Vrtoglavica je stanje koje osećamo često. Može biti prolazno, ali i ukazati na neki ozbiljniji poremećaj. Zbog toga je, kada traje duže i utiče na svakodnevni život, potrebna ozbiljna dijagnostika, a u zavisnosti od uzroka, i odgovarajuća terapija.
– Detaljan razgovor sa pacijentom uz fokus na prirodu simptoma vrtoglavice, trajanje i faktore koji ih izazivaju ili ublažavaju, najvažniji je na prvom pregledu. Osobu koja se ovako oseća treba ohrabriti da tegobe opiše svojim rečima. Ponekad je i lekaru i bolesniku teško da razlikuje vrtoglavicu (osećaj da se okolina okreće oko njega ili on okreće u prostoru) od nesvestice. Tako se kao česti simptomi javljaju i mrkosvestica, omaglica, kratkotrajni “prekidi filma”, ili navlačenje „roletne/zavese“ preko očiiju, zanošenje /nestabilnost u hodu (poput doživljaja pijanstva ili mamurluka). Može da bude prisutna i opšta slabosti/malaksalost, sa ili bez osećaja mučnine – detaljno objašnjava dr Anđela Gavrilović, neurolog, u razgovoru za eKlinika portal.
Dr Gavrilović kaže da je epizodična vrtoglavica koja traje danima sa mučninom, ali bez drugih simptoma poremećaja rada uha ili centralnog nervnog sistema, obično posledica vestibularnog neuritisa (zapaljenja vestibularnog nerva). Do njega dolazi posebno nakon neke preležane virusne bolesti.
– Ovaj tip vrtoglavice traje nekoliko sekundi. U vezi je sa promenama položaja glave ili tela, i može da bude posledica benigne paroksizmalne pozicione vrtoglavice (BPPV). Vrtoglavicu koja traje satima verovatno izaziva Menijerova bolest, oboljenje čula sluha ili čula za ravnotežu. U ovom slučaju, uzrok su hidropski simptomi uha, odnosno prekomerno nakupljanje tečnosti u njemu. Vrtoglavica iznenadnog početka koja traje nekoliko minuta, može biti posledica migrenske ili bolesti mozga, kao i krvnih sudova. Centralna vrtoglavica povezana sa moždanim udarom (“šlogom”) traje 20 minuta do 24 sata. Povezana je sa drugim neurološkim ispadima i otežanim samostalnim hodom. Pacijenti sa perifernom vrtoglavicom pokretni su tokom ovih epizoda. Takođe, imaju uredan neurološki nalaz – kaže neurolog.
Takozvana “bolest kristala u uhu”/benigni paroksizmalni pozicioni vertigo (BPPV), vestibularni neuronitis, Menijerova bolest i druge bolesti unutrašnjeg uha, najčešći su uzroci periferne vrtoglavice (sa poreklom uha).
Uz vrtoglavicu, simptomi su, navodi dr Anđela Gavrilović, i netolerancija pokreta, neravnoteža, plutanje ili osećaj naginjanja (iluzija kretanja). Istinska vrtoglavica je često posledica bolesti unutrašnjeg uha. Drugi pomenuti simptomi mogu da budu uslovljeni bolestima centralnog nervnog (CNS), kardiovaskularnih ili sistemskih. Iznenadni početak i živo pamćenje dramatičnih vrtoglavih epizoda su posledica bolesti unutrašnjeg uha, posebno ako je prisutan i gubitak sluha, pritisak u uhu ili zujanje u ušima sa izraženom mučninom. Postepeni i loše definisani simptomi su česti kod bolesti centralnog nervnog sistema, srca i nekih drugih organa, objašnjava sagovornica našeg portala.
– Vrtoglavica takođe može da bude i reaktivni simptom anksioznosti i/ili depresije. Korišćenje određenih lekova, pomoćnih lekovitih sredstava, ali i pušenje i konzumiranje alkohola podjednako kao i ukidanje lekova (posebno antidepresiva, anksiolitika, sedative, apstinencija od alkohola), takođe mogu da dovedu do prolaznih epizoda vrtoglavice. Isto važi i za panične napade, kao i situacije u kojima ljudi hiperventiliraju (brzo duboko disanje u strahu, stresu, pojačanom fizičkom naporu). Postoji i takozvani iznenadni idiopatski gubitak sluha sa ili bez poremećaja ravnoteže – navodi dr Gavrilović.
– Radi se o najčešćem uzroku akutne vrtoglavice. Veruje se da je izaziva reaktivacija infekcije virusom herpes simpleksa (“groznica“). Ona pogađa vestibularni ganglion i vestibularne živce. Neka prethodna bolest gornjih disajnih puteva može, i ne mora da bude prisutna. Pacijenti su tada obično onesposobljeni da obavljaju kućne ili radne aktivnosti, a vertigo traje nekoliko dana. Trećina pacijenata ima hronične vestibularne simptome i razvija benignu paroksizmalnu pocizionu vrtoglavicu (BPPV) – napominje dr Anđela Gavrilović.
Sagovornica eKlinika portala takođe objašnjava da je migrena, koja se često naziva vestibularna migrena ili vrtoglavica, najčešći uzrok centralne vrtoglavice (poreklom nervnog sistema). Ostali uzroci uključuju demijelinizaciju u okviru multiple skleroze, tumore slušnih puteva i vaskularne lezije moždanog stabla ili malog mozga, uz moždani udar u pomenutim regionima mozga.
– Brojne druge patologije unutrašnjeg uha (upala, izloženost lekovima koji izazivaju oštećenje sluha, izloženost buci…), mogu u krajnjoj instanci za posledicu imati vrtoglavicu. Takođe, u njenoj osnovi je često i takozvana ortostatska hipotenzija – nedovoljno brza autoregulacija arterijskog pritiska prilikom ustajanja iz ležećeg (sedećeg) položaja – kaže neurolog.
Epizode fokalnih neuroloških simptoma koji uključuju izolovane ili kombinovane simptome moždanog stabla kao što su vrtoglavica, diplopija (udvojeno, duplo viđenje) ili slabost, definisani su kao privremeni ishemijski napadi (TIA). Oni se, kako objašnjava dr Gavrilović, javljaju iznenada. Ali, i prolaze u roku od 24 sata bez ostalih subjektivnih simptoma ili objektivnih znakova na pregledu. Prema njenim rečima, obično su posledica ili smanjenog protoka krvi (hemodinamička teorija – srčana aritmija) ili zaprečenog krvotoka (embolička teorija – plakovi iz srca).
Za razliku od TIA, moždani udar u pomenutom regionu koji opskrbljuje moždano stablo (stablo života), mali mozak i slušne i vestibularne strukture unutrašnjeg uha, uvek počinje akutnom vrtoglavicom sa pojavom drugih neuroloških ispada.
– Ovaj po život opasni događaj mora se razlikovati od vestibularnog neuronitisa. Naime, pacijenti koji dožive cerebralni moždani udar, ne mogu da se kreću bez podrške tokom faze akutne vrtoglavice. Procena pacijenta sa moždanim udarom usmerena je na identifikovanje ispravljivih vaskularnih faktora rizika. Takvi su hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija i pušenje… Potrebno je i potvrđivanje mehanizma moždanog udara (bolest malih sudova, tromboza ili embolija velikih sudova, kardioembolija, disekcija, stanja hiperkoagulabilnosti…) – kaže sagovornica eKlinika portala.
Zanimljivo je i da postoje osobe sklone vrtoglavicama tokom putovanja (kolima, brodom) – kinetozama, a u miru i kretanju ih nemaju. Kod starijih osoba, objašnjava dr Gavrilović, tačna dijagnoza vrtoglavice ili nesigurnosti može biti teža, uglavnom zato što osnovni poremećaji mogu da se pojave sa atipičnim simptomima.
– Iako se vrtoglavica kod starijih ponekad može pripisati slabosti i umoru, ona može biti ozbiljnijeg uzroka nego kod mlađih pacijenata. Tokom procene pacijenata sa vestibularnim i poremećajima ravnoteže, dodatni testovi obično uključuju audiometriju, vestibularne testove, testove krvi, kompjutersku tomografiju (CT) ili magnetnu rezonancu (MRI) mozga i unutrašnjih struktura glave – ispričala je u razgovoru za naš portal dr Anđela Gavrilović.