Osobe koje imaju dijabetes imaju i problema sa vioskim krvnim pritiskom Foto: Shutterstock
Hipertnezija i dijabetes su u vrlo čvrstoj vezi. Hipertenzija, ili visok krvni pritisak, je dva puta češća kod osoba sa dijagnozom dijabetesa. Pacijenti sa dijabetesom su usled toga u povećanom riziku od srčanog i moždanog udara i bolesti bubrega. Dijabetes tipa 1 i tipa 2, kao i gestacijski dijabetes, skoro po pravilu su praćeni visokim krvnim pritiskom.
Visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2 su aspekti metaboličkog sindroma, praćenog gojaznošću i kardiovaskularnim bolestima. Oba stanja mogu imati zajedničke uzroke i faktore rizika. Kod dve trećine osoba sa dijabetesom, krvni pritisak je veći od 130/80 mm Hg.
Lekari ističu da se visok krvni pritisak može uspešno kontrolisati, što je posebno bitno za osobe sa dijabetesom, jer je to najbolji način da izbegnu moguće komplikacije. Osobe koje imaju visok krvni pritisak i dijabetes, imaju četiri puta veći rizik da dobiju neko kardiovaskularno oboljenje, tvrde neke studije.
Stručnjaci sa Johns Hopkins University otkrili su, da su osobe kod kojih su u srednjim godinama zabeležene visoke vrednosti krvnog pritiska, u većem riziku od nekog kognitivnog poremećaja u starijem životnom dobu. Smatra se i da je visok krvni pritisak, „tihi moždani udar“, koji nema jasne simptome, ali uporno oštećuje sitne moždane arterije.
Sila kojom krv deluje na zid krvnog suda određuje se kao krvni pritisak, koji može da varira u zavisnosti od srčane funkcije, količine cirkulišuće krvi, elastičnosti arterija.
Krvni pritisak zavisi od opšteg zdravstvenog stanja, fizičke kondicije, uzrasta. Gornji ili sistolni krvni pritisak beleži se posle kontrakcije srca, donji ili dijastolni pritisak se registruje kada je srce relaksirano.
Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, direktno povećavaju rizik od koronarne bolesti srca i moždanog udara. Usled visokog krvnog pritiska, srce mora jače da radi kako bi snabdelo krlju sve delove tela.
I sistolni i dijastolni pritisak se izražavaju kao „mm Hg“ (milimetri žive). Prema Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv u Americi (NHLBI), visok krvni pritisak za odrasle se definiše kao 140 mm Hg ili viši za gornji krvni pritisak i 90 mm Hg ili viši za donji krvni pritisak. Prehipertenzija se određuje ukoliko su vrednosti gornjeg krvnog pritiska od 120 mm Hg do 139 mm Hg, a donjeg od 80 mm Hg do 89 mm Hg. Normalne vrednosti krvnog pritiska, prema ovim smernicama su 120 mm Hg za gornji i 80 mm Hg, za donji pritisak.
Visok krvni pritisak je opasno stanje, zato što često nije praćen nikakvim simptomima. Kada se jave simptomi su različiti. Najčešće se pacijenti žale na glavobolju, vrtoglavice, mutan vid. Simptomi mogu biti u velikoj meri slični simptomima bilo koje bolesti i zato je bitno, kako ističu stručnjaci, na vreme zatražiti lekarsku pomoć.
Američka asocijacija za dijabetes (The American Diabetes Association) predlaže sledeće mere za prevenciju visokog krvnog pritiska. Pre svega redukciju unosa soli, kontrolu stresa, redovnu fizičku aktivnost. Savetuje se i održavanje normalne telesne težine, izbegavanje alkohola, izbegavanje duvanskog dima. Pacijenti koji se leče od dijabetesa, takođe bi morali redovno da kontrolišu vrednosti krvnog pritiska.
Terapiju određuje doktor u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja, godina pacijenta. Bitno je i koliko se dugo osoba leči od dijabetesa, kako podnosi i reaguje, na neke lekove i terapiju. Terapija može da uključuje izbalansiranu ishranu i prestanak pušenja.
Prema nekim statistikama, skoro polovina osoba kod kojih je registrovan infarkt srca, kao i dve trećine pacijenata koji su doživeli šlog, imali su krvni pritisak viši od 160/95 mm Hg. Dugogodišnja nelečena hipertenzija vodi u srčanu slabost u 91 odsto slučajeva. Problem je i što skoro 30 odsto osoba, ne zna da ima visok krvni pritisak, dok hipertenziju ne drži pod kontrolom oko 70 odsto pacijenata.