Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Čitaoci pitaju: Zašto se naglo gojimo, iako sve manje kuvamo, odgovor ima dr Dragana Balać

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 22. 11. 2021.

Kada se gojimo, jedan kilogram viška masti, kada se preračuna na sve kapilare i krvne sudove, optereti srce sa novih 7 metara krvnih sudova

naglo gojenje Dr Dragana Balać: Sve manje kuvamo, a sve više se gojimo Foto: Shutterstock/ PrtSc Youtube

Naglo gojenje najčešće je uzrokovano pogrešnim navikama u ishrani, stresom, depresijom, slabom ili skoro nikakvom fizičkom aktivnošću. Osoba koja je u roku od nekoliko meseci dobila više od 15 kilograma, oseća se kao da nosi „pun džak cementa na leđima“. Udar na kardiovaskularni sistem je ogroman, pod teretom kilograma počinje da posrće telo, ali i i psiha.

Naglo gojenje ima psihološke i somatske uzroke

Naglo gojenje ima svoje psihološke i somatske uzroke. Može biti posledica hormonskog disbalansa, upotrebe nekih lekova, prisustva bolesti. Hipotireoza se često dovodi u vezu sa naglim gomilanjem kilograma, ima slučajeva kada osobe sa hipotireozom unose samo 1.200 kalorija dnevno, a ponovo se goje. Stručnjaci kažu da su svi ovi razlozi mogući, ali da je naglo gojenje, najčešće posledica loše ishrane, obilnih obroka sa velikim količinama masti i šećera i depresivnog stanja.

Srbija ne zaostaje za svetom, kada je u pitanju broj gojaznih osoba. Smatra se da 56 odsto odraslih ima nekoliko kilograma viška, dok je 23 odsto građana Srbije gojazno. Lekari kažu da je gojaznost pandemija koja je sa kraja 20. ušla u 21. vek, još traje i nema za sada naznaka jenjavanja.

Kako srce da izdrži džak cementa usled naglog gojenja?

– Osoba sa 30 kilograma viška ima osećaj kao da nosi na sebi džak cementa. Koštano-zglobni sistem je preopterećen, s tim da nekada možete da sednete, pa da spustite taj džak i tako rasteretite kosti. Ali, ovaj odmor nikako nije moguć kada je u pitanju srce, njega ne možete da oslobodite ovog tereta, jer srce mora sve vreme da radi pod tim opterećenjem – objašnjava u razgovoru za portal eKlinika, specijalista higijene Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Dragana Balać. Studije su dokazale, kaže dr Balać, da jedan kilogram viška masti, kada se preračuna na sve kapilare i krvne sudove, opterti srce sa novih 7 metara krvnih sudova.

– Zamislite samo koliko je to opterećenje za srce. Nagli porast gojaznosti posledica je prebrzog tempa i načina života, i zato što smo praktično fizički neaktivni. Ruku na srce, na svakih 150 metara je neki kiosk, pa samo razmišljamo gde ćemo kupiti grisine ili sendvič. To je način ishrane koji nam je i nametnut, i koji smo oberučke prihvatili, što bi se trudili da ljuštimo neko povrće. Ko neće da se potrudi oko ishrane upada u klopku gojaznosti, malo se kreće, samo da ode do prve prodavnice i kupi nešto što je ukusno, a industrija hrane mora da koristi aditive i pojačivače ukusa – podseća dr Balać.

Kako se utvđuje gojaznost?

Lekari pre nego što utvrde da li je neka osoba gojazna utvrđuju stanje uhranjenosti, na osnovu merenja telesne mase i telesne visine, računa se indeks telesne mase koji je pokazatelj da li je osoba pothranjena, fiziološki uhranjena, ima prekomernu telesnu masu ili gojaznost nekog stepena.

– Ovo je polazna tačka za utvrđivanje stanja uhranjenosti. Na osnovu izračunatog indeksa telesne mase se određuje da li je osoba gojazna ili ne. Kod dece, postoje posebne tablice, jer procena stanja uhranjenosti zavisi od uzrasta i pola deteta – kaže dr Balać.

Hormonska aktivnost masnog tkiva

U drugoj polovini 20. veka otkriveno je da prekomerno masno tkivo nije samo teret. Dr Balać objašnjava da je ovo tkivo i hormonski aktivno. Stručnjaci naglašavaju da gojaznost može izazvati endokrine poremećaje sekundarne prirode. Dobra vest je da se ovi poremećaji mogu regulisati normalizacijom telesne mase.

Na apetit, na primer, utiču i hormoni leptin, grelin, insulin, estrogen, androgeni i hormoni rasta. Leptin je hormon sitosti, čije je delovanje poremećeno kod gojaznih osoba. On  šalje poruku hipotalamusu u mozgu, da smo siti i da nam nije potrebna dodatna hrana. Ali, ako je nizak nivo leptina, dobijamo signal da smo gladni.

Hrana kao loš sedativ i razlog za naglo gojenje

Stalnim izlaganjem visokom nivou leptina gojazni ljudi mogu postati rezistentni na leptin. U tom slučaju centralni nervni sistem gojazne osobe, stalno beleži nestašicu hrane. Dešava se da se neko naglo ugoji i postane nesiguran u sebe. Posebno se mlađe osobe stide svog tela, zatvaraju se u četiri zida, potištene su, a utrehu traže u hrani i stalno se goje.

– Ljudi su u današnje vreme, posebno u vremenu pandemije, jer su mnogi izgubili najbliže, neki su ostali bez posla, a u jednom momentu bilo je onemogućeno i
kretanje, često nesrećni i potišteni. Većina pacijenata iz moje ordinacije izgovorila je rečenicu „Meni je neko preminuo, meni se desila neka nesreća, ja sam potonuo/la i počela da jedem, ne krećem se, ne idem među ljude“. Hrana je postala u neku ruku na veoma loš sedativ. Uglavnom se ljudi, pre ugoje kada su nekoj stresnoj situaciji, nego što smršaju, retko ko odbija da jede – navodi dr Dragana Balać.

Lako se naruši fina biohemija organizma i desi naglo gojenje

Ovakvih osoba ima mnogo i kako objašnjava dr Balać lako se pređe granica i naruši jako fina biohemija našeg organizma. Telo trpi, pa se javljaju neki drugi zdravstveni problemi.

Imamo sve više dijagnostikovane insulinske rezistencije, hipotireoze i svega ostalog. Nisam endokrinolog, ali hipotireoza se javlja u nekoj fazi kada se već nešto dešava, naš hormonski aparat je jako fin i reagovaće kada je na ivici pucanja. Činjenica je i da živimo, zaista, u toliko „nezdavoj“ sredini, počevši od toga koliko su svi opterećeni poslom, informacijama o zagađenom vazduhu, vodi. S druge strane, imate obilje svega u prodavnicama i tu neko ko je malo osetljiviji, može lako da upadne u problem – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Dragana Balać.

Starenje i naglo gojenje

Starenje, takođe, nekada može biti razlog za dobitak kilograma. Usporava se metabolizam, a neke starije osobe se slabije kreću. Dobijanje na kilaži tokom menopauze, takođe je često kod žena, usled hormonskih promena i sporijeg metabolizma. Pandemija gojaznosti, ipak je donela nešto novo.

 – Starenjem se dešavaju neke promene u organizmu, ali nije uobičajeno da kod mlade devojke, nađemo neki poremećaj, kao kod žene starije od 50 godina. Tempo života i nezdrava sredina, mentalno pre svega, jako utiče na neke ljude koji nisu dovoljno spremni da se iznesu sve ovo s čime se susrećemo – kaže dr Balać.

Da li su antidepresivi krivci za naglo gojenje?

Smatra se da su antidepresivi krivci za naglo gojenje. Dr Balać ipak, ističe, da ovo uopšte ne odgovara istini, i da antidepresivi, koji se primenjuj uz psihoterapiju i pod nadzorom stručnjaka ne moraju da imaju kao nuspojavu višak kilograma.

– Važno je napomenuti i da nagle oscilacije kilograma jako ugrožavaju zdravlje. Postoje farmaceutske kuće koje reklamiraju određene preparate za brzo skidanje kilograma, obećavajući da ćete za nedelju dana izgubiti 15 kilograma. Sve je u uravnoteženoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, ne postoje čarobne formule koje će istopiti višak kilograma nakupljan godinama – mišljenja je dr Dragana Balać.

Sve manje kuvamo, sve više se gojimo

Mnogi roditelji skloni su da na brzinu umire dete uz neki nezdravi slatkiš ili obrok iz restorana brze hrane. Doktorka ističe i da sve manje kuvamo. Nastojimo da spremimo nešto na brzinu iz neke kesice i često, na taj način, gomilamo kilograme. Ljudi imaju mnogo obaveza, a i kada su slobodni radije se posvete društvenim mrežama, nego sebi, porodici ili prijateljima.

– Svi imaju više vremena za mobilni telefon nego za decu. Možda je to oštro s moje strane, ali to nije dobro. Izgubila se navika nedeljnog, domaćeg ručka, kada su svi na okupu za jednim stolom. Osnova fiziološke uhranjenosti, ipak, su zdrave navike u ishrani koje se formiraju u detinjstvu – naglašava dr Dragana Balać.

Stručnjaci navode i značaj fizičke aktivnosti kao dobrog sredstva za regulisanje telesne težine. Smatara se da je najjednostavnija fizička aktivnost, obična šetnja lek za razne bolesti, pa i višak kilograma. Pokušajte da izdvojite svakog dana 30 minuta, ili dva puta po 30 minuta, za šetnju.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend