kada izgubite ekstremnu količinu vode, soli i minerala. Simptomi da ste dehidrirali su: estremna žeđ, ređe uriniranje, urin tamne bojem, vrtoglavica, nesvestica, umor, manjak energije, „upale“ oči.
Znaci da je beba ili malo dete dehidriralo su: plač bez suza, suva usta i jezik, suve pelene tri sata ili duže, stalna pospanost, temperatura, razdražljivost… Teška dehidracija može dovesti do oštećenja organa, šoka, kome ili čak smrti. Ponekad ozbiljni slučajevi dehidracije mogu zahtevati boravak u bolnici, tako da možete primati tečnost intravenozno. Odojčad, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom su u većem riziku od razvoja teške dehidracije.
Gastrointestinalni simptomi se javljaju kod mnogih ljudi koji razviju covid 19 – bolest uzrokovanu novim koronavirusom SARS-CoV-2 – iako ne utiču na sve sa virusnom infekcijom. Ovi simptomi mogu uključivati mučninu, povraćanje i dijareju, a ponekad se razvijaju pre pojave groznice ili respiratornih simptoma. Ako razvijete gastrointestinalne simptome praćene respiratornim simptomima, obratite se svom lekaru da razgovarate o tome da li je potrebno da se testirate na covid 19.