Pupčana kila ili umbilikalna hernija je stanje usled kojeg dolazi do prolaska dela creva ili masnog tkiva kroz slabe tačke prednjeg trbušnog zida. Uglavnom se radi o benignom poremećaju, ipak, u nekim slučajevima može da dođe do potencijalno veoma opasnog uklještenja kile. Ukoliko znate da imate kilu, a jave se jaki bolovi, povišena temperatura, mučnina, što pre i bez odlaganja obratite se lekaru, savetuju stručnjaci.
Pupčana kila se formira u predelu pupčanog otvora. Kada se dete rodi pupčani otvor se preseca i više od 90 odsto osoba nema nikakve komplikacije. Kod dece, pupčana kila je urođena i uglavnom spontano nestaje, a kod odraslih je stečena anomalija.
– Kod dece taj umbilikalni otvor nekada ne sraste u određenom periodu i kroz njega može prodreti sadržaj iz trbušne duplje. S razvojem deteta, kada se zidovi trbušnog zida približe jedan drugom, otvor hernije se smanjuje i posle izvesnog vremena potpuno zatvara. Stečene kile nastaju kod odraslih i najčešće su posledica određenih fizičkih napora, podizanja teških tereta, naprezanja. Pupčana kila spada u benigna oboljenja, ne predstavlja veliku opasnost i može biti bez simptoma. Ipak, sve zavisi i od veličine kile, jer ona nekada može biti mala kao lešnik ili veličine kokošijeg jajeta – objašnjava za eKlinika portal profesor dr Veljko Đukić, specijalista opšte i vaskularne hirurgije.
Doktori navode da su manje kile opasnije od većih, koje su uglavnom i estetski problem. Pupčana kila može vremenom da se povećava jer se širi pupčani otvor i da sadržaj iz trbuha prolabira, ispadne, isklizne u klinu kesu.
– Svaka kila ima svoju kilnu kesu koja je sastavljena od peritoneuma. Formira se kesica u koju se s vremena na vreme, može uvući i sadržaj iz trbuha koji je najčešće, obično masno tkivo ili tanko crevo, ako prodre deo tankog creva govorimo o strangulaciji. Najveća opasnost je ako sadržaj kile predstavlja crevo, jer posle ukleštenja može doći do pucanja i izlivanja crevnog sadržaja u trbuh, pa i do smrtnog ishoda – upozorava dr Đukić.
Bolovi, povišena temperatura, mučnina, povraćanje… neki su od znakova i simptoma uklještenja kile. Ukoliko se jave ovi simptomi potrebna je hita medicinska pomoć. Pupčane kile su uglavnom asimptomatske, izuzev ako su dostigle voluminoznost i ako je u njima sadržaj koji može kod pokreta i naprezanja da izaziva lokalnu bol u samoj kili, objašnjava profesor Đukić.
– Možete nekada da se napregnete pa da proleti sadržaj u kilnu kesu, potom da se oko vrata kilne kese stegne otvor i da sadržaj ne može spontano da se vrati, tako dolazi do uklještenja kile. Ta komplikacija mora da se shvati ozbiljno i ona zahteva hirurško lečenje. Nekada se govorilo da „uklještena kila koja se javi sa zalaskom sunca ne sme da čeka izlazak sunca„. U slučaju uklještenja dolazi do poremećaja cirkulacije i u kilnoj kesi i u unutrašnjem sadržaju, ako je sadržaj deo creva, vremenom dolazi do gangrene creva – naglašava za eKlinika portal dr Veljko Đukić.
Pored fizičkog napora, pupčana kila može biti i posledica gojaznosti, porođaja, povećanog pritiska unutar trbušne duplje. Dijagnostika kile je jednostavna za iskusnog hirurga. Fizikalnim pregledom se ispalpira okolina kile i ustanovi šta može da se vrati, ako to nije moguće došlo je do uklještenja kile, dodaje dr Đukić. Doktor navodi da kile kod dece mogu spontano da zarastu, ali da kod odraslih osoba tako nešto nije moguće.
– Operacija se predlaže i kada su asimptomatske da ne bi došlo do uklještenja, koje se nekada može desiti na putu i daleko od stručne pomoći. Ta operacija je jednostavna i ne zahteva opštu anesteziju, isprepariše se kilna kesa, otvori se i reponira se sadržaj, mora se proveriti da li je crevo životvorno i da nije u predgangrenoznom stanju. U slučaju da ima znakova gangrene, a nije došlo do perforacije, predlaže se resekcija, odstranjenje tog dela creva da ne bi došlo do komplikacija i infekcije trbušne duplje perinotitisa. Ukoliko je sadržaj kilne kese neizmenjen, vraća se u trbušnu duplju i zatvara se otvor na kesi – objašnjava profesor dr Đukić i dodaje da su pacijentima danas na raspolaganju savremene hirurške metode poput laparoskopije. Operacije se rade ambulanto i pacijent posle jednog do dva sata ide kući.
Pacijenti nekada misle da se kile mogu kontrolisati pojasevima, a profesor Đukić smatra da ovaj postupak može da nanese više štete, nego koristi.
– Pogotovo kod preponske, pa i pupčane kile, može dosta da se toga iskomplikuje. Na primer, ako je pacijent dugo nosio pojas onda su veće priraslice i sadržaj može da sraste sa kesom, pa ima više posle kod operacaije. Niko nije izlečio kilu pojasevima, koji eventualno kod velikih preponskih kila možda mogu da pomognu da se sadržaj kile ne povećava kada je osoba u uspravnom položaju ili se napreže – naglašava prof. dr Veljko Đukić za portal eKlinika. On ističe da je generalni savet operacija, posebno ako osoba ima kilu i radi teške i naporne fizičke poslove.
– Uvek postoji šansa da se ona može uklještiti, pri izvođenju određenog pokreta, ti pacijenti trebalo bi da se što pre operišu kako ne bi došlo do komplikacija – kaže dr Đukić. Posle operativnog zahvata, potrebno je da se pacijent tokom jednog meseca uzdržava od teških fizičkih aktivnosti i dizanja tereta težeg od 10 kilograma.