Klima uređaj ima svoje prednosti i mane, od toga da toplotne talase bez njih ne bismo preživeli, do veće stope alergija i glavobolje Foto: Shutterstock
Klima uređaj je nešto bez čega, sada je to očigledno, teško možemo da izdržimo nalete visokih temperatura. Klimatolozi najavljuju sve agresivnije topolotne talase, a uz potrebu da prostor rashladimo klima uređajem, značajno je imati u vidu još neke činjenice o tome kako sve to utiče na naše zdravlje.
Ako radite u klimatizovanoj zgradi sa lošom ventilacijom, to povećava rizik od simptoma koji podrazumevaju glavobolju, suv kašalj, vrtoglavicu i mučninu, probleme sa koncentracijom, umor i osetljivost na mirise. Kada se ne provetrava redovno, vazduh u zatvorenom koji ne cirkuliše, već je produkt samo kruženja i zdaržavanja klimatizovanog, takođe može da poveća i rizik od covid 19.
Sve rizike smanjujemo redovnim promenama filtera i servisiranja klima uređaja, otvaranjem prozora i povetravanjem. Kada kijate ili kašljete, pokrijte usta laktom ili spoljnom stranom ruke, uz redovnu higijenu ruku.
Klima uređaji praktično usisavaju vlagu iz prostorije kako bi smanjili procenat vlažnosti i ohladili je. Ovo takođe može i da „izvuče“ vodu iz naše kože i isuši je. To je put u dehidrataciju celog tela, ukoliko ne unosimo dovoljno tečnosti, idealno vode.
Nedostatak vlage u klimatizovanim prostorima može takođe i da isuši oči. To može da ih iritira i svrbi, a može čak i da zamuti vid.
Studije pokazuju da više vremena koje provedemo u hladnijim prostorima može da pomogne u gubljenju kilaže. Naime, naše telo razvija veću količinu zdrave „smeđe masti“ koja brže sagoreva energiju. Klima uređaj po vrelom vremenu može da pomogne da se rashladimo, ali uvek treba voditi računa o razlici između spoljne i unutrašnje temperature.
Naravno, ako govorimo o zdravom gubljenju težine, jasno je da čarobnog štapića nema. Balansirana ishrana, fizička aktivnost i dovoljno sna su pravi put, a sve ostalo može samo da utiče pozitivno na taj proces.
Jedna harvardska studija iz 2018. godine pokazala je da su studenti koji su živeli u studentskim domovima bez klima uređaja tokom vrelih letnjih meseci, imali lošije rezultate na kognitivnim testovima od onih koji su boravili i funkcionisali u okolnostima hladnijeg i rashlađivanog vazduha.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji rade u klimatizovanim zgradama imaju više respiratornih problema (iritirani nosni prolazi, otežano disanje, alergije), u odnosu na one koji rade u objektima sa prirodnom ventilacijom.
Ako provodite vreme u zatvorenim prostorima sa klima sistemima koji su prljavi ili nisu dobro i redovno održavani, veća je verovatnoća da ćete imati glavobolje ili čak i migrene. U jednoj studiji, 8 odsto ljudi koji rade u nezdravom vazdušnom okruženju zatvorenog prostora, imalo je glavobolje prosečno od 1 do 3 dana u mesecu, a isti procenat imao je dnevne napade glavobolja.
Naučnici koriste termin „model prilagodljivosti“ kako bi opisali zašto provođenje više vremena u klimatizovanim prostorima otežava susret sa visokim temperaturama. Idealna temperatura našeg tela delimično zavisi i od temperature kojoj smo nedavno bili izloženi. Pored razumne razlike između ova dva prostora, i potrebnog perioda aklimatizacije, odnosno izbagavanja naglog izlaska iz rashlađene prostorije, vodite računa o garderobi koja treba da bude od laganih, prirodnih materijala.
Ako održavate svoj klima uređaj čistim, to može da pomogne u smanjivanju alergija. Gotovo svi sistemi mogu brzo da postanu „sigurna kuća“ za mikrobne alergene. Redovno proveravajte, čistite i održavajte svoj sistem kako ne biste povećali probleme sa alergijama. Ovo se takođe odnosi na klima uređaje u automobilima.
Stručnjaci kažu da je spavanje u prostoriji u kojoj je temperatura od 18 do 22 stepena idealna za efektivan san. Naše telo se hladi kao deo prirodnog ciklusa spavanja, pa hladna soba pomaže da se taj prirodan proces odvije lakše. Ponekad je klima uređaj najbolji alat koji nam potreban da svoj prostor za spavanje „podesimo“ na pravu temperaturu. To, naravno, ne znači da svima odgovara da spavaju u prostoriji u kojoj klima radi, ali, za rashlađivanje pre spavanja svakako može da bude od pomoći.
Klimatizacija može da ima negativne efekte, ali nema sumnje da je potrebna, pa i spasonosna kada temperature rastu. Svi ljudi, a posebno oni koji su primorani da određeni deo dana provode na otvorenom, izloženi su riziku od toplotnog udara i sunčanice.