Jesen je doba godine koje nam donosi prve hladnoće i tmurne dane, protiv kojih se mnogi bore čokoladnim kolačem ili dodatnom porcijom testenine. Neki desert, ako se ne preteruje, nije na odmet, ali protiv tmurnog vremena, hladnoće i lošeg raspoloženja, mnogo uspešnije možemo da se borimo zdravijim namirnicama, kažu stručnjaci.
Ima li spasa od stresa u šoljici tople čokolade?
Veće količine hrane, koje se pojedu tokom hladnih tmurnih dana, pojedini naučnici tumače kao ljudsku biologiju i deo evolucije. Jesenji i zimski dani, uglavnom su, doba kada se jede kaloričnija hrana. U igri su i drugi faktori, kao što su pandemija covid 19, ali i prilagođavanje ishrane dnevnim obavezama na poslu ili školi. Stručnjaci stalno naglašavaju, da je potpuno pogrešno, lek od stresa tražiti u šolji tople čokolade ili nekoj testenini. Izbor hrane, ne utiče samo na telesnu težinu, već i na naše raspoloženje.
Jesenja glad
Hladnije vreme i manje dnevne svetlosti diktiraju često i navike u ishrani. Pojedini istraživači tvrde da ljudi u sebi nose nasleđeni obrazac, koji im poručuje da više jedu u ovo doba godine kako bi pripremili i osigurali opstanak u nepovoljnim vremenskim uslovima. Neki kilogram viška je često, kao i u životinjskom svetu, garant preživljavanja u naježim situacijama.
Jedna studija je pokazala da ljudi u proseku tokom jeseni unose 86 kalorija više dnevno u poređenju sa prolećem. Više se jede hrana s dosta zasićenih masti u odnosu na topliji deo godine. Druga teorija promene u ishrani obrazlaže promenama na nivou hormona, koji kontrolišu glad i apetit. Neka istraživanja na ljudima i životinjama su otkrila da sezonske promene utiču na mnoge hormone povezane sa glađu i apetitom, uključujući glukokortikoide, grelin i leptin.
Sučeva svetlost i apetit
Manje dnevnog svetla utiče na pojačan apetit, pa i na to da često ljudi jedu i kada uopšte nisu gladni, pokušavajući da na taj način pobede loše raspoloženje. Sunčeva svetlost jedan je od faktora koji pokreću oslobađanje hormona serotonina, neurotransmitera koji značajno podiže raspoloženje. Unos ugljenih hidrata, i oslobađanjae insulina, utiče na porast serotonina, poznatijeg kao „hormon sreće“.Osobe sa sezonskom depresijom, pokušavaju da ishranom bogatom ugljenim hidratima podignu raspoloženje, ali po pravilu, bez dugotrajnog i čvrstog uspeha.
Covid 19 i hrana
Pandemija covid 19 uticala je i na navike u ishrani i mentalno zdravlje. Studija iz novembra prošle godine, objavljena u časopisu Frontiers in Psychology pokušala je da ponudi odgovor na pitanje: „Kako studenti podnose epidemijske uslove“?. Stres, depresija, anksioznost i strah bili su neizbežni pratioci izmenjenog načina života. Dosta ljudi je u uslovima izolacije utehu potražilo i u hrani. Sve ovo, samo je potvrdilo nalaze ranijih studija koje su redovno iznosile jaku povezanost pojačanog stresa i pojačane potrebe za kaloričnim namirnicama.
Hedonistička glad
Većina ljudi će u zimskim uslovima radije birati čokoladni kolač umesto jabuke. Pojedini autori ovaj fenomen zovu „hedonistička glad“. Stanje nije alarmantno. ako ponekada i umereno pokušavamo da zadovoljimo svoje porive. Važno je napomenuti, da je prejedanje tokom zime više rezultat razmišljanja o hrani nego, čiste fiziološke potrebe. Budite na oprezu ako radite od kuće, na par metara od frižidera!
Često su dodatna hladnoća i loši vremenski uslovi razlog da provodite više vremena kod kuće, da ograničite svoje fizičke aktivnosti i posegnete za nekom grickalicom. Rani večernji časovi, najosetljiviji su period i doba kada se jede najviše kalorične i ne baš zdrave hrane.
Ne mešajte glad i žeđ
Usled smanjenje fizičke aktivnosti, tokom zime, ne osećamo često žeđ. Većina ljudi ne unosi dovoljno vode ni tokom leta, a te količine se dodatno smanje u zimskom periodu. Zbog toga, nekada žeđ, pomešamo sa potrebom za hranom. Često nismo gladni, nego samo žedni. Stručnjaci za ovaj problem, preporučuju tople čajeve, ili čak toplu vodu sa dodatkom limuna, jer ova pića će zagrejati i ispuniti stomak. Neke studije su pokazale da se ljudi uz toplo piće i toplu kupku osećaju srećnije i manje usamljeno.
Hrana za sva čula i zdravlje
Stručnjaci predlažu hranu, koja će pomoći da zadovoljite u jesenjim danima i telo i dušu, da se osećate dobro, ali i da u isto vreme unosite u organizam nutritivno vredne sastojke. Supa sa povrćem, bogata biljnim vlaknima, može biti odličan izbor zimskog jela. Nastojte da unosite dovoljno lisnatog zelenog povrća, sočiva, graška, proizvode od celog zrna. Koristite proteine, kao što je piletina. Jesen i zima su pravo doba godine za citrusno voće. Pomorandža ili mandarina mogu biti odlična užina. Brokoli, kelj, prokelj, preliveni s malo maslinovog ulja i začina su odlično jelo, protiv jesene depresije.
Usled manjka dnevne svetlosti, biće vam potrebno više vitamina D, koji je takođe bitan za dobro raspoloženje. Masne ribe, kao što je losos, bogate su ovim vitaminom i omega 3 masnim kiselinama, još jednim sredstvom za poboljšanje raspoloženja. Ukoliko nikako ne možete bez deserta, izaberite crnu čokoladu s puno kakaa, koja, kako tvrde neke studije, može biti način da sprečite nastanak kardiovaskularnih bolesti, ali i pobedite depresivne dane.
