Izbegavajte dugotrajno sedenje, ustanite na svaka dva do tri sata Foto: Shutterstock
Duboka venska tromboza (DVT) posledica je krvnog ugruška, koji se formira u jednoj ili više dubokih vena u telu, najčešće u nogama u predelu potkolenica, karlice, bedara. Venska tromboza može da bude veoma ozbiljan problem, koji se često kasno dijagnostikuje, dok je plućna embolija najveća komplikacija ovog stanja, koje se nekada može završiti i smrtnim ishodom.
Krvni ugrušak može da se odvoji od krvnog suda, blokira arterije pluća i izazove opasnu plućnu emboliju. Kada se to desi, ugrušak blokira protok krvi u pluća, što može biti fatalno. Na sreću, ako se na vreme otkrije, duboka venska tromboza se može sprečiti određenom terapijom.
Duboka venska tromboza manifestuje se bolovima u nozi. Stanje se, u nekim slučajevima, može pojaviti i bez ikakvih simptoma. Otok jedne noge (retko se javlja na obe noge), bol u pogođenoj nozi, vidljivo crvena koža (ili promena boje na zahvaćenoj nozi) i koža topla na dodir najčešći su znaci i simptomi duboke venske tromboze. Ukoliko primetite ove simptome duboke venske tromboze zatražite stručnu pomoć. U slučaju plućne embolije potrebno je brzo reagovati i pozvati hitnu medicinsku pomoć.
Znaci plućne embolije su:
Duboka venska tromboza može biti rezultat određenih zdravstvenih stanja, koja utiču na zgrušavanje krvi. Ta stanja su:
Neke vrste raka ili tretman karcinoma mogu povećati nivo određenih supstanci u krvi, koje izazivaju ugruške. U slučaju srčane insuficijencije, zbog ograničene funkcije srca i pluća, povećan je rizik od duboke venske tromboze i plućne embolije. Prekomerna težina ili gojaznost pritiskaju vene nogu i karlice i na taj način raste mogućnost za pojavu ugrušaka. Ovaj rizik se povećava tokom trudnoće i do šest nedelja nakon porođaja. Upotreba pilula za kontrolu rađanja (oralnih kontraceptiva) ili terapije zamene hormona, takođe, mogu uticati na zgrušavanje krvi.
Prekomerna težina ili gojaznost značajno povećavaju rizik od DVT. Gojazne osobe imaju dvostruko veći rizik od krvnih ugrušaka od onih koji imaju normalnu težinu. Trudnoća, takođe, povećava rizik od nastanka ovog problema. Rizik prati celu trudnoću, porođaj, i traje do tri meseca nakon porođaja. Kako bi se sprečio prekomerni gubitak krvi tokom porođaja, i neko vreme nakon porođaja, krv se lakše zgrušava tokom trudnoće. Dodatna težina bebe pritiska karlicu i može smanjiti dotok krvi u noge. Konačno, trudnice mogu imati ograničenu pokretljivost tokom trudnoće i nakon porođaja, što, takođe, može povećati rizik od krvnih ugrušaka.
Pušenje negativno utiče na zgrušavanje krvi i cirkulaciju, što može povećati rizik od DVT. Ako je neko u porodici ranije imao DVT ili plućnu emboliju, veća je verovatnoća za nastanak bolesti. Stariji od 60 godina izloženi su većem riziku od duboke venske tromboze, iako se stanje, može javiti u bilo kom uzrastu. Dugo sedenje, može povećati rizik od pojave ovog stanja. Krvni ugrušci se mogu formirati u listovima nogu, ako se mišići ne pomeraju tokom dužeg vremena.
Pre nego što dijagnostikuje DVT lekar će proveriti istoriju bolesti pacijenta i uraditi niz pregleda. Sigurno će biti potreban ultrazvuk vena, koji će pokazati protok krvi u dubokim venama i moguće prisustvo tromba. Radi se i test D-dimer, kojim se proverava povišeni nivo proteina D-dimera.
Venografija je rendgenski snimak vena nogu i stopala, i još jedan od načina da se utvrdi moguće prisustvo tromba. Prilično je invazivan, tako da se radi tek ako drugi testovi ne pruže dovoljno jasan uvid u stanje krvnih sudova. CT skeniranje, to jest, kompjuterska tomografija i magnetna rezonanca, česte su metode koje mogu da ukažu na moguće prisustvo krvnih ugrušaka u abdomenu.
Nekada DVT nije praćena uobičajenim simptomima, bitno je brzo uspostaviti dijagnozu i početi lečenje. Potrebno je tri do šest meseci da krvni ugrušak nestane. U slučaju da DVT dovede do nastanka plućne embolije, pacijent će morati redovno da koristi terapiju. Lečenje plućne embolije traje najmanje tri meseca, a nekada i doživotno.
U terapiji DVT koriste se antikoagulansi ili razređivači krvi i lečenje se najčešće počinje ovim lekovima. Iako antikoagulansi ne razbijaju postojeće ugruške, mogu sprečiti uvećanje i nastanak novih ugrušaka. Antikoagulaciona terapija može se davati i injekcijom. Injekcioni razređivači krvi, su na primer, Lovenox (enoksaparin), Fragmin (dalteparin), Aritxtra (fondaparinuks), Heparin. Moguća je i oralna antikoagulaciona terapija — kao što su Coumadin (varfarin), Xarelto (rivaroksaban), Eliquis (apiksaban) ili Savaysa (egzoksaban). Obično se ti lekovi koriste tokom tri meseca ili duže. Lekar može preporučiti i redovne testove krvi, kako bi proverio koliko je vremena potrebno da se krv zgruša.
Trombolitic se daju intravenski ili kroz kateter postavljen blizu postojećeg krvnog ugruška, s ciljem da razbiju ugrušak. Trombolitici mogu izazvati ozbiljno krvarenje. Koriste se samo u situacijama opasnim po život. U slučaju da iz bilo kog razloga bolesnik ne može da uzima antikoagulanse, lekar može preporučiti manju hiruršku proceduru, tokom koje se filter ubacuje u veliku venu na stomaku, poznatu kao donja šuplja vena. Ovaj filter ima za zadatak da spreči krvne ugruške da dospeju do pluća. U retkim slučajevima, ugrušci će možda morati da se uklone operacijom. Pacijentima se često savetuje nošenje kompresijskih čarapa, koje mogu sprečiti pojavu otoka koje se dovode u vezu sa DVT. Pritisak koji stvaraju ove specijalno osmišljnjene čarpe, smanjuje rizik od nakupljanja i zgrušavanja krvi.
Postoji niz mera prevencije duboke venske tromboze. Jedan od najboljih načina je izbegavanje dugotrajnog sedenja i šetnja kako bi se poboljšao protok krvi. Preporučuje se ustajanje i hodanje svaka dva do tri sata, ako je moguće. Istezanje nogu tokom sedenja takođe može biti od pomoći. Pokušajte da podignete i spustite pete, tako da prsti ostanu na podu. Ponovite istu vežbu u obrnutom smeru, sa podignutim prstima i petama na podu. Gojaznost i pušenje su faktori rizika za DVT, pa stručnjaci savetuju redovnu fizičku aktivnost, izbalansiranu ishranu i izbegavanje duvanskog dima.
Plućna embolija je najopasnija komplikacija duboke venske tromboze. Plućna embolija je stanje kada je krvni sud u plućima blokiran krvnim ugruškom. Taj ugrušak dospeva u pluća, najčešće iz duboke vene na nozi. Može biti fatalan, ako se ne leči. Posttrombotički sindrom (PTS) je još jedna ozbiljna komplikacija povezana sa dubokom venskom trombozom. Ovo stanje je uzrokovano oštećenjem vena od krvnog ugruška koji smanjuje protok krvi. Znaci i simptomi PTS-a su oticanje ili bol u nogama, promena boje kože, pojava rana.