Najnovija otkrića pokazala su da osobe koje ne vode računa o oralnoj higijeni, a obolele su od covid 19, imaju više komplikacija od drugih
Oralna higijena čuva zdravlje zuba i usne duplje Foto: Shutterstock
Naučna istraživanja sprovođenja tokom pandemije covid 19 virusa otkrila su da stanje obolelog od korone i te kako zavisi od prethodne zdravstvene slike i navika čoveka kao što je oralna higijena. Otkrića su pokazala da su kod osoba obolelih od covid 19, a sa lošim oralnim zdravljem, komplikacije bile mnogo češće, odnosno bakterijske superinfekcije pluća. Naučnici su otkrili da se u tečnosti u plućnim alveolama obolelih, između ostalog, nalaze i patogene bakterije koje se nalaze i u ustima, odnosno pljuvački, te su takvi pacijenti najčešće završavali na respiratoru (istraživanje objavljeno u časopisu „British Dental Journal“, jun 2020).
Oralna higijena podrazumeva sprovođenje određenih higijenskih mera sa ciljem da se sačuva kako zdravlje zuba tako i zdravlje usne duplje, odnosno da se spreči pojava bolesti. Deo je opšteg zdravlja, a ako bi se vodili i na pravi način tumačili narodnu mudrost „Zdravlje na usta ulazi“ onda se oralna higijena može smatrati početkom dobrog zdravlja.
Redovna i pravilna oralna higijena usta i zuba utiče na prevenciju drugih oboljenja, jer tako čuvamo zdravlje i drugih organa, ne samo i primarno usta i zuba. Tako, na primer, adekvatnom oralnom higijenom čuvamo srce, krvne sudove, zglobove, pluća, bubrege… Nažalost, postoji i obrnuti smer kada oboljenja nekih organa daju promene u ustima. Na primer, kod obolelih od šećerne bolesti neke od manifestacija su specifičan zadah, suvoća usta, povećana sklonost ka infekcijama… Dobra vest je da redovnim pregledima i u skladu sa osnovnim opštim oboljenjima stomatolog daje preporuke za održavanje oralne higijene.
Loša higijena može i da se vidi, ali i da se oseti Foto: Shutterstock
Ukoliko se zubi peru redovno i pravilno (ujutro i uveče, a poželjno je posle svakog obroka), onda možemo reći da su adekvatna četkica za zube i pasta „prvi čuvari“ oralne higijene. Zatim slede konac za zube, interdentalne četkice (međuzubne), jer sama četkica ne može očistiti ove prostore između zuba, kao i rastvori za ispiranje usta.
Ako bi dalje tragali za obezbeđenjem dobre oralne higijene ne treba zaboraviti na tzv. „oralne tuševe“ koji uz pomoć vode pod pritiskom čiste međuzubne prostore. Ova metoda održavanja oralne higijene posebno je važna kod osoba koje imaju protetske radove (krunice i mostove) i implante, kao i kod osoba koje nose fiksni ortodontski aparat – fiksnu protezu.
Oralno zdravlje čuva i adekvatna ishrana. To znači da treba konzumirati što manje industrijski prerađene hrane, jer je to hrana koja se bukvalno lepi za zube. Ima visok kariogeni potencijal, a nutritivno slab. Takođe, uobročenost ima veliki uticaj na oralno zdravlje, i to kreće od perioda bebe ili odojčeta.
Ukoliko se nastavi u odraslom dobu, odnosno ako se organizujete da imate tri glavna obroka i jednu voćnu užinu (a već ste posle ova dva oprali zube) ostavljate mogućnost da i pljuvačka obavi samočišćenje. U suprotnom, ako po ceo dan nešto grickate zubi su u stalnoj izloženosti oboljenju tj. kvaru, jer bakterijama koje učestvuju u tome obezbeđujete sve uslove za nastanak karijesa i oboljenja desni.
Želim da podsetim da oralnu higijenu dece čuvaju i njihovi roditelji. I tu je jako važna edukacija, koju i sprovodim kroz radionice za decu i roditelje pod nazivom „Zubi vole da se kupaju“. Dete koje ima dobre oralno-higijenske navike izrasta u osobu koja će iste preneti na svoje potomke. To jeste proces, ali je ostvariv.
Zametci mlečnih zuba stvaraju se dok smo još u materici, i to između šeste i osme nedelje trudnoće, a formiranje zametka stalnih zuba počinje u 20. nedelji trudnoće.
Prvi kritičan momenat loše oralne higijene može da bude genetika – ono što smo nasledili od oca i majke. I na taj deo ne možemo da utičemo. Utiče majka svojom ishranom tokom trudnoće, zatim dolaze na red navike koje se steknu u detinjstvu, a sledeći „kritični periodi“ jesu period tinejdžerskog doba, jer u ovom uzrastu se često javi i lenjost pa se reflektuje i na oralnu higijenu, koja je najčešće neredovna.
Kako sve u organizmu stari, tako su i zubi i okolna tkiva podložni promenama. Ali, sa redovnim kontrolama kod stomatologa ove promene se minimalizuju, odnosno usporavaju.
Prve vidljive promene na zubima kao što su naslage i kamenac, karijes zuba i zapaljenja mekog tkiva oko zuba (gingive) znaci su loše oralne higijene. Kako infekcija zuba ili parodoncijuma napreduje sve se ovo pomera na kost, a to se vidi na radiografskom snimku zuba ili vilica. Pregledom se može ustanoviti pomeranje zuba, klaćenje, pojava fistula (otvora koji su u stvari komunikacija vrha korena zuba i usta), pojava gnoja, otoka…
Neprijatan zadah uvek je pratilac loše oralne higijene. Međutim, ukoliko osoba zdravih zuba i dobre higijene ima neprijatan zadah, onda je to znak nekog drugog oboljenja.
Svest mladih o oralnoj higijeni danas se povećava i tu je, pre svega, motivacija vizuelni efekat koji je njima delom i nametnut kroz društvene mreže. Međutim, nastaje problem kada žele instant rešenja, a zdravlje uopšte i oralno zahteva kontinuitet. Zubi jesu pola zdravlja i pola lepote, ali su nam potrebni tokom celog života i zahtevaju adekvatnu negu u svakom životnom dobu.
Moja preporuka uvek je edukacija i primena naučenog. Edukacija može biti kroz stručne tekstove, radionice, postavljanjem pitanja o oralnoj higijeni pri poseti pedijatru, stomatologu. I redovne kontrole, naravno.
Odgovornost je na roditeljima da istraju u stvaranju dobrih oralno-higijenskih i dijetetskih navika kod dece. Odgovornost je i na nama doktorima da širimo svest o oralnom i opštem zdravlju. To je proces i nije lak u ovoj svakodnevnici ovakvog savremenog društva, sa ovakvim tempom života. Ali je ostvariv. Ako zub tretiramo kao deo tela, a to jeste, zašto bi se istog tako lako odrekli?