Miksedemska koma je veoma retko kliničko stanje u endokrinološkoj praksi. To je potencijalno životno opasna komplikacija hipotireoze i najčešće je posledica nekontrolisane štitaste žlezde. Na svu sreću, retko se javlja, ukoliko pacijent redovno kontroliše štitnu žlezdu, objašnjavaju doktori. Nastanku miksedemnske kome prethode dugotrajni simptomi i znaci smanjene funkcije štitaste žlezde.
Miksedemska koma je veoma retko i latentno stanje
Hipotireoza je poremećaj metabolizma usled smanjene koncentracije tiroksina (T4) i trijodtironina (T3), dva osnovna hormona štitaste žlezde. Miksedemska koma je retka komplikacija hipotireoze i hitno medicinsko stanje koje se nekada teško prepoznaje. Stanje svesti pacijenata je u različitom stepenu suženo, a običnim termometrom nemoguće je izmeriti nisku telesnu temperaturu koja može da se spusti od 24 do 32,2°C.
– Miksedemska koma je veoma retko i potencijalno letalno kliničko stanje koje predstavlja najtežu manifestaciju nelečenog hipotireoidizma, kada adaptivni mehanizmi više ne uspevaju da održe homeostazu organizma. Većina pacijenata, međutim, nije u komi, već ovaj entitet predstavlja oblik veoma teške dekompenzovane hipotireoze. Miskedemska koma je jedna od retkih bolesti, koja je opisana u literaturi i ne sreće se često, jer pacijenti kontrolišu hormonone. Ipak, vredi pričati i o tome da bi ljudi bili svesni da postoji i ovo opasno stanje i da bi znali da moraju da se kontrolišu – naglašava u razgovoru za eKlinka portal endokrinolog dr prim. sci. med. Vesna Mijailović.
U opasnosti su stariji pacijenti
Miksedemska koma najčešće se javlja kod starijih pacijenata ili kod onih osoba koje prekinu uzimanje propisane terapije. Smatra se isto da neki lekovi, primena diuretika ili sedativa, na primer, mogu pokrenuti miksedemsku komu.
– Miksedemnska koma se skoro uvek javlja kod pacijenta starijeg životnog doba i precipitiraju je faktori koji kompromituju disanje, kao što su infekcija pluća, trauma, srčani i moždani udar, upotreba nekih lekova. Faktor rizika može biti i boravak na hladnom. Osnovne karakteristike miksedemske kome su smanjen nivo svesti, niska telesna temperatura, oticanje ruku, stopala i lica. Ovo stanje zahteva terapiju u jedinicama intenzivne nege – objašnjava dr Mijailović.
Nekontrolisana šitine žleda se može prepoznati po simptomima
Nekontrolisana štitna žlezda u najtežim slučajevima može dovesti do miksedemske kome i tada lečenje treba započeti što pre. Iz anamneze doktori saznaju da je pacijent već bio lečen od hipotireoze, ali i da nije uzimao propisanu terapiju. Nekad se može utvrditi da pacijent nije ni znao da je hipotireoidan, objašnjava dr Mijailović.
– Važno je zato napomenuti da nastanku miksedemnske kome prethode simptomi i znaci smanjene funkcije štitaste žlezde. Tokom dužeg niza godina uočavaju se promene u kognitivnim funkcijama, pacijent je zaboravan, bezvoljan. Primetna je i pospanost, zatim zimogrožljivost, hronični zatvor, pacijent počinje dobija na telesnoj masi, uprkos slabijem apetitu. Javlja se i oticanje, koža je suva, a kosa postaje krta – navodi za eKlinika portal dr Vesna Mijailović.
Kako prevenirati miksedemsku komu?
Klinička slika miksedemske kome praćena je sniženim krvnim pritiskom, usporenim radom srca, niskim nivoom natrijuma i šećera u krvi. Primećuje se i hipoventilacija, to jest smanjena količina vazduha u plućnim alveolama prilikom udisaja. Stručnjaci naglašavaju da je kod miksedemske kome moguća nagla smrt, pa je zato brza dijagnoza nužna. Najbolji način da so svega ovog ne dođe jeste pravovremeno prepoznavanje hipotireoze.
Hipotireoza se dijagnostikuje merenjem nivoa TSH – tireostimulišućeg hormona kojeg luči hipofiza i koji stimuliše proizvodnju hormona štitaste žlezde i slobodnog tiroksina u krvi.
– Rano otkrivanje hipotireoze i redovno uzimanje hormonske supstitucione terapije, predstavljaju glavnu preventivu meru za nastanak miksedemnske kome – podvlači dr Mijailović.
Terapija se uzima na prazan stomak
Primena hormonske supstitucione terapije ima za cilj postizanje i održavanje normalnog nivoa tireoidnih hormona u krvi, objašnjava dr Mijailović:
– Potrebno je terapiju uzimati redovno, ujutru na prazan stomak, odvojeno od hrane i nekih lekova, kako bi se izbegle interakcije. Inicijalno, posle uvođenja terapije potrebna je kontrola nivoa tireoidnih hormona, na 4 do 6 nedelja, kako bi se utvrdile optimalne doze leka. Nakon toga potrebno praćenje, minimalno dva puta godišnje. Terapija je najčešće doživotna i ne sme se obustavljati i menjati na svoju ruku.
Nekontrolisana štitna žleda posebno je opasna za neke pacijente
Pojedine osobe su usled primarnog oboljenja u većem riziku da razviju stanje hipotireoze, pa se zato njima savetuju i preventivni pregledi, kako bi se bilo kakav poremećaj na vreme otkrio i lečio. Nekontrolisana štitna žlezda je posebno opasna za pojedine grupe pacijenata.
– Pacijenti koji koji imaju dijabetes, neku autoimunu bolest kao što je perniciozna anemija, vitiligo, reumatoidi artritis, celijakija, trebalo bi da se preventivno pregledaju. Osobama koje u porodici imaju bolesti štitaste žlezde, kao i pacijentkinjama koje planiraju trudnoću, takođe se savetuje skrining, provera nivoa tireoidnih hormona i bez prisutnih simptoma hipotireoidizma, a u cilju ranog otkrivanja i sprečavanja komplikacija – savetuje čitaoce eKlinika portala dr Vesna Mijailović.
Hvala vam na tekstovima o smanjenom radu štitne žlezde. Sve nabrojane simptome osećam, najviša telesna temperatura mi je do 36°. Pod terapijom sam, uzimam Letrox. Pored hipotireoze imam i glaukom.