Doc.dr Ognjan Skrobić: Posebno alarmantan i zabrinjavajući podatak je porast gojaznosti kod dece, koju prati i povećan broj mališana obolelih od šećerne bolesti Foto: Privatna arhiva / Shuttersrock
Operacija želuca zbog problema gojaznosti i smanjenja telesne težine sve češće je spominjani pojam i kod nas. Naime, pandemija gojaznosti koja je poslednjih decenija prerasla u veliki problem na globalnom nivou, nije mimoišla ni Srbiju.
– Ako govorimo o odrasloj populaciji, povećanu telesnu masu (BMI iznad 25 kg/m2) ima oko 54 odsto osoba, dok je onih sa BMI iznad 30kg/m2 čak 21 odsto. Među brojnim razlozima, dva su dominantna. Iako živimo u društvu koje imperativno propagira lepotu, zdravlje i aktivan način života, sve više se konzumira brza hrana, a sve manje se krećemo. Posebno alarmantan i zabrinjavajući podatak je porast gojaznosti kod dece, koju prati i povećan broj mališana obolelih od šećerne bolesti – iznosi upozoravajuće podatke u razgovoru za eKlinika portal doc. dr Ognjan Skrobić, specijalista opšte hirurgije.
Posledice gojaznosti na zdravlje pojedinca su ozbiljne, ali u mnogo čemu još uvek tabu-tema i nešto o čemu se govori nedovoljno. Stoga, ogroman broj ljudi u populaciji gojaznost tretira samo estetskim problemom. Ono što je izuzetno opasno jeste, prema rečima našeg sagovornika, zanemarivanje propratnih oboljenja koja prate gojaznost.
– Prednjači šećerna bolest, sledi povišen krvni pritisak, ali i druge ozbiljne bolesti srca, pluća, lokomotornog aparata, hormonska neravnoteža disbalans i mnogi drugi problemi. Upravo iz tih razloga se gojaznost danas definiše kao oboljenje, i od velikog opšteg značaja je da to prihvate i stručna javnost i opšta populacija. U tom smislu, važna je i edukacija o mogućim modusima lečenja: od prelaska na uravnoteženu ishranu i promene životnih navika, do metode kakva je barijatrijska hirurgija, odnosno operacija želuca – kaže dr Skrobić.
Prema rečima našeg sagovornika, prvi korak u pristupu lečenja gojaznosti bi apsolutno trebalo da bude prelazak na uravnoteženu ishranu uz promenu životnih navika, najpre u smislu intenziviranja fizičke aktivnosti. Takođe je veoma važno, napominje hirurg, konsultovati stručne nutricioniste i izbeći savete za „instant“, uglavnom štetne dijete koje nemaju naučno utemeljenje.
Njihova posledica nisu samo kratkoročni efekti, već i negativan uticaj na zdravlje. Pravilne dijete, napominje dr Skrobić, podrazumevaju sve grupe namirnica u dovoljnoj količini, i njihov odgovarajući balans i naglašava:
– Za uspešno lečenje gojaznosti kao bolesti, neophodan je multidisciplinarni tim stručnjaka. Pored nutricioniste, često je potrebna konsultacija endokrinologa, a veoma važna je i psihološka podrška. Takođe, u lečenje je potrebno povremeno uključiti i specijaliste kardiologije i pulmologije, zavisno od vrste oboljenja koje gojaznost prate u konkretnom slučaju.
Doc. dr Skrobić obdgovara na još jedno zanimljivo pitanje: da li su efikasni prvi lekovi namenjeni regulaciji telesne težine.
– Terapija lekovima može da bude uspešna. Međutim, propisivanje leka treba prepustiti isključivo specijalistima koji se bave gojaznošću. Moderna farmakoterapija gojaznosti zasnovana je na lekovima koji imaju potpuno fiziološko dejstvo, i postižu dobar efekat i na hormonsku regulaciju digestivne funkcije. Uz nutritivna pravila i njihovo dosledno sprovođenje, lečenje može biti uspešno, i što je još važnije, održivo i dugoročno. Od pomoćnih sredstava za lečenje gojaznosti, treba svakako spomenuti intragastrični balon. Specijalno dizajniranim silikonskim balonom koji se plasira u želudac endoskopskim putem, telesna težina se može uspešno smanjiti i za oko 20 kilograma. Brojka izgubljenih kilograma može da bude i veća uz odgovarajući higijensko-dijetetski režim. Balon u telu maksimalno može da stoji od 6 meseci do godinu dana – objašnjava doc.dr Skrobić.
Čini se da se danas češće nego ikada govori o hirurškim opcijama lečenja gojaznosti. Međutim, veliki broj pacijenata sa izrazitom gojaznošću, ali i osoba koje ne ispunjavaju uslove, želi „brži put“ za smanjenje telesne mase i viška kilograma. Tako i mogućnost barijatrijske hirurgije posmatraju kao prvu i za njih idealnu.
– Najvažnije je, i neophodno istaći da za takvu vrstu lečenja treba poštovati striktne medicinske indikacije. One su jasne: indeks telesne mase (BMI) veći od 40, ili veći od 35 ukoliko uz gojaznost postoje i direktno povezane bolesti. U pripremnom timu za operaciju trebalo bi da budu endokrinolog, nutricionista i psihijatar. Operacija je specifična, prolazi se detaljna kardiološka i pulmološka kontrola, a potreban je i anesteziolog sa iskustvom.
U širokom spektru barijatrijskih procedura dve su, prema rečima sagovornika našeg portala, najzastupljenije.
– Sleeve gastrektomijom se želudac sužava, a njegov deo zadužen za širenje nakon obroka, se odstranjuje. Ovom procedurom se prirodni tok digestivnog puta čuva. Ali, pacijent ne može da unese veću količinu hrane odjednom. Sleeve gastrektomija aktivira i niz fizioloških mehanizama u organizmu zaduženih ne samo za regulaciju telesne težine, već i dijabetesa, ako je prisutan, objašnjava dr Skrobić i navodi:
– Druga najzastupljenija hirurška procedura je gastrični by pass. Uz značajno skraćenje želuca, iz resporpcije se izbacuje veća površina tankog creva. Visokom efikasnošću regulisanja telesne mase, ova metoda takođe fantastično deluje na šećernu bolest, kao i poremećaje u metabolizmu lipida. Upravo zbog spomenutih efekata, barijatrijska hirurgija se danas naziva i metabolička hirurgija. Važno je naglasiti da je barijatrijska hirurgija kod nas odavno zaživela na UKC Srbije, sa jasnim protokolom ko je pogodan kandidat – navodi sagovornik našeg portala i dodaje:
– Ako je ispravno indikovana, adekvatno pripremljena i urađena na odgovarajući način, rezultati su više nego zadovoljavajući. Pacijenti imaju novi kvalitet života. Nakon intervencije je potrebno praćenje od strane iskusnog lekarskog tima sa ciljem izbegavanja pojedinih poremećaja i sprečavanja ponovnog vraćanje kilograma pre svega neprilagođenom ishranom.
Doc.dr Ognjan Skrobić najavio je za naš portal veliku konferenciju „Epidemija gojaznosti u Post covid eri“ koja će biti održana sutra u hotelu Crown Plaza (četvrtak, 29. septembar) u Beogradu, od 10 – 17 časova, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Centralna tema je uticaj covid 19 pandemije na širenje gojaznosti u svim slojevima stanovništva. Ali, i među svim starosnim grupama.
– Lekari različitih specijalnosti razmatraće sve aspekte prevencije i lečenja gojaznosti. Ideja je da se u praćenje ovog problema uključi ne samo stručna javnost već i opšta populacija (škole, roditelji…). Biće predstavljen i Nacionalni vodič za gojaznost. On je namenjen pre svega lekarima primarne prakse pomoći da prepoznaju gojaznost kao oboljenje – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal doc.dr Ognjan Skrobić, specijalista opšte hirurgije.