Prof. dr Aleksandar Simić: Gojaznost je najčešće izazvana kombinacijom prekomernog unosa energetski hranljivih materija, nedostatka fizičke aktivnosti i genetske osetljivosti Foto: Shutterstock, privatna arhiva
Gojaznost, prekomerna ili patološka, jeste hronična bolest. Nastaje i ispoljava se nakupljanjem masnoća u organizmu i povećanjem telesne težine (TT). Svako povećanje za više od 10 procenata od idealne telesne težine, danas se smatra gojaznošću.
Patološka gojaznost danas predstavlja veliki globalni zdravstveni problem. Statistike Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kažu da je u svetu više od 2.5 milijarde ljudi sa prekomernom telesnom težinom, od kog broja je oko 700 miliona patološki gojaznih.
Pored toga što se patološka gojaznost smatra jednim od najozbiljnijih zdravstvenih problema aktuelnog vremena, sve više je rasprostranjena, pre svega zbog načina života i nezdravih navika, kod adolescenata i mladih osoba. Takođe, epidemija patološke gojaznosti ne jenjava i u neprekidnom je porastu, a jedan je od vodećih uzroka smrtnosti, koji promenom životnih navika može da se spreči.
– Gojaznost je najčešće izazvana kombinacijom prekomernog unosa energetski hranljivih materija, kao i nedostatka fizičke aktivnosti. Treba reći da na neke slučajeve prvenstveno utiču genetska predispozicija, poremećaji endokrinog sistema ili uzimanje određenih medikamenata. Nikako se ne sme tretirati isključivo kao estetski problem, jer može da izazove niz ozbiljnih zdravstvenih komplikacija – ističe u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Aleksandar Simić, digestivni hirurg i zamenik načelnika Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirur[ka Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Naš sagovornik naglašava da su najznačajnije šećerna bolest (dijabetes tip 2) , povećanje masnoća u krvi, povišen krvni pritisak, poremećaj hormona i rada endokrinih žlezda, bolest krvnih sudova srca i mozga, kao i poremećaji zgrušavanja krvi.
– Takođe, prekomerna gojaznost može da izazove bolesti pluća, jetre, žučne kese, kože i koštano-mišićnog sistema, apneje (prestanak disanja u toku spavanja), maligna oboljenja debelog creva, dojke i genitalnog trakta kod žena, uz neplodnost i veći rizik za komplikacije kod porođaja. Moguć je i spektar različitih psiholoških problema, uz česte poremećaje varenja – kaže profesor dr Simić.
Lični indeks telesne mase (body mass index/BMI) dobija se kada našu telesnu masu u kilogramima podelimo kvadratom visine u metrima. Normalan BMI je od 18,5 do 25, a kod prekomerne telesne težine od 25 do 30. Ukoliko je indeks viši od 30 kg/m², osoba se smatra patološki gojaznom.
Profesor Simić objašnjava da se patološki gojazni pacijenti dele u tri grupe. U prvoj su oni sa BMI 30−34.9, a drugoj sa BMI od 35–39.9. Treću grupu određuje indeks telesne mase u rasponu od 40-49.9. Indeks telesne mase viši od 50 imaju super gojazni bolesnici.
Princip zdrave ishrane, odosno dijetoterapija, čini bazu i osnovu lečenja gojaznosti. Nažalost, prema rečima profesora, izuzetno mali broj osoba uspeva da reši ovaj problem pridržavajući se higijensko – dijetetskog režima i upražnjavanja redovne fizičke aktivnosti.
– Deo terapijskog protokola za lečenje gojaznosti je medikamentozna terapija, i radi se isključivo o zvanično registrovanim lekovima. U često neuspešnim pokušajima između dijetetskih mera kombinovanih sa fizičkom aktivnošću i lekovima sa jedne, i hirurških intervencija kao opcije sa druge strane, savremena medicina ponudila je izvanredno šerenje metodom interventne endoskopije. Hirurgija je dobro rešenje za neke pacijente sa patološkom gojaznošću, ali sa striktnim i ograničenim indikacijama. Sa druge strane, ugradnja intragastičnog balona endoskopskom metodom može predstavljati uspešan vid lečenja gojaznosti, koji kao svoj prvi princip ima pravilo „Primum non nocere“ (Ne naškoditi pacijentu) – objašnjava prof. Simić i naglašava:
– Pokazalo se da ovakav vid intervencije svodi moguće komplikacije na minimum. Balon za mršavljenje se plasira endoskopski u želudac kroz usta i jednjak, putem instrumenta sa kamericom. Može se izvoditi u u lokalnoj ili u kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji (analgosedaciji), a sama procedura u proseku traje oko petnaestak minuta. Ukoliko postoji kontraindikacija za anesteziju (analgosedaciju), proceduru možemo da izvedemo i primenom lokalne anestezije.
Sagovornik eKlinika portala je sa timom svojih kolega iz I hirurške klinike pionir ove metode u regionu, a najzaslužniji je i za primenu najsavremenijih balona po strukturi i kvalitetu, uz praćenje svetskih principa.
– Sam balon zauzima oko 1/3 zapremine želuca, čime se smanjuje njegov ukupni kapacitet. Na ovaj način se brže postiže osećaj sitosti, pa osoba nema dalju potrebu za hranom i unosom veće količine kalorija. Intragastični balon takođe utiče na sporije pražnjenje želuca, povećava nivo hormona sitosti, tako da sam osećaj sitosti traje značajno duže. Namenjen je umereno gojaznim i veoma gojaznim pacijentima, kod kojih to stanje pojačava rizike od drugih bolesti, ali i onima koji jednostavno žele da izgube višak telesne mase. Najniži BMI koji je indikovan za ugradnju intragastičnog balona je 27 – objašnjava profesor Aleksandar Simić.
Nakon plasiranja balona, više od 90 odsto pacijenata privremeno gubi apetit, odnosno ima osećaj rane sitosti. U prvih 7-10 dana, priča nam profesor, primenjuje se specifično defnisana ishrana, pre svega u vidu tečne i kašaste hrane.
– Apetit postepeno počinja da se vraća, ali je znatno oslabljen, i veliki broj pacijenata će nakon i minimalnog unosa hrane osećati sitost. Najveći procenat telesne mase da se može izgubi u toku prvih 3-6 meseci. Očekivani gubitak telesne mase zavisi od većeg broja faktora, ali se u proseku kreće do 15 odsto od ukupne telesne mase. Na primer, ukoliko težna pacijenta iznosi 100 kilograma, očekivani gubitak bi mogao da bude oko 15, za period od 12 meseci. Svaki dalji i veći gubitak kilograma zavisi od motivacije pacijenta i pridržavanja propisanih mera dijetetskog režima – objašnjava digestivni hirurg koji je sa svojim timom kolega (obavezno ga čine endokrinolog, dijetetičar i endoskopista sa iskustvom), na ovaj način do sada uspešno rešio problem gojaznosti velikog broja osoba, praktično bez komplikacija.
Inače, možda nije dovoljno poznato da je ova metoda patološki gojaznim pacijentima dostupna i o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Potrebno je ispuniti uslove, odnosno dobiti odobrenje zvaničnog konzilijuma Multidisciplinarnog centra za lečenje gojaznosti koji pripada Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.
– Vremenom su se struktura i sastav ovih balona usavršavali, pa oni sada mogu da stoje u želucu bez kontraindikacija i godinu dana. Intragastrični baloni za lečenje patološke gojaznosti koji se koriste u našoj zemlji su trenutno najkvalitetniji u svetu. Uklanjanje se vrši na sličan način, takođe endoskopskim putem, ali specijalno dizajniranim sistemom za vađenje. Sama procedura vađenja vremenski traje nešto kraće od postavljanja, a nakon nje pacijenti mogu odmah da se vrate svakodnevnim životnim aktivnostima – opisuje profesor Simić.
Kako preduprediti gojaznost? Živimo u vreme agresivne propagande zdravijih načina življenja, a gojaznost je, paradoksalno, jedan od najvećih prisutnih zdravstvenih problema.
– Treba konzumirati količinski manje obroke, jesti sporo i dobro žvakati. Obrok ne bi trebalo da traje kraće od 20 minuta. Ako hranu dobro sažvaćemo, i naša potreba za količinom će biti manja. Pored toga, sprečićemo i pojavu nelagodnosti, nadutosti i refluksa kiseline. Smanjenjem i regulisanjem telesne težine, smanjuje se rizik od brojnih bolesti, prvenstveno dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. Od praktičnih saveta, pacijentima sugerišemo i da ne serviraju ogromne količine hrane, kao i da koriste manje tanjire i manje šolje. Preostalu hranu bi trebalo ukloniti odmah nakon obroka – ispričao je u razgovoru za naš portal profesor dr Aleksandar Simić, digestivni hirurg.