Postoji više od 80 autoimunih bolesti, koje mogu da se manifestuju na koži, štitnoj žlezdi, zglobovima i drugim delovima tela
Multipla skleroza nastaje zato što imuni sistem delove centralnog nervnog sistema prepoznaje kao strana tela Foto: Shuttesrtock
Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem, čija je funkcija da štiti telo od bolesti, greškom počne da stvara antitela protiv sopstvenih ćelija i napada vlastiti organizam, tkiva i ograne. Nauka još nije u potpunosti razjasnila ovaj proces, ali se zna da postoji više od 80 autoimunih bolesti, koje mogu da se manifestuju na koži, štitastoj žlezdi, zglobovima i drugim delovima tela. Nekada se simptomi bolesti mogu povući, ali mogu se i iznenada javiti i tada je najčešće neophodna hitna medicinska pomoć.
Prema podacima koji potiču iz nekih od najuređenijih i najboljih zdravstvenih sistema na svetu, autoimune bolesti su u porastu. Smatra se da su žene u reproduktivnom periodu, u najvećem riziku da dobiju neku od autoimunih bolesti. Genetska predispozicija je takođe jedan od bitnih faktora, uočava se da su u nekim porodicama češće autoimune bolesti. Kod autoimunih bolesti česta je remisija, to jest stanje odsutnosti simptoma bolesti ili prolazno popuštanje nekih od simptoma
Stručnjaci često naglašavaju da su pored lekova nekada za tok autoimune bolesti ključne zdrave životne navike. Autoimuni bolesnici trebalo bi da se zdravo hrane, da su fizički aktivni, koliko im stanje dopušta. Bitno je da dovoljno spavaju i da pokušaju da kontrolišu stresne situacije. Postoji veliki broj autoimunih bolesti, Hašimoto i Gravesova bolest, dijabetes tip 1 su ipak najčešće.
Grejvsova, Gravesova ili Bazedovljeva bolest je posledica preterane aktivnosti štitaste žlezde. Pacijenti koji imaju ovu bolest imaju problema sa spavanjem, razdražljivi su, nekada dolazi do neobjašnjivog gubitka telesne težine. Naglašene su oči, javlja se osetljivost na toplotu, jako znojenje, slabost mišića, neredovne su menstruacije kod žena, kosa je lomljiva. Bolesnici se žale i na tremor, smanjen je libido. Uočava se, ipak, da neki pacijenti s dijagnozom Gravesove bolesti nemaju ni jedan od ovih simptoma.
U terapiji bolesti primenjuju se kapsule radioaktivnog joda, koja uništava preaktivne ćelije štitne žlezde. Ovaj vid terapije se ne preporučuje trudnicama i dojiljama, ni ženama koje planiranju potomstvo u sledećih godinu dana nakon primene radioaktivnog joda. Kod oko 90 odsto pacijenata primenjuje se samo jedna doza radioaktivnog joda, a oko 10 odsto pacijenata zahteva drugu dozu. U veoma malom broju se pristupa hirurškom zahvatu, kojim se uklanja jedan deo ili celokupna štitna žlezda.
Hašimoto tiroiditis glavni je uzrok smanjenje funkcije štitaste žlezde. U suštini bolesti je hronično zapaljenje tiroidne žlezde, javlja se kada imuni sistem napada štitnu žlezdu. Stanje nekada nije praćeno nikakvim specifičnim simptomima. Bolest, ipak, često uzrokuje gušavost ili strumu. Uvećanje štitaste žlezde može biti vidljivo, u obliku izbočenja na vratu. Pacijenti se žale na umor, dolazi do povećanja telesne težine. Česta je depresija, osetljivost na hladnoću, suva kosa i koža, konstipacija.
Ne postoji terapija samo usmerena na lečenje Hašimoto tiroiditisa, s tim da se hipotireoza i struma, mogu lečiti hormonskom supstitucionom terapijom, čiji je cilj da telu obezbedi dovoljne količine tiroidnog hormona, kao što su tiroksin – T4 i trijodtironin – T3.
Sistemski eritematozni lupus (lupus) je stanje kada imuni sistem napada tkiva, što dovodi do otoka i oštećenja, na primer, zglobova i organa, bolova u zglobovima, osipa i osetljivosti na sunce. Simptomi lupusa mogu biti blagi, ali i opasni po život. Lupus može zahvatiti bilo koji deo tela. U terapiji se koriste lekovi protiv bolova, primenjuju se i nesteroidni antiinflamatorne lekovi, imunosupresivi, kortikosteroidi. Pacijentima se savetuje da pokušaju da redukuju nivo stresa, da se uzdrže od sunca i da koriste kreme za sunčanje.
Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest koja se dijagnostikuje najčešće u detinjstvu ili ranom odraslom dobu do 30. godine. Imuni sistem napada ćelije pankreasa čiji je zadatak da proizvode insulin. Telo nije u stanju da kontroliše glukozu, ako nema dovoljno insulina. Ova bolest može uzrokovati mnogo zdravstvenih problema. Ukoliko se stanje ne kontroliše, moguće je otkazivanje bubrega, gubitak vida, javljaju se problemi sa cirkulacijom, moždani udar i bolesti srca. Dijabetes tipa 1 leči se odgovarajućim dozama insulina, prema uputstvima lekara. Prati se nivo šećera u krvi, bitno je da se pacijent zdravo hrani i da nastoji da bude fizički aktivan.
Multipla skleroza nastaje zato što imuni sistem delove centralnog nervnog sistema prepoznaje kao strana tela. Imuni sistem napada zaštitni mijelinski omotač, koji prekriva vlakna nerava i na taj način, uzrokuje probleme u komunikaciji između mozga i tela. Pacijenti koji imaju multipla sklerozu se žale na slabost, imaju probleme sa ravnotežom i koordinacijom, govorom i hodom. Dolazi do paralize tela, prisutno je drhtanje i utrnulost ekstremiteta. Stanje se tretira nizom lekova koji imaju za cilj da ublaže simptome, upale i poboljšaju funkciju tela.
Reumatoidni artritis je stanje kada imuni sistem napada tkiva u zglobovima. Stanje se manifestuje bolovima u mišićima, deformitetima zglobova. Čest je umor, slabost, gubitak apetita. Ukoliko se pravovremeno ne leči stanje se može završiti i invaliditetom. Bolest se najčešće dijagnostikuje od 30. i 50. godine. Stanje se ispoljava kroz mnogo simptoma. Terapija se prilagođava postojećim simptomima uglavnom s ciljem da se ublaže bolovi, smanje upale, uspore ili zaustave oštećenja zglobova i poboljšaju opšte funkcije tela.