Prevencija raka nije fraza jer mnogo toga zavisi od životnih navika i načina života, a ne samo od genetskih faktora Foto: Shutterstock
Prevencija raka je nešto o čemu se dosta govori, ali ne i dovoljno. Svedoci smo ekspanzije malignih oboljena na nivou čitavog sveta. Kompanije decenijama ulažu ugromna sredstva u klinička ispitivanja već, ali, nažalost, lek za rak još uvek nije pronađen. Zbog toga je, poručuju lekari, toliko važno govoriti o merama prevencije.
Šta jedete? Da li redovno vežbate ili „zabušavate“? Koliko spavate, a kakav je vaš pogled na život? Gde živite i kako živite? Da li ste permanentno izloženi stresu? Dr John White, onkolog i medicinski konsultant u velikoj svetskoj medijskoj kući koja se bavi zdravljem, kaže da stručnjaci, ali i mediji, moraju da učine sve što je u njihovoj moći da se način razmišljanja građanstva promeni iz „nadam se da neću dobiti rak“ u „kako mogu da sprečim rak?“
Postoje ljudi koji veruju, ali i neki koji apsolutno ne veruju da je moguće smanjiti nivo rizika od oboljevanja. O raku, poručuje dr White, najpre treba razmišljati na isti način kao o srčanim oboljenjima ili moždanom udaru.
– Čak i ako su vaši roditelji imali srčani udar, nemojte misliti da ste automatski predodređeni za istu sudbinu. Umesto špekulacija i zatrrpavanja sebe crnim mislima, pokušajte da držite svoju težinu pod kontrolom, pazite na krvni pritisak i snizite nivo holesterola. Fizička aktivnost se podrazumeva. Vi ste ti koji igrate igrate proaktivnu ulogu u tome da li ćete dobiti srčani ili moždani udar. Isto treba da bude i sa rakom – savetuje White.
Naše odluke igraju veliku ulogu u tome da li ćemo zaista dobiti dijagnozu ove bolesti. Čak iako to ne budemo mogli da sprečimo, nauka može da nam da smernice kako da smanjimo lični rizik.
– Postoji bar jedna važna razlika koja se odnosi na rak, i želeo bih da je istaknem u odnosu na druge bolesti. Za razliku od srčanog ili moždanog udara, kod kojih često nemamo priliku da odreagujemo u trenutku, kod raka je to moguće. Zajedničko je da za sve ove bolesti, odnosno naše telo, možemo dosta toga da uradimo u sprečavanju. Praktično, možemo sami da kreiramo svoje lične programe prevencije – savetuje White.
Savet svih saveta, prema rečima onkologa bio bi: tretirajte hranu kao lek. Postoji čak i jedan stari savčuvani ajurvedski zapis koji kaže: ko uzima bilo kakve lekove a zanemari ishranu, gubi i deo veštine svog lekara i deo moći lekova. Hrana utiče na svaki organ i sistem u našem telu.
– Iako zdrava ishrana ne može u potpunosti da spreči rak, može da pomogne u smanjenju šanse da ga dobijemo. Baš kao što menjate ishranu ako imate dijabetes ili srčanu bolest, takođe bi trebalo promeniti ishranu da biste sprečili rak. To su univerzalni principi kao i za druga zdravstvena stanja. Neke namirnice povećavaju rizik i trebalo bi ih ograničiti. To su crveno i prerađeno meso, rafinisane žitarice, alkohol i slatki napici. Međutim, jednako je važno šta uključujete u ishranu umesto namirnica koje eliminišete – uvek je dobar izbor dosta voća i povrća, integralnih žitarica i ribe. Umesto da kupujete suplemente, koristite začine i bilje – preporučuje White.
Broj dva – pobrinite se da spavate kvalitetno. Uprkos rezultatima istraživanja koja su o važnosti sna jasna, mnogi ljudi još uvek ne misle da im je to važno. „Spavaću kad umrem“ – često se čuje čak i u lekarskim ordinacijama. Prema rečima doktora, dolaze ljudi sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, ali i dalje ne vide vezu između svog lošeg zdravlja i lošeg, nedovoljnog sna.
Drugi čak smatraju da ih spavanje sprečava da “ žive život“ i da je to luksuz. Međutim, nauka kaže da kvalitet sna može biti jednako važan kao ishrana ili vežbanje. Neki ljudi vole da se hvale kako mnogo postižu uz malo sna, i da im je potrebno samo četiri sata. Dr White kaže da je najbolji komentar možda pitanje: ako pogledate i laički na četiri sata sna, da li to mozgu može da bude dovoljno?
– Niko se ne oseća dobro posle cele noći nespavanja ili sasvim malo sna, bilo da je beba, student, ili odrasla osoba. Kada je u pitanju spavanje, moramo da razmišljamo o kvalitetu, ali i o kvantitetu. Nedovoljno sna tokom vremena ili nedostatak kvalitetnog regenerativnog sna slabi naš imunski sistem, pospešuje povećanje telesne težine i pogoduje abnormalnom ponašanju ćelija. Sve su to stvari koje su u uskoj vezi sa rakom. Šta radite kada ste bolesni ili se jednostavno ne osećate dobro? Pa, legnete u krevet, dugo spavate i to doprinosi oporavku – podseća dr White.
Vežbanje svakako treba da bude ključna komponenta našeg ličnog programa prevencije raka. Iako nam je ponekad teško da nateramo sebe i da vežbamo, treba biti iskren: kako se osećamo posle vežbanja? Uglavnom odlično, oslobođeno, poletno, kao da smo sa sebe skinuli ogroman teret. Umesto početnog nećkanja i dileme da li da vežbamo ili ne, osećamo jake efekte lučenja endorfina.
Idealno je, kaže dr White, odabrati aktivnost u kojoj uživamo. Izbor je veliki: brzi hod, vožnja bicikla, planinarenje, vrtlarstvo, plivanje, trčanje, aerobni ples, pilates, sportovi sa loptom… Doktor kaže i da, ako to ne želimo, uopšte ne moramo da idemo u teretanu. Cilj je da budemo aktivni 30 minuta dnevno većinu dana u nedelji. Pa, koliko vremena provedemo u gledanju televizije ili surfovanju na internetu, a ovih samo 30 minuta je ulaganje u naše zdravlje?
– Naše misli su moćne, ali nije dovoljno samo želeti da ne dobijemo rak. Ipak, ono što sigurno možemo da uradimo je da naučimo kako da kanališemo hronični stresom, a samim tim i štetne upale koje on izaziva u telu. Morate ozbiljno shvatiti svakonevni stres i raditi na načinima da ga smanjujete. To radite tako što ćete priznati sebi svoje negativne emocije. Dajte im ime: bes, ljubomora, tuga, strah, nervoza… Onda počnite da im se obraćate i izbacujete ih iz sebe – savetuje doktor.
Takođe, dodajte dr John White, isprobajte tehnike disanja koje smiruju i telo i um. Razmislite o pisanju dnevnika, pozitivnim afirmacijama i crticama zahvalnosti. To može biti i samo jedna stvar na kojoj ste nekog dana zahvalni – ispišite to. Odvojite vreme da uživate u stvarima koje vas čine zadovoljnim, šta god da je to. Oslobodite se onoga što ne možete da kontrolišete i tražite podršku od prijatelja ili stručnog lica kada vam je potrebna.
– Ne postoji nijedna stvar koju možete da uradite da automatski sprečite rak. Umesto toga, fokusirajte se na svakodnevne izbore koje donosite, a koji tokom vremena utiču na vaš lični rizik – ističe dr John White.