Skoro svaki android telefon danas meri broj koraka koje napravimo u toku 24 časa. Kao univerzalan cilj postavlja se 10.000 koraka dnevno. Medicinsko istraživanje na osnovu kog je dobijen ovaj broj ne postoji, mada se rade mnoge studije u kojima naučnici pokušavaju da utvrde kakvi su benefiti od 10.000 pređenih koraka. Inače, ovaj broj koraka odgovara šetnji dugoj oko osam kilometara.
Zašto se, iz ugla lekara, preporučuje 10.000 koraka, u kom ritmu treba da ih napravimo i kako hodanje zaista utiče na naš organizam? Da li je 10.000 koraka zlatni standard ili je za zdravlje dovoljno i manje?
Koliko koraka je dovoljno za dobro zdravlje?
Deset hiljada koraka u jednom danu decenijama je bio zlatni standard, ali već i 4.400 pređenih koraka ima veliki uticaj na opšte stanje organizma, i na psihu i na fizičko zdravlje, kažu najnovija istraživanja.
Istraživanje sprovedeno na “Brigham and Women’s Hospital” pratilo je 16.741 ženu sedam dana tokom četiri godine i beležilo koliko koraka naprave u danu. Istraživanje je uključilo žene prosečne dobi 72 godine.
Žene koje su u danu napravile oko 4.400 koraka tokom četiri godine smanjile su rizik od preuranjene smrtnosti za 41 posto. Žene koje su napravile prosečno 5.900 koraka smanjile su rizik od smrti za 46 posto. Najniži rizik od smrti imale su žene koje su napravile oko 7.500 koraka u danu. Zaključak istraživanja je da hodanje samo po sebi veoma utiče na naše zdravlje i dugovečnost.
Pravilo u danu treba da napravimo 10.000 koraka pojavilo se uoči Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine. Tada je dr. Yoshiro Hatano osmislio pedometar u cilju podsticanja ljudi na više kretanja jer je uvideo da je zapadnjački stil života loš po zdravlje Japanaca.
Hodanje nas štiti od osteoporoze
Dr Dragan Milović, fizijatar, za eKliniku objašnjava šta 10.000 koraka može da znači za naše mišiće i kosti:
– Koračanje je dobro za kosti jer sprečava razređivanja koštanog tkiva. Kada pređemo 10.000 koraka, podstičemo organizam da stvara novo koštano tkivo, a sama struktura kostiju postaje gušća. Zbog toga je hodanje odlična prevencija osteoporoze. Kod osoba koje već imaju ovu bolest hodanje može da uspori napredovanje. Osim na kosti, ovaj vid fizičke aktivnosti pozitivno utiče na tonus mišića i održavanje optimalnog odnosa između mišića i masnog tkiva.
Dr Milović savetuje i kako raporediti ovih zdravih 10.000 koraka:
– Savetujem da koračate u dve etape, a ne odjednom – dva puta po pet hiljada koraka. Pet hiljada koraka treba preći za dvadeset minuta jer je brzo koračanje bolje i od trčanja. Hodanje manje napreže zglobove i ne oštecuje hrskavicu. Dobro je za čitav organizam jer pokrećemo i ruke, angažovani su i mišići vrata, leđa i celog tela. Posle koračanja važno je da se urade vežbe istezanja kako bi se mišići oporavili.
Smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja
Dr Viktor Ognjenović, lekar opšte prakse, o pozitivnom uticaju koji 10 000 koraka može da ima na naše srce za E-kliniku kaže:
– Šetnje su lagana fizička aktivnost koje ne vrši veliki pritisak na srce, primerena je i za ljude koji su u godinama ili koji imaju neku kardiovaskularnu bolest zbog koje ne mogu da budu mnogo fizički aktivni. A svaka fizička aktivnost ove vrste dovodi do toga da se srce adekvatno angažuje. Ovaj vid rekreacije može da pozitivno utiče na srce. Svakodnevna rekreacija obezbeđuje određeni kontinuitet, a znamo da redovno vežbanje utiče na regulaciju krvnog pritiska. Teško da će moći da se smanji terapija, ali može da obuzda napredak same bolesti.
Manji rizik od dijabetesa
Australijski naučnici su istražili uticaj hodanja i kretanja na nivo šećera u krvi. Pokazalo se da je hodanje dovelo do gubitka težine i smanjenja telesne masti, što je smanjilo i rizik od nastanka dijabetesa.
Pozitivan uticaj na psihu
Čak i kratkotrajno kretanje može da smanji napetost i depresivno raspoloženje. Brza desetominutna šetnja doprinosi povećanom prilivu pozitivne energije. Treba imati u vidu da je za regulisanje stresa i anksioznosti mnogo korisnije hodanje nego bilo koja fizička aktivnost jakog intenziteta. Objašnjenje je u tome što naše telo luči manje hormona stresa kada se krećemo – objašnjava dr Viktor Ognjenović.
