Ukoliko se ujutru budimo žedni možda smo dehidrirali, ali, postoji još nekoliko razloga koji bi mogli da budu u igri, uključujući nedovoljan unos tečnosti prethodnog dana. Temperatura vazduha preko noći takođe će uticati na nivo hidratacije i znači da ćemo se dodatno znojiti preko noći. Međutim, čak i po hladnom vremenu, čovek gubi tečnost dok diše (kada dah postane vidljiv na hladnoći).
Budimo se žedni zbog dehidracije i diuretika
Ljudi često izbegavaju da unose tečnost neposredno pre spavanja kako bi izbegli buđenje tokom noći zbog odlaska u toalet, a to može dodatno da pogorša dehidraciju. Međutim, jedan od najčešćih uzroka zašto se ljudi bude žedni je konzumiranje previše diuretika, posebno alkohola. Diuretici sprečavaju da se tečnost gubi kroz urin, ali mnogo više od onoga što bi inače izgubili od količine koja se konzumira.
Naš mozak oslobađa hormon zvani „antidiuretički hormon“ kada oseti da postajemo dehidrirani. Takođe ga oslobađa tokom noći kako bi nam pomogao da zadržimo tečnost, jer ne možemo da pijemo vodu dok spavamo. Ovaj hormon u stvari radi dve stvari – da osećamo žeđ, što nas navodi da pijemo vodu, a i govori našim bubrezima da apsorbuju više vode nazad u telo, umesto da je pretvaraju u urin. Ovakav odgovor tela se javlja kada čovek dehidrira za 1 do 2 odsto telesne težine. Dakle, ako neko ima 70 kg, a tokom dana izgubi 1,4 kg, to je gubitak telesnih tečnosti za 2 procenata.
Boja prvog jutarnjeg urina je takođe zaista dobar pokazatelj koliko smo hidrirani. Što je tamnija boja, to znači da je neko više dehidrirao. Lekari kažu da bi prvi jutarnji urin trebalo da bude boje sena.
Zašto je važna hidratacija?
Održavanje hidratacije je ključno za optimalno funkcionisanje ljudskog tela. Dehidracija, čak i od 2 odsto telesne težine, može da utiče na fizičke performanse – na primer na fine motoričke veštine, koordinaciju i snagu i izdržljivost pri fizičkom radu ili vežbanju. Takođe, čovek se oseća kao da se napreže više nego inače, što znači i da će se lakše umoriti.
Osim fizičkih, i kognitivne sposobnosti su takođe pogođene dehidracijom i to oko 1 do 2 odsto. To se pre svega odnosi na sposobnost koncentracije, rešavanja problema i donošenja odluka.
Dehidracija takođe povećava rizik da se osećamo loše zbog toplote, jer smo na vrućini više izloženi riziku od dehidracije. A ako dehidracija prelazi 2 procenata zdravlje je dodatno ugođeno, a u slučaju dehidracije od oko 10 odsto (dakle gubitak 7 kg tečnosti kod osobe od 70 kg), može da nastupi delirijum, da dođe do usporene funkcije bubrega, pa čak i do smrti.
Preporuke nam govore da treba da unosimo oko dva litra tečnosti dnevno, od čega veliki deo može da potiče iz hrane koju jedemo, a ono što je važno je da se gubici tečnosti mogu korigovati u roku od 24 sata.
Šta su diuretici, zašto izazivaju dehidraciju i osećaj da se budimo žedni?
Diuretici su klasa lekova koji deluju tako da bubrezi uklanjaju so i vodu iz tela kroz urin, a obično se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska. Ali, i prirodni diuretici se takođe nalaze u našoj ishrani. Alkoholna pića koja sadrže više od 4 procenata koncentracije alkohola uzrokuju da naše telo pretvori više tečnosti u urin od one količine koju zapravo pijemo. S obzirom na to da većina piva, vina i žestokih pića sadrži alkohol iznad ovog nivoa, noć sa prijateljima uz nekoliko čaša alkohola može da izazove dehidraciju.
Kafa je takođe diuretik jer sadrži dve hemikalije – kofein i teofilin, koji povećavaju protok krvi u bubrezima zbog čega oni izlučuju više tečnosti. Malo je verovatno da će unos kofeina ispod 450 mg (oko tri do četiri kafe) uticati na nivo hidratacije, a većina ljudi uz kafu unosi i dosta mleka i vode što bi nadoknadilo većinu izgubljene tečnosti.
Drugi poznati diuretici su sok od brusnice, đumbir, komorač, jabukovo sirće i neki čajevi, kao što su zeleni, maslačak i kopriva. Postoji mnogo biljaka za koje se zna da su diuretici. Međutim, to ne znači da ih treba izbegavati, jer one ipak sadrže mnoge druge važne hranljive materije.
Konzumiranje hrane koja je bogata solju ne dovodi do potpunog gubitka vode iz tela, ali uzrokuje gubitak tečnosti iz ćelija. To može da bude problematično za naše telo i način na koji su ćelije reaguju. Zato je važno piti dosta tečnosti kada konzumiramo obrok sa visokim sadržajem soli.
Kako čovek može da ostane hidriran?
Aktivnosti koje dovode do pojačanog znojenja, kao što su trening, bavljenje sportom ili čak fizički rad u bašti, dvorištu… mogu da izazovu dehidraciju. Zato treba povećati unos tečnosti ako ste bili aktivni ili ako je toplo vreme. Sve tečnosti doprinose hidraciji organizma, ali voda je ipak najefikasnija. Nedavno je grupa istraživača razmatrala potencijal različitih napitaka kako utiču na status hidratacije u odnosu na vodu. Gazirana voda, sportska pića, kola, dijetalna kola, čaj i kafa bili su ekvivalentni vodi.
