Na osnovu simptoma koje pacijent oseća, donosi se procena o potrebi sprovođenja gastroskopije, koja je potpuno bezbedna i od neprocenjive važnosti kada je obavlja lekar sa velikim iskustvom, kaže profesor dr Aleksandar Simić, digestivni hirurg
Što se tiče pripreme za gastroskopiju, neophodno je da želudac pacijenta bude prazan, odnosno u potpunosti bez sadržaja hrane ili tečnosti, opisuje prof.dr Aleksandar Simić Foto: Privatna arhiva / Shutterstock
Gastroskopija je invazivna dijagnostička metoda koje se mnogi ljudi plaše i zbog toga je izbegavaju. Međutim, ova procedura, poznata i kao ezofagogastroduodenoskopija (EGDS) predstavlja „zlatni standard“ u dijagnostici oboljenja organa gornjeg digestivnog trakta, odnosno jednjaka, želuca i početnog dela dvanaestopalačnog creva, i za nju ne postoje alternativne metode.
Kada osećamo simptome kao što su neodređeni bol u želucu, nadutost, gorušica, mučnina, izmenjeni (kiseli) ukus u ustima, čudan ispljuvak na jastuku, uz promene u apetitu, lekar vrši procenu o tome koje terapijske i dijagnostičke metode bi bilo najbolje uraditi.
– Bol u želucu je ponekad reakcija na neku stresnu situaciju, neadekvatan način ishrane ili druge životne navike. Ukoliko higijensko – dijetetski način ishrane i određena terapija ne donesu poboljšanje, simptomi se nastave ili pojačavaju uz dodatni bol, mučninu, gubitak apetita i telesne težine, onda endoskopija gornjeg digestivnog trakta (gastroskopija) predstavlja obavezni primarni vid dijagnostike. To je najadekvatniji način da se dođe do svih potrebnih informacija od vitalnog značaja za zdravlje pacijenta. Zato je poželjno, a nekada i neophodno pretrpeti osećaj manje nelagode i uraditi je – kaže za portal eKlinika prof. dr Aleksandar Simić, šef Katedre hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i načelnik Odeljenja Klinike za digestivnu hirurgiju – I hirurška, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Struka je jasno definisala indikacije za hitnu gastroskopiju. Dominantan simptom je, prema rečima profesora Simića, povraćanje krvi (hematemeza). Sledi, opisuje profesor, jak, hroničan bol u predelu želuca ili ispod desnog rebarnog luka, koji ne prolazi i pored mirovanja i uzimanja lekova koji bi trebalo da pomognu. Pojava crne stolice je direktan znak krvarenja iz organa gornjeg digestivnog trakta. Povraćanje i otežano gutanje su takođe jasni simptomi koji ukazuju na hitnu potrebu da se uradi gastroskopija. Profesor spisku hitnih, neodložnih, indikacija za gastroskopiju dodaje i izostanak apetita, kao i drastičan gubitak telesne težine.
– Gastroskopija koju sprovodi iskusan lekar obično traje nekoliko minuta, u zavisnosti od toga da li se uz sam pregled uzimaju i uzorci tkiva, odnosno, da li se radi biopsija. Izvodi se fleksibilnim endoskopom. U pitanju je aparat koji na svom vrhu ima kameru i svetlo. Tokom gastroskopije, može se sagledati da li postoje oštećenja jednjaka izazvana kiselinom, uz procenu stepena oštećenja. To je važno, jer GERB (gastroezofagealna refluksna bolest), predstavlja često oboljenje koje nastaje refluksom želudačnog sadržaja u jednjak. U nekim slučajevima može u da dovede do ozbiljnijih problema – napominje profesor dr Simić i dodaje:
– Pored toga, gastroskopija će pokazati da li se u osnovi možda nalazi neki drugi problem. To mogu da budu, ne primer, čir na želucu odnosno dvanaestoplačnom crevu ili veća želudačna kila, kao i postojanje Helicobacter pylori infekcije. Ova metoda ima poseban značaj i u dijagnostici prekanceroza gornjeg digestivnog sistema, kao što je Barrett-ov jednjak (stečeni defekt sluznice jednjaka uzrokovan dugotrajnim vraćanjem sadržaja iz želuca u jednjaka i može da dovede do karcinoma). Ovom metodom se od strane iskusnog lekara mogu prepoznati i rane forme karcinoma jednjaka ili želuca i uzeti biopsije – ističe sagovornik našeg portala.
Profesor dodaje i da dobar nalaz daje i jednu vrstu važnog psihičkog mira samim pacijentima. Naime, ako je gastroskopski nalaz uredan, a simptomi se ponove ili nastave jedno vreme, najverovatnije je reč o funkcionalnom problemu, odnosno neadekvatnom režimu ishrane ili izloženosti stresu. Dakle, ne postoji razlog za paniku ili neku dodatnu dijagnostiku.
Pacijenti se često interesuju da li je moguće da osećaj neprijatnosti izbegnu tako što će gastroskopiju uraditi uz primenu anestezije. Profesor Simić potvrđuje da je moguće da se gastroskopija sprovede dok je pacijent uspavan (analgosedacija). Opcija je i lokalna anestezija.
– Analgosedacija omogućava da pacijent bude opušten. U lakom je snu, uz komforno buđenje. Ako postoji kontraindikacija za analgosedaciju ili pacijent ne želi da bude uspavan, primenjuje se lokalna anestezija. Ona može da bude u obliku spreja ili gela. Nanose se u ždrelo neposredno pre pregleda, sa ciljem smanjenja neprijatnog nadražaja usne duplje. Međutim, stepen neprijatnosti je generalno stvar subjektivnog doživljaja. To važi i za osećaj pri ovoj dijagnostičkoj metodi – objašnjava digestivni hirurg.
Gastroskopija je, ističe naš sagovornik, u suštini vrlo bezbedna procedura ali zahteva da je obavljaju lekari sa velikim profesionalnim iskustvom. Mogućnost previda patološkog stanja tokom ovog pregleda kod neiskusnih lekara nije mala, a to povlači dalekosežne ozbiljne posledice. Na žalost u poslednje vreme nije retkost da dosta neiskusni lekari rade ovaj pregled i često ne dijagnostikuju ozbiljna oboljenja. Po završetku pregleda pacijent može da oseća određene blaže nelagodnosti. Najčešće ih opisuju kao nadutost, grčeve u trbuhu, nagon na povraćanje, suvoću grla i podrigivanje.
– Ako se jave, takve tegobe uglavnom prolaze u prvim satima nakon pregleda. Najkasnije, u toku 24 sata. U slučaju da se tokom gastroskopije radi i intervencija, odnosno interventna gastroskopija (uklanjanje polipa, uzimanja uzorka tkiva za biopsiju…), retko može doći do krvarenja. Kod pacijenata sa oboljenjem srca može doći do ubrzanog rada srca (tahikardije) ili nepravilnog rada (aritmije). Izuzetno retko se javljaju teže komplikacije, koje zahtevaju ostanak u bolnici – objašnjava profesor Simić.
Što se tiče pripreme, neophodno je, kaže profesor dr Aleksandar Simić, da želudac pacijenta bude prazan, odnosno u potpunosti bez sadržaja hrane ili tečnosti. U slučaju da je pregled zakazan za jutarnje sate, ni tečnost ni hranu ne treba uzimati posle ponoći. Ako je pregled u popodnevnim časovima, savetuje se lagani doručak. To može, prema njegovim rečima, biti čaj, tost, bistri voćni sokovi, kafa bez mleka, i to ne kasnije od 08:00 časova. Pacijent može da unosi manje količine vode, ali najkasnije do dva sata pre zakazanog pregleda.
– Kategorije bolesnika, koje treba to da napomenu lekaru pre zakazivanja pregleda, jesu osobe koje boluju od dijabetesa, trudnice (ili sa sumnjom na trudnoću), pacijenti na antikoagulantoj terapiji i oni sa komorbiditetima. Pacijentima sa oboljenjima srčanih zalistaka pre procedure u nekim slučajevima treba dati protektivne antibiotike. I osobe sa zubnim protezama koje nisu fiksirane o tome treba da obaveste lekara koji će izvesti gastroskopiju – napominje naš sagovornik.
Bez obzira na to da li imamo neke simptome ili ne, svetske preporuke kažu da bi svaka osoba starija od 45 godina trebalo da uradi ovaj pregled. Takođe, i da ga na svakih sledećih 5 godina ponovi. Sa njima je apsolutno saglasan i naš sagovornik profesor dr Aleksandar Simić, sa više od tri decenije dugim skustvom u digestivnoj hirurgiji i sprovođenju gastroskopije, jer postoji veliki broj pacijenta sa ozbiljnim simptomima koji nemaju neka ozbiljnija stanja, kao i veliki broj pacijenata sa minimalnim simptomima koji imaju veoma teška oboljenja.
On naglašava da je ova metoda najvažnija u prevenciji onkoloških ili drugih težih oboljenja gornjeg digestivnog sistema, pre svega u cilju pravovremenog sprovođenja adekvatne terapije. To se posebno odnosi na osobe sa povećanim rizikom kakvi su gojaznost, učestala gorušica i nadimanje želuca, nasledni faktor, prekomerna konzumacija alkohola i drugo.