Parosmija se obično javlja kada virus, nakon neke infekcije, ošteti neurone koji detektuju miris
Bez čula mirisa bilo bi izuzetno teško funkcionisati Foto: Shutterstock
Parosmija je medicinski termin koji se koristi za opisivanje stanja izmenjenog čula mirisa. Ako imate parosmiju, nećete moći da osetite široki spektar mirisa u normalnom intenzitetu. Parosmija ponekad izaziva i osećaj jakog ili neprijatnog mirisa koji nije realan i zapravo ne postoji. Ubraja se u simptome aktuelne infekcije covid 19, kao i post-covid sindroma, ali ređe, jer se zaraženi ljudi češće susreću sa potpunim gubitkom čula mirisa.
Parosmija se ponekad meša sa drugim stanjem zvanim fantosmija, što je osećaj nepostojećeg, „fantomskog“ mirisa. Takođe, kod nekih osoba stvara utisak potpuno drugačijeg, pogrešnog mirisa. Na primer, prijatan miris sveže pečenog hleba mogao bi čak i da zaudara, i stvori efekat mirisa nečega pokvarenog. Širok spektar parosmije javlja se iz niza različitih razloga. U najtežim slučajevima, parosmija može da izazove da se osećate čak i fizički bolesno, jer vaš mozak detektuje mirise kao izuzetno jake i neprijatne. Treba napraviti razliku u odnosu na pojam anosmija, što je potpuni gubitak čula mirisa.
Većina slučajeva parosmije javlja se nakon oporavka od neke infekcije. Uglavnom su to respiratorne, ali razlozi mogu biti različiti. Ozbiljnost simptoma varira od slučaja do slučaja. Ako imate parosmiju, vaš glavni simptom biće prvenstveno uporan neprijatan miris, posebno kada je neka hrana u blizini. Takođe, može doći do poteškoća prepoznavanja ili detektovanja uobičajenih mirisa u okruženju, što je rezultat oštećenja olfaktornih neurona. Mirisi koje ste nekada osećali kao prijatne, sada mogu da postanu nepodnošljivi. Neretko, ako pokušate da jedete hranu koja vam tada miriše loše, osetićete mučninu.
Parosmija se obično javlja nakon što su neuroni koji detektuju miris, koji se nazivaju i olfaktorna čula, oštećeni zbog virusa ili drugog zdravstvenog problema. Ovi neuroni oblažu nos i šalju signale mozgu kako da protumači hemijske informacije koje čine miris. Oštećenje neurona menja način na koji mirisi dospevaju u mozak. Nervni završeci ispod prednjeg dela mozga primaju signale od njih i daju mozgu signal o mirisu, bilo da je prijatan ili neprijatan. Kada se ti neuroni oštete ili izmene, dolazi do parosmije.
Još neki uzroci mogu da dovedu do parosmije: povreda glave ili trauma mozga, bakterijske ili virusne infekcije, pušenje ili duže izlaganje hemikalijama i zagađenju. Parosmija je i jedan od neželjenih efekata terapije protiv karcinoma. Tu su i neke neurološke bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove, a demencija Levijevog tela i Hantingtonova bolest takođe izazivaju poteškoće u regularnom osećaju mirisa.
Tumori u frontalnom korteksu i u sinusnim šupljinama mogu da izazovu promenu čula mirisa, iako osobe koje imaju tumore češće doživljavaju fantosmiju. Naime, osećaj mirisa koji zapravo ne postoji dešava se usled tumora koji pokreće olfaktorna čula.
Dok se infekcija covid 19 manifestuje gubitkom mirisa (anosmijom) kod nekih ljudi, parosmiju je moguće dobiti i nakon virusne infekcije. Smatra se da virus SARS-CoV-2 izaziva promene u olfaktornom sistemu, a oštećenje može da promeni način na koji osećate miris nakon oporavka. Jedna studija iz 2021. pratila je osobe koje su se oporavljale od infekcije covid 19. Recimo, 28-godišnji muškarac prijavio je da je osetio miris spaljenih guma i nakon oporavka od anosmije, do koje je došlo čak 87 dana nakon infekcije. Druga osoba, 32-godišnja žena, prijavila je da oseća neprijatan miris luka nakon 72 dana.
Takvi slučajevi ukazuju na parosmiju kao moguću dugoročnu komplikaciju covid 19. Istraživači primećuju da se parosmija povezana sa covid 19 ipak smatra retkom, a pojedini stručnjaci ističu da parosmija nakon covid 19 infekcije može da bude znak da se naš olfaktorni sistem oporavlja. U isto vreme, parosmija kao deo oporavka može da bude otežavajuća okolnost, jer može da utiče na apetit i odbija od hrane.
Parosmija obično nije trajno stanje, a oštećeni neuroni bi trebalo da se oporave vremenom. U čak 60 procenata slučajeva parosmije izazvane nekom infekcijom, olfaktorna funkcija je obnovljena posle određenog vremenskog perioda. Nejasno je zašto on kod različitih osoba i traje različito (od nekoliko meseci do nekoliko godina). Vreme oporavka varira u zavisnosti od osnovnog uzroka i intenziteta simptoma parosmije, kao i terapije koju koristite za primarno oboljenje. Za samu parosmija nema posebnog leka.