Visok holesterol, udružen sa visokim pritiskom, može da bude uzrok brojnih kardiovaskularnih bolesti, a najčešći je rizik od bolova u grudima, koronarne arterijske bolesti i srčanog udara. Holesterol je voštana supstanca nalik masti, koja se nalazi u svim ćelijama našeg tela, i u hrani, i igra važnu ulogu u različitim procesima u organizmu.
Koje vrste holesterola postoje
Postoje dva glavna tipa holesterola koji cirkulišu u krvi – lipoprotein visoke gustine (HDL) i lipoprotein niske gustine (LDL). HDL je poznat kao „dobar“ holesterol, a LDL kao „loš“. Ako je LDL previsok ili je HDL prenizak, holesterol se tada kombinuje sa drugim supstancama u telu i formira tvrdu naslagu u unutrašnjosti arterija, koja se zove plak. Formiranje plaka u krvnim sudovima dovodi do ateroskleroze koja povećava rizik od razvoja nekoliko oboljenja.
– Nivo LDL holesterola je opasan. Tradicionalno, smatramo da visok holesterol izaziva srčani udar, moždani udar i začepljene arterija. Ako je holesterol previsok, važno je da se preduzmu koraci u smanjenju nivoa holesterola i tako izbegnu potencijalne komplikacije. Lekovi ne zamenjuju promene životnih navika. Prestanak pušenja, fizička aktivnost i zdrav način ishrane mogu da utiču na nivo holesterola – kaže dr Parveen K. Garg, kardiolog sa University of Southern California.
Kako holesterol utiče na visok krvni pritisak
Kada se arterije u telu suze zbog naslaga plaka, krvni pritisak raste. Krvni sudovi više ne mogu da „rade“ efikasno. Zbog toga se visok holesterol i visok pritisak zovu „tihe ubice“ jer nemaju nikakve vidljive simptome, osim ako su im vrednosti izuzetno visoke. Visok holesterol i visok pritisak oštećuju krvne sudove i tako povećavaju rizik od nastanka drugih bolesti:
Koronarna bolest – Koronarna bolest se razvija kada se naslage plaka formiraju u arterijama koje snabdevaju srce krvlju. U početku ovo suženje ne može da izazove nikakve simptome ili očigledne probleme.
– Ako neko ima koronarnu bolest, ali nije imao srčani udar, a lečen je stentom ili se leči lekovima, njegov srčani mišić može da bude zdrav – kaže dr Garg. Ako plak u koronarnim arterijama dovoljno smanji dotok krvi u srce to dovodi do srčane insuficijencije, kada srčani mišić više nije u stanju da na adekvatan način pumpa krv kroz telo. A ako se krvni ugrušak formira u koronarnim arterijama, to može da dovede do srčanog udara.
Bol u grudima (angina pektoris) – Bol u grudima je tipičan simptom smanjenog dotoka krvi u srce zbog nakupljanja plaka u koronarnim arterijama. Kada plak ozbiljno smanji protok krvi u srce, srčani mišić neće dobiti kiseonik koji mu je potreban. Ovo stanje je poznato kao ishemija, koja može da aktivira receptore za bol.
Srčani udar – Srčani udar nastaje kada je dotok krvi u srce blokiran. Blokada je obično nastala zbog nakupljanjem plaka – masti i holesterola – u arterijama. Ponekad plak može da pukne i da izazove stvaranje krvnog ugruška. Visok holesterol nije samo faktor u početnom formiranju plaka u koronarnim arterijama. Kada se plak formira, viši nivo holesterola može da dovede do veće nestabilnosti u samom plaku, što povećava rizik od srčanog udara, objašnjavaju kardiolozi.
Moždani udar – Moždani udar nastaje kada krvni ugrušak putuje do mozga, lišavajući mozak kiseonika i drugih hranljivih materija. Kao i kod srčanog udara, što je organ duže lišen kiseonika, dolazi do trajnijeg oštećenja. Faktori rizika za srčani i moždani udar su isti. Ako je visok nivo holesterola onda se plak nakuplja u arterijama koje vode do srca i mozga.
Periferna arterijska bolest – Kada visok holesterol dovodi do nakupljanja plaka u krvnim sudovima, srce i mozak nisu jedine oblasti u telu u kojima mogu da se jave problemi. Takođe neke osobe mogu da osete smanjen dotok krvi u mišiće nogu. Smanjen dotok krvi u mišiće nogu dovodi do jakog bola prilikom hodanja i nestaje kad čovek stane. Bol kod bolesti perifernih arterija nastaje zbog smanjenog dotoka kiseonika u mišiće nogu, i nastaje iz istih razloga, kao i bol u grudima kod angine pektoris.
Visok holesterol može da izazove hroničnu bolest bubrega
– Većina ljudi ne misli o bubrezima kao o organima koji mogu da budu oštećeni zbog visokog holesterola, ali sužene arterije koje vode do bubrega znaju da naprave problem. Ako se vremenom nakupi dovoljno plaka bubrezi će biti lišeni dotoka dovoljne količine kiseonika – kaže dr Garg.
Jedan od mogućih znakova blokiranih bubrežnih arterija je visok krvni pritisak koji ne reaguje na lekove. To je zato što bubrezi igraju ključnu ulogu u regulisanju krvnog pritiska filtriranjem tečnosti u organizmu.
Visok holesterol može da bude okidač za Alchajmerovu bolest
U julu 2021, The Lancet je objavio opservacionu studiju na 1,8 miliona ljudi, otkrivši da su visoki nivoi LDL holesterola u srednjim godinama povezani sa umerenim rizikom od razvoja demencije, uključujući i Alchajmerovu bolest. Ovo sugeriše da je visok LDL holesterol novootkriveni faktor rizika za demenciju, iako istraživači nisu pronašli konzistentan odnos za nivoe HDL holesterola i triglicerida.
Vrlo poučno-kako starimo tako nam ovakvih informacija treba više!Hvala!