Šta znači remisija kod karcinoma, a šta dovodi do recidiva

Remisija se odnosi, najjednostavnije rečeno na stanje mirovanja bolesti, odnosno kada je lečenje maligniteta dalo rezultate i bolest se drži  „pod kontrolom“. Remisija može trajati od nekoliko nedelja, meseci pa i do nekoliko godina, tokom ili nakon lečenja.

Kada dolazi do remisije?

Prema navodima Nacionalnog instituta za rak (NCI), oboleli bi trebalo da ima smanjen broj ili težinu simptoma da bi se smatralo da je u remisiji.

Ulazak u remisiju ne znači da je osoba potpuno izlečena od raka. Kada se rak kod obolelog izleči, to znači da u telu nema tragova bolesti i da se više neće vratiti. Pošto u toku remisije ćelije raka još uvek postoje u telu, karcinom se može ponoviti ili vratiti.

Remisija – delimična i poptuna

Postoje dve vrste remisije – delimična i potpuna remisija.

Delimična remisija znači da je karcinom pozitivno reagovao na lečenje i da se smanjio. Iako to može značiti da osoba ima blaže simptome bolesti, ona ipak nije u potpunosti nestala.

Potpuna remisija znači da svi znaci, simptomi i tragovi ćelija raka više nisu prisutni i telu. Nakon 5 godina potpune remisije, neki lekari smatraju da mogu da kažu da je pacijent izlečen.

Biti u potpunoj remisiji ne znači nužno da je rak potpuno nestao, jer se može ponoviti godinama kasnije. Međutim, čak i ako se bolest vrati nakon potpune remisije, nova faza lečenja može vratiti kancer u novu remisiju.

Nega posle remisije

Kada obolela osoba počne sa lečenjem raka, lekar će morati da proveri kako reaguje na bolest. Ako oboleli postigne delimičnu remisiju, onkološki tim lekara će možda morati da prilagodi tretman kako bi pomogao u postizanju potpune remisije.

Nakon potpune remisije, oboleli će morati i dalje da ide na redovne kontrole, na kojima će lekar pratiti mogućnost ponovnog vraćanja bolesti, što bi, u slučaju da se pojave simptomi, moglo da ukaže na neophodnost dodatnog lečenja.

Nacionalni institut za rak navodi da će u prve dve, tri godine posle lečenja, obično biti potrebni kontrolni pregledi svakih tri do četiri meseca. Ukoliko bolest miruje u tom periodu, verovatno da će lekar redovne kontrole zakazivati na godinu dana. Ove godišnje kontrole uključivaće fizički pregled, testove krvi i druge analize specifične za prethodni tip kancera koji je osoba imala.

Tokom ovih pregleda, pacijenti koji su se suočili sa ovom teškom bolešću mogu razgovarati o svim emocionalnim ili fizičkim problemima, ako ih imaju kao posledicu borbe sa karcinomom. Poželjno je da pacijent sa lekarom razgovara o svim novim ili kontinuiranim simptomima bolesti, koji se javljaju. Prisustvo simptoma ne znači uvek da se karcinom vratio.

Ljudi koji su prošli remisiju trebalo bi da razgovaraju sa svojim lekarom o upotrebi novih lekova ili suplemenata, promenenama u porodičnoj istoriji bolesti, simptomima depresije i anksioznosti ukoliko se jave. Lečenje karcinoma takođe može izazvati neželjene efekte koji se javljaju mesecima ili godinama posle medicinskog tretmana. To se naziva kasni efekti o koojima bi takođe trebalo razgovarati sa lekarom.

Šta je recidiv?

Recidiv potiče od latinske reči recidivus što znači nešto što se ponovo pojavljuje. U medicinskom smislu to je vraćanje bolesti posle remisije. Iako se većina karcinoma ponavlja u prvih 5 godina, moguće je da se vrate i mnogo godina kasnije.

Karcinom se može vratiti na isto mesto gde je prvi put počeo ili se pojaviti na nekom drugom mestu u telu. Lekri će ispitati, kada se bolest pojavi, da li je reč o istoj vrsti kancera, ili se razvio neki potpuno novi oblik.

Remisija i recidiv – da li se kancer uvek vraća?

Kada obolela osoba postigne remisiju nakon lečenja, karcinom se naravno, ne vraća uvek.

ACS napominje da ne postoji mogućnost da lekari predvide postoji li i kolika je verovatnoća da se bolest vrati. Međutim, kako navode, veća je verovatnoća da će se ponoviti ako kancer brzo raste, uznapredovao je ili je metastazirao. Čak i ako dođe do recidiva, osoba može ponovo da postigne potpunu remisiju uz lečenje.

Remisija i kada je potrebno obratiti se lekaru

Lekar će verovatno preporučiti česte preglede u prvih nekoliko godina. Obolela osoba treba odmah da obavesti svog lekara ako oseti bilo kakve neobične znake ili simptome koji bi mogli eventualno ukazati na to da se bolest vratila.