Kako starimo, ne smanjuje se naša potreba za snom, već percepcija sna Foto: Shutterstock
Nema sumnje da je kod dece potreba za snom veća nego kod odraslih. Njihova tela, koja rastu i razvijaju se, kao i mozgu, potrebno je mnogo energije. Američka Nacionalna fondacija za spavanje preporučuje da tinejdžeri spavaju 8 do 10 sati noću, dok je mlađoj deci potrebno više sna. Ali, šta je sa odraslima? Uobičajeno je da ljudi spavaju manje sati u srednjim godinama nego tokom svojih 20-ih ili 30-ih godina – i osećaju se dobro.
Zato se često postavlja pitanje da li se potrebe za snom smanjuju sa godinama? Stručnjaci kažu da se potrebe za snom ne smanjuju s godinama, ali da se menja perceprija sna.
– Ljudsko telo je sposobno da se prilagodi. Ako se preselite u hladniju klimu, na kraju ćete se naviknuti na to. I, na isti način, telo i mozak mogu da se naviknu na rad bez adekvatnog sna. Ovo možda neće izazvati nikakve primetne probleme u kratkom roku. Ali, s vremenom, nedovoljno sna može poremetiti metabolizam, raspoloženje, pamćenje i funkciju srca – a onda se povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa, zaboravnosti i srčanih bolesti – objašnjava dr Leila Kheirandish-Gozal, koja sprovodi istraživanje na temu potrebe za snom na University of Chicago.
Još jedan faktor treba uzeti u obzir – kada je u pitanju san, potreba za snom i sposobnost da se spava su dve različite stvari.
– Prilično je jasno da se sposobnost spavanja smanjuje sa godinama. Mnogi stariji ljudi pretpostavljaju da je njihova nesposobnost da spavaju čvrsto ili duže vreme znak da im nije potrebno toliko odmora. Ali, to verovatno nije tačno. Neke starije osobe takođe se bore sa fizičkim aktivnostima, ali to ne znači da je vežba manje važna – kaže Michael Grandner, direktor Centra za istraživanje spavanja i zdravlja na Medicinskom koledžu University of Arizona .
Dakle, koliko sna zaista treba sredovečnim i starijim odraslima za optimalno zdravlje?
– To je nezgodno pitanje. Kažemo, u proseku, pokušajte da spavate 7 ili 8 sati, ali neizbežno ćete imati ljude kojima je potrebno više ili manje od toga – kaže Grandner.
Postoji mnogo naučnih izazova koji se odnose na merenje „adekvatnog“ sna. Kao prvo, svi smo skloni da loše procenimo nivoe pospanosti.
– Pitate ljude koliko su se dobro odmorili, a oni nemaju pojma. Kažu da su potpuno dobro, ali onda pogledamo objektivne mere učinka – poput reakcije ili fokusa – i vidimo prilično dramatične padove – kaže Majkl Grandner.
Takođe, da bi se proizveli merljivi kratkoročni efekti, Grandner kaže da istraživači moraju ozbiljno da smanje dužinu sna na pet sati ili manje po noći, za šta se skoro svi slažu da je premalo sna. Ali kada uporedite šest ili 6,5 sati sa 7,5 ili osam, kratkoročne štete je teže otkriti. Veće pitanje je koliko spavanja treba odraslima svake noći da bi izbegli dugoročne zdravstvene rizike koje je pominjala dr Kheirandish-Gozal: probleme sa metabolizmom ili povećan rizik od mentalne ili fizičke slabosti. Opet, ovo je teško izmeriti.
– Ako pitate ljude koliko u proseku spavaju, oni će reći da imaju sedam sati ili osam ili šest – niko ne kaže da dobijaju 6,5 ili da se to razlikuje svake noći, kaže Grandner. Iz tog razloga, čak i dobro osmišljene dugoročne studije sna imaju tendenciju da postave grube proseke koji se mogu primeniti na velike grupe ljudi, ali ne i na pojedince.
– Kada me ljudi pitaju koliko im je sna potrebno, ja ih pitam, za šta vam treba san? Da li vam je potreban san da biste radili složenu matematiku ili vozili kamion 14 sati, ili vam je potreban za gledanje televizije? Postoje dokazi da osam ili devet sati sna može pomoći ljudskom mozgu i telu da rade najbolje što mogu. Ali kada je u pitanju zdravlje, većini odraslih je potrebno sedam sati, plus ili minus sat u zavisnosti od pojedinca. Ako dobijete šest ili manje, to verovatno nije dovoljno – kaže Max Hirshkowitz, profesor emeritus na Medicinskom koledžu Bejlor i bivši predsednik američke Nacionalne fondacije za spavanje.
Emocionalna nestabilnost – biti neraspoložen ili se osećati anksiozno sve vreme – jedan je od pokazatelja neadekvatnog sna. Postoji određena faza sna koja pomaže u emocionalnoj stabilnosti, a to se dešava uglavnom u drugoj polovini noći. Ako spavamo premalo, to je deo sna koji ćemo propustiti.
Takođe, ako klimamo glavom tokom dana – čak i tokom dosadnih aktivnosti poput vožnje – to je još jedan znak da ne spavamo dovoljno, kažu stručnjaci. Izuzetak je osećaj pospanosti popodne, što je uobičajeno i nije znak nedostatka sna. Takođe, ako zaspite čim vam glava udari o jastuk, na primer u roku od jednog ili dva minuta, to ne mora da znači da vam je falilo sna. Loše je ako se okrećete po krevetu 30 minuta ili duže. Normalnoj, dobro odmornoj osobi treba pet ili 10 minuta da lakše zaspi noću, kažu stručjaci.