Peruanska maka, poznata i kao peruanski ginseng je biljka koja je sve popularnija na svetskom tržištu. Da li je ovo samo još jedan hir u ishrani ili zaista maka može da pomogne kod mnogih stanja, pokazaće istraživanja koja su još u toku. Prema prvim saznanjima, ova biljka bi mogla da bude borac protiv oksidativnog stresa, da jača pamćenje, podiže raspoloženje utiče na neke oblike kancera.
Ko ne sme da je koristi
Stručnjaci, ipak, napominju da osobe koje imaju rak dojke ne bi trebalo da koriste peruansku maku. Američki instituti za rak pozivaju na oprez ako imate kancer dojke pozitivan na estrogen receptore. Još nije jasno kako ova biljka deluje na hronične bolesti i u sadejstvu sa nekim lekovima. U ostaloj populaciji je bezbedna i nema mnogo neželjenih efekata.
– Negativne reakcije mogu uključivati blage poremećaje u varenju i glavobolje. Smatra se da je to posledica vlakana u maka prahu, pa se preporučuje najviše jedna kafena kašičica dnevno – kaže Ela Davar, dijetetičar.
Svojstva make
Biljka koja nam dolazi sa centralnih delova Anda, spada u porodicu kupusnjača, kao i karfiol, kupus, kelj… Koristi se koren biljke koji je sličan repi. Koren make se kuva, a i od sirove i od kuvane make se pravi prah koji se koristi kao dodatak mnogim jelima, od čokolade do vitaminskih napitaka.
Nutritivni profil je ona stavka zahvaljujući kojoj je peruanska maka postala popularna širom sveta. Bogata je biljnim vlaknima, proteinima i nezasićenim masnim kiselinama. Studija iz 2018. godine dokazala je da je koren make pun i vitamina C i ključnih minerala kao što su kalcijum, gvožđe i bakar.
– Slično drugom povrću iz reda kupusnjača, koren make ima nekoliko istaknutih jedinjenja, uključujući makamide i makaene, koji imaju antioksidativna svojstva – tvrdi Ela Davar.
Koren make sadrži i glukozinolate, antioksidativna jedinjenja koja sadrže sumpor, koja ovoj peruanskoj biljci daju zemljast, pomalo gorak ukus, navodi časopis Molecules. Jedna kašičica make u prahu od 5 g sadrži: 16 kalorija, 1 g proteina, ni malo masti, 1 g vlakana i 4 g ugljenih hidrata.
Oksidativni stres i maka
Koren make se hiljadama godina koristio i kao lek u Andima, još nisu poznata sva svojstva ove biljke ali za sada se koren pokazao kao dobro sredstvo u borbi protiv oksidativnog stresa. Maka sadrži nekoliko specijalnih jedinjenja – uključujući makamide i glukozinolate, koji imaju antioksidativna svojstva. Ova jedinjenja se bore protiv oksidativnog stresa,koji se smatra glavnim faktorom u razvoju kancera i bolesti srca.
Svojstvo glukozinolata jeste da pojačava delovanje enzima (molekula koji ubrzavaju hemijske reakcije) i tako sprečavaju oksidativni stres, tvrde neka istraživanja. Na osnovu ovog se zaključuje da da makamidi ciljajući slobodne radikale, onemogućavaju razvoj kancerogenih ćelija. Koren make je pun i vitamina C, flavonoida, karotenoida, koji isto deluju u sprečavanju oksidativnog stresa.
Uticaj na mozak
Veruje se da koren make poboljšava i kognitivne funkcije, memoriju i učenje. Ovo svojstvo se dovodi u vezu sa antioksidativnim svojstvima biljke, jer oksidativni stres deluje i na nervne ćelije. Makamidi u maki, kako se smatra, mogu inhibirati hidrolati masnih kiselinskih amida (FAAH). Ovaj enzim se povezuje sa neurodegenerativnim bolestima, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest.
Studija iz 2016. godine obavljena na životinjama otkrila je da maka utiče na bolje kognitivne funkcije miševa. Ali, potrebno je više studija ba bi se sa sigurnošću razumelo na koji način ovaj sastojak make utiče na zdravlje ljudskog mozga.
Dragocen izvor energije
Maka bi mogla da bude dragocen izvor energije. Studije pokazuju da polisaharidi make daju energiju i pripremaju telo na napore. Struka napominje, da ipak za sada nema pouzdanih dokaza, ispitivanja su do sada rađena na životinjama kojima su davane velike doze. Nema još jasnih potvrda kako bi sve ovo delovalo na ljude.
Podiže raspoloženje
Maka se često reklamira kao hrana za poboljšanje raspoloženja. Pošto je bogata ugljenim hidratima, sprečava nizak nivo šećera u krvi i tako utiče na bolje raspoloženje. Američki dijetetičari tvrde da su nervoza i anksioznost posledica niskog nivoa šećera. Na jednoj maloj studiji u kojoj je učestavalo 29 žena uočen je ovaj efekat, ali istraživanje je malog obima i potreba su dodatna istraživanja koja bi eventualno potvrdila ovu pretpostavku.
Meni je maka super od pomoci za relaksaciju i stimulaciju opsteg stanja i naravno raspolozelja ali i za mnoge druge funkcije u organizmu.Tako deluje bar na mene …