Vaginalne gljivične infekcije su niz različitih infekcija vagine, neprijatan osećaj sa koji se susrela svaka žena, praćen peckanjem, svrabom, crvenilom i belim iscedkom iz vagine i vulve. Ove infekcije su uzrokovane nečim što se već nalazi u ženskom telu – gljivičnim telom (kvascem) koje se zove candida. Gljivične infekcije se nekada veoma teško leče, a zastupljene su i kod seksualno neaktivnih osoba i uglavnom je posledica korišćenja preagresivnih sredstava za intimnu higijenu, primene antibiotika i slabljenja imuniteta.
Candida albicans je prisutna na vaginalnoj sluznici, i ne stvara probleme, ukoliko nije isprovocirana, na primer, oslabljenim imunitetom, koji je jedan od faktora pojave vaginalne gljivične infekcije. Do preteranog razvoja Candida albicans može doći i posle primene neodgovarajuće kontracepcije, kod pacijenata koji se leče od dijabetesa, stanje je često i u trudnoći, zbog visoke koncetracije estrogenih hormona, posle upotrebe kortikosteroida ili nošenja vlažnih kupaćih kostima u letnjem periodu.
– Vaginalna gljivična infekcija je jedna od najčešćih infekcija u ginekologiji. Uzrokovana je gljivicama iz roda Candida. Infekcija obično nastaje kada dođe do narušavanja ravnoteže među mikroorganizmima, koji čine vaginalnu mikrobiotu, a među kojima se nalazi i Candida. Usled dejstva negativnih faktora, kao što su, primera radi, pad imuniteta, stres, hormonski poremećaji, loša ishrana, unos patogena iz spoljašnje sredine… dolazi do poremećaja ravnoteže u mikrobioti vagine i pojedini mikroorganizmi nadvladaju nad ostalima, usled čega se javlja vaginalna gljivična infekcija – kaže za eKlinika portal ginekolog akušer dr Maja Markoska.
Pretpostavlja se da su 3 od 4 žene, barem jednom u životu patile od vaginalne gljivične infekcije. Gljivice umeju da budu dosadne i uporne, i mogu, u nekim posebno teškim slučajevima, da dovedu do steriliteta, što je, kako kaže, dr Markoska, ipak veoma retko. Ginekolozi ističu da se oko 7 vrsta gljivica može izolovati iz vagine. Tu su uključene patogene i „nepatogene“ vrste kandide. Od vrsta čija je prisutnost praćena tegobama, u 90 do 95 odsto slučajeva u pitanju je „Candida albicans„, koja se i prirodno, u manjoj količini nalazi u crevima.
– Gljivične infekcije pokazuju sklonost ka ponavljanju. U takvim slučajevima preporučljivo je uraditi analizu stolice na gljivice, jer ako u debelom crevu postoji rezervoar gljivica mi ih džabe lečimo, uvek će se ponovo vraćati – objašnjava dr Markoska.
Prema nekim statistikama, kod oko 3/4 žena izostaju subjektivne tegobe, dok oko 20 odsto žena nema simptome vaginalne gljivične infekcije. I muškarci, i seksualno neaktivne osobe, mogu da imaju gljivične infekcije. Kod muškaraca se infekcija ispoljava crvenilom, beličastim naslagama, svrabom glansa penisa…
– Najčešći simptomi gljivične infekcije kod žena su pojačan beličast, grudvast sekret, svrab i peckanje u vagini, nelagodnost, bol pri odnosu. Ovakva infekcija se može preneti i polnim putem, međutim, kod muškaraca se uretra propira pri svakom mokrenju, pa je pojava infekcija kod muškaraca ređa nego kod žena, gde je vagina kao toplo, tamno i vlažno mesto, idealno za razvoj infekcija – naglašava za eKlinika portal dr Maja Markoska.
Iako se, prema nekim podacima, u skoro 2/3 slučajeva gljivična infekcija ne prenosi polnim odnosom, savetuje se izbegavanje seksualnih odnosa tokom lečenja. Retko se dešava, ali uzrok reinfekcije može biti polni odnos sa inficiranim partnerom. Dr Maja Markoska zato savetuje obavezno lečenje kada neko od partnera ima infekciju i suzdržavanje od seksualnih odnosa, dok se infekcija ne izleči.
Lekar infekciju utvrđuje na osnovu ginekološkog pregleda. Često je dovoljan mikroskopski pregled uzorka vaginalnog iscedka, kako bi se utvrdilo o čemu je reč.
– Lekar na osnovu kliničke slike i briseva procenjuje koju terapiju će propisati i da li je potrebno da se leče oba partnera. U terapiji gljivične infekcije koriste se vaginalete i kreme, ponekad i tablete. Svi ovi lekovi su na bazi antimikotika, a dobra praksa je da se kao nastavak lečenja preporuči i neki probiotik za vaginalnu floru. U zavisnosti od težine kliničke slike, nekada je pre terapije antimikotikom potrebno primeniti i lokalno ispiranje antisepticima, kako bi se olakšalo dejstvo antimikoticima – objašnjava dr Markoska.
Barem 20 odsto žena u uobičajenim uslovima ima u vagini kandidu. Gljivične infekcije se usled hormonalnih fluktuacija nešto češće kod žena u trudnoći. Iako u trudnoći uglavnom gljivične infekcije ne ostavljaju posledice, postoji mogućnost da se infekcija tokom porođaja prenese na bebu, upozoravaju stručnjaci.
– Trudnice su naročito podložne gljivičnim infekcijama zbog izmenjenog hormonskog statusa i funkcionisanja organizma u celosti, smanjenog imunog odgovora. Preporuka je da se obavezno jave ginekologu, koji će propisati adekvatnu terapiju i pratiti da li je infekcija adekvatno sanirana. Nema dokaza da gljivična infekcija može da ugrozi plod u materici, ali svakako može da inficira bebu pri prolasku kroz porođaji kanal – naglašava dr Maja Markoska za portal eKlinika.
Većina beba, koja razvije gljivičnu infekciju, ima je u ustima ili u predelu genitalija. I pored toga što nerazvijen imunološki sistem nekada može biti problem, retko kada gljivična infekcija dece može postati ozbiljno stanje, smatraju doktori.
Nastanak gljivičnih infekcije nekada mogu da isprovociraju i neke loše navike, kao što je nošenje veša od sintetičkih materijala, usled čega se povećava se stepen vlage u genitalnom području, što pogoduje razmnožavanju mikroorganizama. Na pojavu ovih infekcija utiču i suviše agresivna sredstva za intimnu higijenu, ishrana sa mnogo šećera i testenina. Preporučuje se nošenje pamučnog veša. Smatra se da pojedini deterdženti i omekšivači za veš mogu iritirati vaginu i pogoršati simptome.
– Uopšte u negovanju intimne regije preporučljivo je koristiti preparate namenjene za tu svrhu koji su hemijski blagi i podešeni tako da ne remete PH vrednost vagine kao važan zaštitni faktor. Nekada je potrebno upotrebljavati antimikotike u određenim vremenskim intervalima, kako bi se sprečila ponovna pojava infekcije – savetuje dr Markoska.
Zbog povišenog nivoa šećera u krvi, na oprezu bi morale da budu žene sa dijabetesom tipa 2, jer one imaju veći rizik od gljivičnih infekcija.
– Za rast gljivica pogodni su šećeri i kvasci, tako da se često savetuju dijete koje ograničavaju unos šećera i kvasca, poput, testa , hleba, slatkiša, naročito kod crevne candidijaze. Za uspešnu terapiju često je potrebno primeniti i lokalnu terapiju, dijetu i probiotike – ističe dr Markoska i podseća da se gljivice hrane šećerom i razlažu ga na ugljen dioksid i vodu. Javljaju se pri tome mnogobrojni simptomi, gasovi i nadutost. Savetuje se ishrana bogata svežim ili barenim povrćem, upotreba živinskog mesa i ribe, začinskog bilja, limuna. Pomažu i male količine jogurta, bistre supe. Stručnjaci tokom trajanja terapije savetuju i ishranu bogatu vlaknima, kojih ima dosta u mahunarki žitarica u kupusu, praziluku, celeru, šargarepi.
– Gljivične infekcije su veoma čest problem u ginekologiji i akušerstvu i često je potrebno kombinovano i dugotrajno lečenje. Neophodno da se pacijenti koji primete simptome što pre jave ginekologu – kaže dr Maja Markoska. Ne savetuje se samoinicijativa upotreba vaginaleta. Potrebo je izbegavati i keks, kolače, industrijske sokove, hranu sa dodatkom sirćeta, sušeno meso. Hronični stres, takođe, može lako poremetiti rad imunološkog sistema i dovesti do razvoja vaginalne kandidijaze.