Prof. dr Ivana Nedeljković: Svako može i treba da se rekreira - od najbolesnijeg do najsposobnijeg, samo je razlika u pravilnoj proceni i izboru aktivnosti Foto: Privatna arhiva, Shutterstock
Miokarditis i naprasno otkazivanje srca su, nažalost, sve češći. Kardiovaskularne bolesti mogu biti prikrivene ukoliko su urođene, ili akutne – kao što je sada čest slučaj pojave miokarditisa nakon virusnih infekcija, a posebno covid 19. Tako, u vreme napornog treninga, utakmice ili fizičke aktivnosti može doći do razvoja opasnih poremećaja ritma, infarkta ili sličnih komplikacija sa smrtnim ishodom. Naporni trening, uzimanje stimulativnih supstanci, dehidratacija ili postojanje preduslova za aritmije, mogu da dovedu do srčanog zastoja (otkazivanja srca) i smrtnog ishoda.
– Svaka smrt je katastrofalan događaj, ne samo za umrlog i porodicu, već i za celu društvenu zajednicu. Međutim, naprasno otkazivanje srca i smrt mladih ljudi predstavljaju pravu tragediju jer je pretpostavka da su deca i ljudi mlađi od 35 godina – zdravi. Kao prvo, moraju se znati karakteristike sportova. Mnogi sportovi su i za takmičenje, ali i za rekreaciju naporne aktivnosti, za koje je potrebno da osoba bude potpuno zdrava. Uz to, neophodno je da ima kondiciju da postigne snabdevanje mišića i celog organizma kiseonikom onoliko koliko je predvidjeno za taj sport – priča u razgovoru za eKlinika portal kardiolog profesor dr Ivana Nedeljković, specijalista interne medicine.
Što se tiče osoba starijih od 45 godina, prema rečima dr Nedeljković, kod njih postoji povećan rizik zbog prirodnog razvoja ateroskleroze. Ukoliko nemaju zdrav stil života i imaju neki drugi faktor, još su skloniji oboljevanju. Slično je i kod onih koji su naporno trenirali godinama, jer je, kako kaže sagovornica eKlinika portala, naporna fizička aktivnost rizik za promene na srcu. Prof. dr Ivana Nedeljković je bila recenzent najnovijih preporuka evropskog Udruženja kardiologa za 2020.godinu.
– Mi smo najbliži italijanskoj školi i pratimo najnovije preporuke evropskog Udruženja kardiologa. One jasno definišu koja stanja i bolesti nisu prepreka ni za jedan sport, a koja su indikator da je potrebno smanjiti intenzitet treniga, ili čak prekinuti takmičarsko bavljenje sportom. Prevencija zahteva timski rad samog sportiste, kluba i lekara, i odnos poverenja. Sportista ne sme da prećuti simptome, a lekar je u obavezi da potpuno ispita sve okolnosti – ističe dr Nedeljković.
Sportisti rade preglede, posebno aktivni, ali se ponekad ispostavi da ni to nije dovoljno. Koji preventivni pregledi se savetuju njima, a koji osobama koje su fizički aktivne, umereno ili pojačano?
– Većinu rizičnih stanja možemo da otkrijemo preventivnim pregledima ili nakon pojave simptoma, koji upozoravaju na bolest. Nažalost, postoje stanja koja se ne mogu otkriti, dok se sam događaj ne desi i demaskira aritmiju. Profesionalci obavezno imaju sistematske preglede. Međutim, potrebno je znanje sportske kardiologije. Ona nije ista kao klasična. Rutinski, vrše se osnovni pregledi, EKG i test fizičkim opterećenjem. Najbolji način je ergospirometrija sa direktnim merenjem funkcionalnog kapaciteta za vežbanje. U slučaju sumnje na oboljenje ili promene, sprovode se šire metode kao što je ultrazvuk srca, 24h Holter4 EKG, magnetna rezonanca ili koronarografija – objašnjava za eKlinika portal profesor dr Ivana Nedeljković. Naša sagovornica je i šef kabineta za kardiopulmonalnu funkcionalnu dijagnostiku Klinike za kardiologiju UKCS i profesor na Katedri interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kada se radi o sportovima nižeg intenziteta, kako navodi prof. Nedeljković, oni nose manji rizik od neželjenih događaja, kao što je naprasno otkazivanje. Međutim, ukoliko postoje simptomi, testiranje je podjednako značajno. Kod rekreativnih sportova nije potrebno da se na testu postignu vrhunski rezultati testa za takmičare. Ali, ističe dr Nedeljković sa pozicije predsednika Udruženja sportskih kardiologa Srbije, potreban je isti pristup.
Pandemija je, sa jedne strane, kaže prof. Ivana Nedeljković, dovela do pada kondicije i prekida sportskih treninga. Izgubila se forma koju je trebalo nadoknaditi.
– Kada su u pitanju sportisti koji su bili zaraženi virusom SARS-CoV 2, oni su uglavnom imali blaži oblik infekcija, ali je bilo i onih sa težim. U svakom slučaju, postoje preporuke za bezbedan povratak sportu posle covid 19 infekcije. Oni koji su bili bez simptoma, vraćaju se polako na treninge posle izolacije i urednih laboratorijskih analiza. Za one koji su imali znake oboljenja, pa do onih koji su imali teže forme bolesti, uvode se kompletni pregledi koji moraju imati zadovoljavajuće rezultate kako bi se dala dozvola. Izražena je opasnost od pojave miokarditisa.U slučaju povratka sportu, pre oporavka, mogao bi da dovede do pojave srčanog popuštanja, ali i aritmija sa smrtnim ishodom.
Našem srcu je fizička aktivnost neophodna, ali, kako da najbolje odredimo nivo koji neće ugroziti naše zdravlje?
– Fiziološki način da se procene sposobnosti je test fizičkim opterećenjem. Najbolje je uraditi ergospirometriju, sa merenjem potrošnje kiseonika preko maske na licu tokom testa. Tako se precizno otkriva pojava zamora i trenutak maksimalnog napora. Uz merenje srčane frekvencije, sama osoba posle može da prati nivo treninga. Za svakoga postoje zadate predviđene vrednosti koje su normalne, ali i one koje su namenjene vrhunskim rezultatima. U skladu sa postignutim nivoom opterećenja, na testu može se videti koliko je neko sposoban za koji vid aktivnosti – objašnjava prof. Nedeljković.
Važno je napomenuti, naglašava dr Nedeljković, da svako može i treba da se rekreira – od najbolesnijeg do najsposobnijeg, samo je razlika u pravilnoj proceni i izboru aktivnosti. Miokarditis i naprasno otkazivanje srca u svakom slučaju mogu da budu bolje prevenirani uz kontrolisanu fizičku aktivnost.
– Neko će da šeta, a neko da vežba naporno. Važno je da ne škodi, već da koristi zdravlju – istakla je kardiolog profesor dr Ivana Nedeljković, specijalista interne medicine.