Dr Marija Ristić: Uglavnom smo viđali neke neželjene efekte tih paramedicinskih preparata Foto: Lična arhihva dr Ristić/ Shutterstock
Rak debelog creva nekada se ispoljava nespecifičnim simptoma koje pacijenti dugo trpe. Stručnjaci nas pozivaju da osluškujemo svoje telo i da reagujemo na neke neobične promene, kao što su dugotrajni problemi u pražnjenju creva, učestale dijareje ili opstipacije. Kod jedne četvrtine pacijenata u Srbiji bolest se otkrije kasno, kada su ograničene mogućnosti lečenja. Veliki je problem i što pojedini pacijenti pribegavaju alternativnim i paramedicinskim tretmanima koji otežavaju i komplikuju proces lečenja.
U Srbiji se svake godine od raka debelog creva razboli više od 4.500 ljudi. Rak debelog creva drugi je uzrok umiranja od malignih bolesti u našoj zemlji. Kod oko 25 odsto pacijenata bolest se dijagnostikuje tek kada već postoje metastaze, pa je zato i mortalitet za 20 do 30 odsto viši u odnosu na evropski prosek.
– Posle karcinoma pluća, karcinom debelog creva drugi je po učestalosti uzročnik smrtnosti od maligniteta. Još nije u dovoljnoj meri skrenuta pažnja na ovu bolesti i ne postoji dovoljno visoka svest o raku debelog creva. Bitno je da se pacijenti jave na vreme stručnjaku, jer je bolest izlečiva ako se otkrije na vreme. Kada se uoči operabilni tumor on može da se ukloni u potpunosti i da se više nikada ne vrati – kaže za eKlinika portal specijalista interne medicine i medikalni onkolog dr Marija Ristić.
U cilju jačanja svesti o raku debelog creva Udruženje medikalnih onkologa Srbije i Udruženje pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre zasadilo je nedavno na Kalemegdanu 4.000 plavih cvetova, kao simbol borbe za više od 4.000 pacijenata koji svake godine obole od raka debelog creva u Srbiji.
Dobra vest je što je od ove godine pacijentima dostupna, putem Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ciljana terapija u prvoj liniji lečenja raka debelog creva. Dr Ristić naglašava da je ova terapija izjednačila Srbiju sa standardom lečenja u Evropi.
– Prvi put sada ciljana terapija, takozvana biološka terapija, koja se primenjuje uz hemioterapiju, postala je dostupna svim pacijentima u metastatskoj fazi bolesti, čime smo se izjednačili sa standardima lečenja u Evropi. Ovo je važan korak za ogromnu većinu pacijenata koji će sada moći da dobiju, targetiranu inovativnu terapiju, za lečenje ove bolesti – kaže dr Ristić.
U razgovoru za portal eKlinika ona objašnjava da operacija nije uslov za ovu terapiju, već da postoje jasni kriterijumi koje pacijent mora da ispuni za započinjanje sistemskog lečenja.
– Ali sada, zapravo, svi pacijenti u prvoj fazi lečenja, ako je metastatska bolest u pitanju imaju mogućnost da dobiju ovu terapiju – ističe dr Ristić. Terapija traje onoliko dugo koliko pacijent ima koristi od nje i ona se kako objašnjava dr Ristić obično primenjuje uz hemioterapiju.
– Zbog toga ne može da se daje beskrajno dugo, ali terapija traje sve dok pacijent ima koristi od nje, dok god ima dobar terapijski odgovor – dodaje dr Ristić.
U nastojanju da se izleče mnogi pacijenti pribegavaju i nekim neproverenim alternativnim i paramedicinskim tretmanima. Pacijenti koji boluju od raka, kako saznajemo u udruženjima pacijenata, u nadi u izlečenje nekada se hvataju i za najtanju slamku i često mešetarima daju prilične svote novca za izlečenje. Dr Marija Ristić kaže da stručnjaci koji su u obavezi pod Hipokratovom zakletvom mogu da preporuče samo one lekove i medicinska sredstva za koja su sigurni da pomažu.
– Sve što nije istraženo, niti ispitano, ono što je neko pokušao, pa je uspeo ili nije uspeo, mi kao struka ne podržavamo. Do sada, prema našem iskustvu, uglavnom smo viđali neke neželjene efekte tih paramedicinskih preparata, zbog čega ne možemo da sprovedemo pravo lečenje, pa se tu onda komplikuje ceo proces lečenja– kaže dr Ristić.
Savet je da pacijenti slušaju preporuke svog lekara, jer paramedicinski tretmani, ukoliko se primenjuju uz hemioterapiju, mogu kako ističe dr Ristić da opterete jetru.
– Gladovanje je veoma opasno, jer se izbacivanjem proteina iz ishrane i uskraćivanjem hranljivih materija obara imunitet. U takvoj situaciji, imamo jednu sliku slabije borbe organizma s bolešću. Pacijenti često razvijaju i anemiju što dodatno otežava proces lečenja. Do sada nismo videli boljitak od alternativnih načina lečenja – precizira dr Marija Ristić.
Stručnjaci naglašavaju da je kolonoskopija najbolja dijagnostička metoda pregleda debelog creva. Kolonoskopijom lekari dobijaju najtačniji pregled sluzokože debelog creva. Na samom pregledu stručnjak može ukloniti moguće polipe. Na ovaj način mogu se otkriti tumorske promene ali i druge bolesti creva.
Dr Ristić nam predočava da u razgovoru sa pacijentima saznaje da su iskustva sa kolonoskopijom podeljena; za jednu grupu pacijenata ona je teško iskustvo, a za nekog je samo malo neprijatniji, ali ne i strašan pregled.
– Ono što sada postoji i što se široko primenjuje jeste kolonoskopija u kratkotrajnoj anesteziji. To je jedna procedura koja je manje neprijatna nego da odete kod zubara – objašnjava doktorka.
Stručnjaci preporučuju prvi skrining pregled posle 40 godine. Tokom samog postupka stručnjak na osnovu uvida u zdravlje creva sugeriše posle koliko vremena je potrebno ponoviti pregled.
– U slučaju da je situacija dobra i debelo crevo zdravo, sledeći pregled može da se zakaže za 7 ili 5 godina – objašnjava dr Marija Ristić.
Lekari naglašavaju da još nije otkriven konkretan razlog koji dovodi do nastanka karcinoma ne samo debelog creva, već ni ostalih malignih tumora. Stručnjaci savetuju izbalansiranu zdravu ishranu i fizičku aktivnost. Postoji čvrsto uverenje zasnovano na svakodnevnim istraživanjima naučnika širom sveta, da će karcinomi u bliskoj budućnosti biti tretirani kao hronične bolesti s kojima se živi.