Neki zdravstveni pregledi između 40. i 50. godine mogu i život da spasu Foto: Shutterstock
Pregledi, koliku god nelagodu da stvaraju, ipak u određenim godinama mogu da spasu život. Stručnjaci savetuju redovne kontrole, posebno u srednjem životnom dobu. Ginekološki pregled, kolonoskopija, skrining pluća, kontrola krvne slike, urina i šećera mogu da spreče pojavu nekih od najtežih bolesti.
Istorija bolesti u porodici, postojanje alergija, ali i mentalno zdravlje predmet su opšteg sistematskog pregleda. Doktor će pregledati srce, pluća, stomak, utvrditi vrednost krvnog pritiska, nivo glukoze, lipida, ispitaće funkcionisanje bubrega, jetre. Sastavni deo ovog pregleda jesu i kontrola vida, sluha, grla. Stručnjaci savetuju da se sistematski pregled, koji uključuje i pregled prostate za muškarce, organizuje jednom godišnje počevši od 40. godine. Moguće je da ti zdravstveni pregledi, u zavisnosti od zdravstvenog stanja, budu i češći.
Iako smo većinu vakcina dobili pre 18. godine, starenjem slabi imunitet, pa nekada valja razmisliti o ponovnoj vakcinaciji protiv nekih bolesti. Za starije od 50 godina, preporučuje se vakcinacija protiv herpes zostera. Buster doza tetanusa preporučuje se na svakih 10 godina uz konsultaciju sa lekarem.
Vakcina protiv herpesa zostera je jednokratna, daju se dve doze koje se primenjuju u razmaku od dva do šest meseci. Ova vakcina se ipak, ne preporučuje osobama koje imaju oslabljen imunitet usled nekih drugih bolesti, trudnicama i HIV pozitivnim osobama.
Američka preventivna radna grupa predlaže skrining na dijabetes posle 35. godine, a posebno ako ste osoba od 40 do 50 godinama. Rizik od dijabetesa tipa 2, posebno se povećava posle 45. godine. Dijabetes tipa 1 i tip 2 mogu biti nasledni, pri čemu je tip 2 često povezan sa lošim navikama u ishrani ili određenim stanjima kao što je sindrom policističnih jajnika.
Zdravstveni pregledi utvrđuju stanje jednostavnim testovima krvi, kojima se ispituje nivo šećera. U slučaju da se posumnja na postojanje dijabetesa, rade se dodatna ispitivanja, kao na primer, test opterećenja glukozom. Jaka žeđ ili glad, pojačano mokrenje, promene u težini, slabiji vid i opšti umor, mogu da budu neki od prvih simptoma dijabetesa.
Iako se smatraju najvećom brigom za mlađe generacije, seksualno prenosive bolesti mogu da zadaju dosta problema i osobama srednjeg životnog doba. Neki podaci upućuju na porast seksualno prenosivih bolesti u populaciji od 40 do 50 godina. Dokumentovano je da oni od 40 do 44 godine spadaju, u drugu po veličini starosnu grupu, novozaraženih od HIV-a. Dodatni problem je i to što imunitet slabi s godinama, pa su ljudi u srednjoj životnoj dobi, podložniji nekim infekcijama.
Seksualno prenosive bolesti,kao što je sifilis, mogu dovesti do neuroloških problema, dok herpes može biti razlog za bolne pojave, hepatitis B i C mogu dovesti do ciroze jetre ili raka, a HIV infekcija oslabiti imunitet. Radi se test urina na gonoreju, hlamidiju i trihomonijazu i test krvi. Rezultati su dostupni za dva do tri dana, a hlamidija, gonoreja i trihomonijaza se mogu lečiti antibioticima. Savetuju se obavezni zdravstveni pregledi, ako ste imali rizičan seksualni odnos, ukoliko često menjate partnere.
-Rak dojke, rak grlića materice, autoimune bolesti i hipertenzija su učestalije od 40. do 50. godine – kaže Felice Gersh, ginekolog. Pored navedenog, za mnoge žene, plodnost je glavni problem, a tu je i menopauza koja će dodatno uticati na zdravlje. Ginekološki pregled se sastoji od kliničkog pregleda dojki, Papa testa, skrininga na rak i prekancerogene promene na grliću materice.
U slučaju da žena planira trudnoću radi se provera nivoa plodnosti, proverava se rad štitne žlezde, ispituje se nivo omega 3 masnih kieslina, gvožđa i vitamina B 12. Smernice, kada su u pitanju zdravstveni pregledi, nisu iste za žene od 30 i za žene od 65 godina sa prosečnim rizikom. Skrining raka grlića materice obično se radi svake treće godina zajedno sa Papa testom, koji je i sastavni deo uobičajenog ginekološkog pregleda.
Rizik od raka dojke povećava se sa godinama, posebno posle 50. godine. O redovnim pregledima dojki posebno moraju da vode računa žene sa genima BRCA1 i BRCA2. Mamografija kao jedan od najsigurnijih metoda za rano utvrđivanje promena na dojkama se preporučuje svake godine, za žene u srednjem riziku.
Zdravstveni pregledi kože celog tela može otkriti prve znake karcinoma kože. Karcinomi bazalnih ćelija je najučestaliji oblik karcinoma kože, sledi karom skvamoznih ćelija, najmanje učestali, ali i najopasniji su maligni melanomi. Karcinomi bazalnih i skvamoznih ćelija najčešće se dijagnostikuju posle 50. godine, a melanom oko 65. godine.
Stručnjak će pregledati sve atipične promene na koži, a posebno će obratiti pažnju na mladeže, kako bi utvrdio moguću asimetriju, ispitaće ivice, boju, prečnik i evoluciju mladeža ili neke promene. Dermatolog će, ako primeti nešto sumnjivo, zatražiti biopsiju. Savet je da se pregled obavlja jednom godišnje, ukoliko ima u porodici, nekog ko se lečio od raka kože i češće. Rak kože se može pojaviti u svakoj životnoj dobi, ali ako se otkrije na vreme može se uspešno lečiti.
Redovna higijena i pregledi zuba i desni nekada mogu sprečiti upale, usled kojih su moguće neke bolesti srca, podvlače stručnjaci. O oralnom zdravlju se vodi računa tokom celog života, ali uočava se da osobe od 40 do 50 godina imaju najviše problema. Starenjem se smanjuje lučenje pljuvačke, a i menja se njen sastav, tako da borba protiv bakterija postaje sve komplikovanija. Ljudi u ovoj starosnoj kategoriji su u većem riziku od osteoporoze, usled koje kosti postaju sklonije prelomima. Poseta zubaru se savetuje na svakih šest meseci do jedne godine, ili i češće ako ima potrebe.
U savremenom svetu sve je učestaliji rak debelog creva počevši od 45. godine. Genetika, okruženje, životne navike, neki su od faktora koji utiču na pojavu ove bolesti.
Kolonoskopija je način da se otkriju lezije ili polipi. Kolonoskopiju radi gastroenterolog ili opšti hirurg, na svakih 10 godina, ili češće ako postoje naznake neke bolesti.
Nisu do kraja poznati svi činioci koji uslovljavaju rak pluća, ali smatra se da postoji jaka korelacija između pušenja i raka pluća. Rizik raste s godinama, posebno ako osoba puši duži niz godina. Faktori rizika su i gojaznost ili porodična istorija ove bolesti. U Americi se skrinig na rak pluća preporučuje pušačima od 50 do 80 godina, ali i onima koji su prestali da puše u poslednjih 15 godina i posebno osobama, koje su pušile po dve pakle cigareta dnevno.
Putem kompjuterizovane tomografija CT ili CAT kompjuterizovana aksijalna tomografije, koja daje unakrsnu sliku tela, stručnjaci nastoje da uoče problematične čvorove. Nažalost, karcinom pluća je tiha i podmukla bolest koja se može pojaviti i bez očitih simptoma. Ipak ako osetite, gubitak apetita, osećaj umora ili slabosti, šuštanje u grudima, ako imate česte plućne infekcije obavezno posetite doktora.