Dugotrajno sedenje sve više stručnjaka izjednačava sa aktivnim pušenjem. Mnoga istraživanja pokazala su da je sedelački način života poguban za ljudsko zdravlje. Doktori tvrde da sedenje od 8 sati, slično deluje na naš organizam kao jedna pakla cigareta.
Zašto je važno da se barem malo pokrenemo?
Dugotrajno sedenje od 8, 10 ili više sati dnevno ima veoma sličan uticaj na naše telo kao i konzumacija jedne pakle cigareta dnevno
– Tokom dana imamo uspone i padove, doživljavamo najrazličitije emocije, često smo u različitim stresnim situacijama. Naše telo reaguje tako što nam pomaže da preživimo, luči adrenalin. I neki najmanji pokret, kada ustanemo, napravimo par koraka, menja hemiju našeg tela. Kada se pokrećemo, stojimo, a ne sedimo, na neki način koristimo ovaj adrenalin, regulišemo metabolizam i nivo šećera u krvi – kaže kardiolog dr Francisco Lopez-Jimenez, sa klinike Mayo.
Doktor savetuje da se pokrenemo na svakih sat vremena i da ne sedimo duže od 8 sati.
– Na taj način ćemo zaštiti i srce i mozak i izbeći zdravstvene probleme- ističe dr Lopez-Jimenez.
Dugotrajno sedenje i kraći životni vek
Smatra se da osobe koje vode uglavnom sedelački način života imaju kraći životni vek. Ima tvrdnji da nekada ni, malo brža šetnja od 30 minuta, ili vežbanje nije u stanju do kraja da spreči sve negativne efekte.
Uticaj na kosti i zglobove
Posledice dugotrajnog sedenja kod većine osoba prvo se manifestuju na koštano – zglobnom sistemu. Javljaju se bolovi, ukočenost, nelagodnost u vratu, kičmenom stubu, kukovima, nogama. Tokom vremena moguće su deformacije vratnih pršljenova, deformacija i slabljenje mišića nogu i gluteusa. Česti su i problemi sa kukovima, sedenje skraćuje mišiće fleksora zgloba i dovodi do bolova i problema sa zglobovima kuka.
Stručnjaci upozoravaju da dugotrajno sedenje u nepravilnom položaju vodi u bolest. Lekari ističu da nepravilno sedenje utiče na srce, disanje, česti su problemi sa donjim delom leđa, vratom. Usled neaktivnosti osetljiviji su kičmeni diskovi.
Slabi cirkulacija
Usled dugotrajnog sedenja mogu se pojaviti otoci na nogama i proširene vene. Kada se ne krećemo usporena je cirkulacija, smanjen je ili ograničen protok krvi u određene delove tela. Kada je cirkulacija usporena slabiji je i rad mozga. Kada sedimo mozak nema dovoljne količine krvi i kiseonika, slabije i sporije mislimo. Naše psihičko stanje može biti lošije, može biti komplikovanije da donosimo smislene odluke, koncentracija je lošija.
Kako sedenje utiče na rad srca?
Dugotrajno sedenje je faktor rizika za bolesti srca. Dolazi do deaktivacije enzima lipoprotein lipase koji razgrađuje masnoće u krvnim sudovima. Istraživanje Univerziteta u Teksasu publikovano u časopisu „Circulation“ otkrilo je da kod ljudi koji duže sede viši nivo troponina koji pomaže i reguliše kontrakcije srca.
Visoki nivo troponina može ukazivati na ozbiljno kardiološko oboljenje. Smatra se da dugotrajno sedenje može da dovede do zatajenja srca, ozbiljnog stanja kada srce nije u stanju da pumpa dovoljne količine krvi u ostatak tela.
Dijabetes tipa 2 i opasnosti od sedenja
Kada ceo dan provedemo u sedećem položaju, na poslu i kod kuće, smanjuje se potrošnja glukoze, dolazi do taloženja kilograma i gojaznosti. Veći je i nivo šećera u krvi, usled čega se dodatno aktivira pankreas i jača lučenje insulina.
Osobe sa dijabetesom tipa 2 moraju da ograniče sedenje. Savet je da se sedenje prekida na svakih 30 minuta, kako bi se regulisao nivo šećera u krvi. Dijabetičari koji dugotrajno sede imaju lošiju kontrolu glikemije.
