Rak kostiju može se prepoznati i po kvržicama

Rak kostiju može da bude jedan od nekoliko različitih karcinoma koji se razvijaju u kostima i  naziva se primarni karcinom kostiju. Tumori koji počinju u organima ili drugim delovima tela takođe mogu da se prošire na kosti, a leče se operacijom, terapijom zračenja i hemoterapijom.

Šta je rak kostiju i šta uzrokuje ovu bolest?

Kada ćelije raka počnu da rastu u kosti, to može da ošteti normalno koštano tkivo. Tip ćelije i tkiva gde rak počinje određuje vrstu raka kostiju. Karcinomi koji se formiraju u samoj kosti nazivaju se primarnim karcinomom kostiju. Tumori koji počinju u organima ili drugim delovima tela, i proširuju se na kosti, nazivaju se sekundarni ili metastatski karcinom kostiju. Takvi su najčešće tumori dojke, prostate i pluća, koji metastaziraju i šire se i na kosti. Rak kostiju je retkost. I iako  mogu da se razviju u bilo kom uzrastu, češći su kod dece, tinejdžera i mladih nego kod starijih odraslih osoba.

Stručnjaci nisu sigurni šta uzrokuje rak kostiju, ali su otkrili veze između raka kostiju i drugih faktora. Najvažniji među njima je izlaganje zračenju ili lekovima tokom lečenja drugih karcinoma. Neki karcinomi kostiju, na primer, nastaju zbog naslednih stanja, koja se prenose u porodicama,  iako to obično nije čest slučaj.

Gde obično počinje rak kostiju?

U zavisnosti od tipa raka kostiju od koga neka osoba oboli zavisi i mesto na kome se karcinom javlja. Postoje četiri tipa primarnog raka kostiju:

1. Osteosarkom – Najčešći tip raka kostiju, osteosarkom razvija se u ćelijama gde se formira novo koštano tkivo. Može početi da se razvija u bilo kojoj kosti, ali obično počinje na krajevima velikih kostiju, kao što su ruke i noge. Najčešće se dijagnostikuje kod dece i tinejdžera.
2. Juingov sarkom – Nazvan po doktoru (James Ewing) koji je prvi opisao ovu vrstu raka kostiju, Juingov sarkom obuhvata mnogo različitih tumora, koji imaju slične kvalitete i za koje se veruje da počinju u istim tipovima ćelija. Ovi tumori se mogu formirati u kostima i okolnim mekim tkivima. Juingov sarkom najčešće raste u kukovima, rebrima i lopaticama. ili na dugim kostima kao što su noge.
3. Hondrosarkom – Hondrosarkom počinje u tkivu zvanom hrskavica. Hrskavica je meko vezivno tkivo koje omogućava kretanje između kostiju i zglobova. Neka hrskavica postaje kost kada joj telo doda kalcijum. Ovaj rak se obično formira u kostima ruke, noge ili karlice. Za razliku od osteosarkoma i Eving sarkoma, hondrosarkom se češće javlja kod odraslih nego kod mlađih ljudi.
4. Hordoma – Ovaj retki tumor počinje u kostima kičme – obično na dnu kičme ili bazi lobanje. Kao i hondrosarkom, hordom se najčešće javlja kod starijih osoba. Veća je verovatnoća da će ovu vrstu karcinoma kostiju razviti muškarci nego žene.

Može li benigni rak kostiju da postane kancerogeni?

Stručnjaci ističu da beningni rak kostiju može da postane kancerogen, ali to nije uobičajeno. Uprkos tome, ljudima sa benignim tumorima kostiju možda je potrebno lečenje kako bi se smanjio rizik od drugih problema kao što su slabe kosti, problemi sa zglobovima i uništavanje zdravog koštanog tkiva.

Šta sve treba znati o stadijumu raka kostiju?

Stadujum raka kostiju se određuje veličinom i lokacijom tumora, kao i da li se rak proširio na druga područja ili ne. Primarni rak kostiju je kategorisan u četiri stadijuma:

Faza 1: Tumor je niskog stepena, a ćelije raka su i dalje lokalizovane
Faza 2: Ćelije raka su i dalje lokalizovane, ali tumor je visokog stepena
Faza 3: Tumor je visokog stepena i rak se proširio na druga područja unutar iste kosti
Faza 4: Rak se proširio sa kosti na druge delove tela, kao što su pluća ili jetra.

Koji su uobičajeni simptomi raka kostiju?

Neki ljudi sa rakom kostiju nemaju nikakve simptome osim osećaja bezbolne kvržice, tvrde ili meke na dodir. Drugi mogu razviti različite simptome, koji mogu da se jave i zbog drugih stanja, kao što su artritis ili Lajmska bolest, a sve to može da odloži dijagnozu. Najčešći simptom raka kostiju je bol, koji može da bude blag ili jak, iako su ponekad ovi tumori bezbolni, a ostali su:

• Bol (obično pogoršan noću)
• Neobjašnjivi otok
• Poteškoće u kretanju
• Osećaj dodatnog umora (zamor)
• Groznica.

Kako se dijagnostikuje rak kostiju?

Da bi dijagnostikovao rak kostiju, lekar često prvo koristi rendgenske snimke kako bi video stanje kostiju. Skeniranje magnetnom rezonancom (MRI) i CT (kompjuterska tomografija) daju detaljnije slike područja oko kostiju i obično se dobijaju pre bilo kakvog tretmana. Kako bi potvrdio dijagnozu, lekar će izvršiti biopsiju, gde se mali komad tkiva uklanja iz kosti kako bi se pregledao pod mikroskopom. Biopsija pruža specifične informacije o karcinomu, uključujući i mesto gde je nastao. Posedovanje ovih informacija pomaže zdravstvenim radnicima da znaju koji kurs lečenja će najbolje funkcionisati za određeni rak.

Kako se leči rak kostiju?

Lečenje raka kostiju zavisi od vrste raka, da li se proširio i ako jeste, gde je počeo da zahvata kost. Ljudi sa rakom kostiju često rade sa timom zdravstvenih radnika kako bi lečili ovo stanje. U ovu grupu spadaju lekari specijalizovani za karcinom (onkolozi i radijacioni onkolozi) i lekari specijalizovani za kosti i zglobove (ortopedski hirurzi).

Lečenje raka kostiju obično podrazumeva kombinaciju nekoliko tretmana. Tip i trajanje ovih tretmana variraju u zavisnosti od nekoliko faktora, uključujući tip raka kostiju, veličinu tumora i da li se proširio na druge delove tela. Tretmani koji se najčešće koriste su:

• Hirurgija – hirurg uklanja tumor i neko zdravo tkivo oko njega. Oni takođe mogu popraviti ili obnoviti zahvaćene kosti pomoću pravih ili veštačkih koštanih transplantata. Ponekad se ceo ud mora ukloniti kako bi se lečio rak. U ovom slučaju može se koristiti veštački ud (protetika). Ponekad je potrebna ponovljena operacija ako sve ćelije raka nisu uklonjene prvi put.
• Terapija zračenjem – Ovaj tretman smanjuje tumore visokim dozama rendgenskih zraka. Zdravstveni radnici često koriste zračenje pre operacije kako bi smanjili tumor tako da manje tkiva mora da se ukloni.
• Hemoterapija – Ova vrsta lečenja lekovima ubija ćelije raka u celom telu. Pacijenti obično primaju ovaj lek tako što progutaju pilulu ili dobijaju injekciju u venu. Lekar može da koristi hemoterapiju za lečenje primarnih karcinoma kostiju ili raka kostiju koji su se proširili.

Da li rak kostiju može da se spreči?

S obzirom na to da stručnjaci zapravo ne znaju šta tačno uzrokuje rak kostiju, trenutno ne postoji poznat način da se to spreči. I budući da je terapija zračenjem (još jedan poznati uzrok raka kostiju) neophodna za lečenje drugih vrsta raka, on se ne može u potpunosti izbeći.

Kakvi su izgledi za ljude obelele od raka kostiju?

Mnogi slučajevi raka kostiju se uspešno leče, a iskustvo je pokazalo da se tada karcinom nikada ne vraća. Ponekad je ljudima potrebno više operacija kako bi postigli ovaj ishod. Neki pacijenti sa rakom kostiju možda će morati da nastave sa lečenjem, uključujući terapiju zračenjem i hemoterapiju, kako bi sprečili širenje raka. Ovi tretmani mogu da se nastave na neodređeno vreme kako bi se rak kontrolisao. Važno je redovno ići na kontrole kako bi se proverilo da li se rak vraća  ili širi, jer – što se ranije otkrije recidiv, lekar može pre da počne da ga leči.

Da li je rak kostiju fatalan i koliko dugo može da se živi sa bolešću?

Karcinom kostiju obično nije fatalan. Iako će neki ljudi umreti od ove vrste raka, mnogo više njih će se potpuno oporaviti. Petogodišnja relativna stopa preživljavanja za rak kostiju je 66,8 odsto. To znači da je 66,8 procenata ljudi sa rakom kostiju i dalje živo 5 godina nakon njihove dijagnoze. Imajte na umu da su stope preživljavanja samo procene zasnovane na ljudima koji su u prošlosti imali rak kostiju. Oni ne mogu da predvide koliko dugo će neko živtei ili šta bilo ko može da  očekue u svom slučaju. Mnogi ljudi sa rakom kostiju prolaze kroz uspešan tretman i nastavljaju da vode ispunjen život. Oni sa rakom kostiju u ranoj fazi imaju veće šanse za potpuni oporavak, a kada se rak kostiju otkrije kasnije, stopa preživljavanja se smanjuje.