Šta sve čovek može da uradi da spreči rak i da li uopšte može da se utiče na razvoj ove opake bolesti, česta su pitanja koja ljudi postavljaju kako sebi tako i lekarima. S obzirom na to da još uvek ne postoji lek protiv karcinoma, već terapije za lečenje ljudi koji su već oboleli od raka, stručnjaci savetuju da se ipak treba pridržavati nekih preporuka koje mogu da utiču na pojavu raka.
Navike i stil života mogu da pomognu da se spreči rak
1. Ostavite cigarete. Svaki duvan je prepun štetnih hemikalija i sadrži ih oko 250. Skoro 70 tih materija izaziva rak. I to ne samo rak pluća. Cigarete su povezane i sa 12 drugih vrsta karcinoma, uključujući stomak, bešiku, bubrege, usta i grlo. Što pre neko prestane da puši, to bolje. Ukoliko je teško ostaviti tu lošu naviku, posavetujte se sa svojim lekarom o metodama koje se primenjuju i mogu da pomognu da ostavite duvan.
2. Jedite više brokolija. Voće i povrće su antikancerogeni jer su bogati hranljivim materijama i vlaknima, a sadrže malo masti. Probajte brokoli, prokelj, kupus, kelj, potočarku ili drugo povrće iz porodice krstaša. Ono štiti od oštećenja DNK, koja mogu da pretvore ćelije u kancerogene. Ili, jedite šarene bobice – borovnice, jagode, maline, ribizle…. Studije pokazuju da voćne bobice sadrže hemikalije koje se bore protiv raka i koje sprečavaju oštećenje ćelija koje izzaivaju razvoj karcinoma.
3. Skinite neki kilogram. Višak kilograma u predelu struka može da poveća šanse za pojavu raka, posebno karcinoma dojke, debelog creva, materice, pankreasa, jednjaka i raka žučne kese. Istraživači kažu da jedan od razloga može da bude taj što masne ćelije oslobađaju supstance koje podstiču ćelije raka da rastu.
4. Alkohol pijte umereno. Previše rakije, vina, piva i žestokih pića svakog dana, povećavaju šanse za pojavu raka. Alkohol je povezan sa rakom usta, dojke, jetre, jednjaka… Što više pijete, veći je rizik. Ali, ako pijete, radite to umereno. Žene treba da se drže jednog pića dnevno, a muškarci do dva.
5. Na meniju neka bude što manje hot-doga, kobasica, slaninice… Razmislite dva puta pre nego što bacite nešto na roštilj. Studije pokazuju da prerađeno meso, poput viršle, slanine i kobasica, sadrži hemikalije zvane nitriti i nitrati, koji mogu da budu povezani sa rakom. Istraživanja ukazuju da previše crvenog mesa poput bifteka i hamburgera može biti dugoročni rizik od nastanka raka debelog creva. Izaberite sigurnije alternative za „nešto sa roštilja“ pa neka to budu pileća prsa ili riba.
6. Koristite kremu za sunčanje. „Čvarenje“ na suncu može da vam obezbedi zdrav sjaj kože, ali ispod površine, UV zraci uzrokuju oštećenja kože koja mogu dovesti do raka. Budući da koža može da „izgori“ za samo 15 minuta, utrljajte kremu za sunčanje pre nego što izađete na sunce. Izaberite proizvod širokog spektra sa SPF od 30 ili 50. Nanesite je ponovo kad god izađete iz vode ili se oznojite. A kada ste na suncu, nosite šešir sa širokim obodom i naočare za sunce.
7. Seks nije zabranjen, ali mora da bude bezbedan. Polno prenosive bolesti ne treba da budu jedina briga tokom seksa bez zaštite. Neke od ovih infekcija takođe povećavaju šanse za dobijanje karcinoma. Oko 70 odsto karcinoma grlića materice počinje sa humanim papiloma virusom (HPV) tipovima 16 i 18. Neki tipovi hepatitisa mogu izazvati i rak jetre. Da biste ostali bezbedni, a nemate stalnog partnera, koristite kondom tokom svakog seksualnog odnosa.
8. Vakcinišite se. Kada je reč o vakcinama, razmislite i o drugim vakcinama, osim onih protiv gripa, jer neke mogu da zaštite i od raka. Određene HPV vakcine sprečavaju rak grlića materice, vulve, vagine i anusa. Vreme za vakcinaciju je između 9 i 26 godina. Vakcina protiv hepatitisa B sprečava virus koji izaziva rak jetre, na primer.
8. Izbegavajte toksične hemikalije. Hemikalije koje se nazivaju karcinogeni oštećuju DNK u ljudskim ćelijama i povećavaju šanse da se dobije rak ako ih neko dodirne, pojedete ili udiše. Azbest, radon i benzen su samo neke sa kojima ljudi dolaze u kontakt na poslu ili kod kuće. Hemikalije u sredstvima za ubijanje korova, plastici i nekim kućnim proizvodima takođe mogu biti rizične. Ne možete izbeći svaku hemikaliju, ali znajte koje se nalaze u proizvodima koje koristite i pređite na bezbednije opcije, ako možete.
9. Upoznajte se sa porodičnom istorijom. Od roditelja nasleđujemo oči, kosu, osmeh… ali i gene koji nisu tako lepi. Oni mogu genima deci da povećaju šanse za dobijanje bolesti poput raka. Neki geni, koje roditelji prenose na svoju decu, imaju mane. Oni ne popravljaju oštećenu DNK onako kako bi trebalo, što omogućava ćelijama da se pretvore u karcinom. Saznajte više o medicinskoj istoriji vaše porodice i pitajte svog doktora da li bi za vas značilo da uradite genetski test.
10. Idite na preventivne preglede. Skrining testovi otkrivaju rak u ranoj fazi – ponekad čak i pre nego što počne da se razvija. Kolonoskopija često pronalazi polipe u debelom crevu i rektumu pre nego što se pretvore u rak. Papa test locira prekancerozne i kancerogene ćelije u grliću materice žene. Mamografija i kompjuterizovana tomografija sa malim dozama (LDCT) traže rani rak dojke i pluća. Pitajte svog lekara kada da treba uraditi ove preglede/testove i koliko često su vam potrebni.
11. Uzimajte lekove ako su vam potrebni. Neki lekovi smanjuju šanse da dobijete određenu vrstu raka. Tamoxifen (Nolvadex, Soltamox) i raloxifene (Evista) mogu smanjiti rizik od raka dojke, ali mogu da imaju i ozbiljne neželjene efekte. Aspirin može da zaštiti od raka debelog creva i prostate, kažu stručnjaci. Ipak, budite oprezni sa suplementima koji obećavaju da će vas zaštititi od raka. Mnogi nisu ni ispitani ni dokazani, a neki imaju neželjene efekte.
12. Budite oprezni sa hormonskom terapijom. Tearpija može da ublaži simptome menopauze kao što su valunzi i umor, i zaštiti kosti. Ali, hormonska terapija može da povećati šanse za nastanak raka dojke i oteža otkrivanje karcinoma. Pitajte svog doktora o rizicima pre nego što isprobate hormonski tretman.
