17Skrining test za karcinom ima za cilj da otkrije rak pre nego što on uopšte izazove bilo kakve simptome, a zna se da je to vreme kada se tumor može mnogo lakše i uspešnije lečiti. S obzirom na to da skrining test ne postoji za sve vrste karcinoma, istraživači nastoje da pronađu metode koje će olakšati ljudima da se redovno kontrolišu i spreče razvoj i težak stadijum karcinoma. Neki od njih su testovi ranog otkrivanja višestrukih karcinoma (MCED) koji mogu da otkriju tumore – uključujući i one bez preporučenih skrininga, samo jednim vađenjem krvi.
Skrinig test ne postoji za sve vrste karcinoma
Mnogi karcinomi mogu da se otkriju mesecima ili godinama ranije nego što počnu da se razvijaju i šire. Trenutno se preporučuje skrining za 5 vrsta karcinoma – dojke, debelog creva, grlića materice, prostate i pluća (za osobe sa visokim rizikom). Za mnoge druge ne postoji ovakva vrsta rutinskog pregleda, što znači da se ovi karcinomi otkrivaju tek kada se pojave simptomi, vrlo često u poodmakloj fazi, kada je tumor teško lečiti. U stvari, karcinomi bez dostupnih skrininga čine oko 70 odsto smrtnih slučajeva od raka među osobama starosti od 50 do 79 godina.
Lekari ističu da postoje načini da se osoba upozori kada „vreba rak“. Postoji lista pokazatelja u krvi koje mogu da nam ukažu na prisustvo raka. Tu spada cirkulišući DNK (ctDNK), RNK i proteini koji se izlučuju tumorima. Poznato je da nivo antigena specifičnog za prostatu, takozvani PSA, raste kao odgovor na maligne ćelije u žlezdi, dok pacijenti sa karcinomom jajnika obično imaju povišen nivo antigena raka 125 (CA125). Ovi potencijalni znaci upozorenja često se pojavljuju mesecima, pa čak i godinama, pre nego što čovek počne da oseća simptome bolesti. Istraživači su tako otkrili da nivo CA19-9, proteina povezanog sa rakom pankreasa, počinje eksponencijalno da raste u krvi čak dve godine pre postavljanja dijagnoze.
Šta je efikasan skrining test?
Efikasan skrining test je onaj koji može da:
- otkrije karcinom u ranoj, početnoj fazi
- smanjuje šansu da će neko ko se redovno pregleda umreti od raka
- ima više potencijalnih koristi nego štete (moguće štete od skrining testova uključuju krvarenje ili druga fizička oštećenja, lažno pozitivne ili lažno negativne rezultate testova).
Mamografija – test za rak dojke
Pokazalo se da skrining mamografija smanjuje smrtnost od raka dojke kod žena starosti od 40 do 74 godine, posebno onih od 50 do 69 godina. Stručnjaci generalno preporučuju da se skrining test za rak dojke, odnosno mamografija radi od 40 godine života, i to kod žena kod kojih ne postoji poznati rizik, dok kod onih koje imaju porodičnu istoriju karcinoma dojke, ovaj trst treba uraditi već sa navršenih 30 godina.
Skrining test za rak grlića materice
Testovi na humani papiloma virus (HPV) i Papa testovi preporučeni su testovi za skrining raka grlića materice, koji se mogu koristiti samostalno ili u kombinaciji. Ovi testovi sprečavaju razvoj bolesti jer omogćavaju pronalaženje i lečenje abnormalnih ćelija pre nego što se pretvore u rak. Lekari preporučuju da se HPV i Papa test primenjuju već od 21. godine, a da posle 65. godine više nije potrebno redovno kontrolisanje (za žene koje su imale dobre rezultate na prethodnom skriningu i inače nisu pod visokim rizikom od dobijanja raka grlića materice.
Kolonoskopija, sigmoidoskopiju i test stolice za rak debelog creva (kolorektalni karcinom)
Pokazalo se da nekoliko skrining testova, uključujući kolonoskopiju, sigmoidoskopiju i testove stolice (visoko osetljivi testovi fekalne okultne krvi i DNK testovi stolice) smanjuju rizik od umiranja od kolorektalnog karcinoma. Pored ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma, kolonoskopija i sigmoidoskopija mogu da pomognu u sprečavanju razvoja bolesti. To je zato što ovi testovi mogu da otkriju abnormalne izrasline debelog creva (polipe) koji mogu da se uklone pre nego što se pretvore u karcinom. Preporuka je da ljudi koji imaju prosečan rizik od raka debelog creva urade skrining sa jednim od ovih testova u životnoj dobi od 45. ili 50. do 75. godine.
Skrining test raka pluća
Pokazalo se da mala doza spiralne kompjuterizovane tomografije – vrsta CT skeniranja, smanjuje smrtnost od raka pluća među ozbiljnim pušačima. Stručnjaci preporučuju skrining sadašnjih ili bivših „teških“ pušača u dobi od 50. do 80. godine.
Svi navedeni skrining testovi mogu da se urade u domovima zdravlja, uz konsultaciju sa izabranim lekarem, osim skrininga pluća, koji se u našoj zemlji trenutno radi samo u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, a odnedavno i u pojedinim privatnim klinikama.
A kada napuniš 65 kažu ti da više nisi u rizičnoj grupi i ako oboliš od raka dojke on se, u tim godinama, sporo razvija i više ne treba da dolaziš na tu vrstu skrininga. Bila sam šokirana kad su mi to saopštili a sestra mi je rekla da više neću biti pozivana radi toga u Dom zdravlja. Pre nekolilo godina sam uočila neke neuobičajene simptome pa sam posumnjala (mada nisam paničar) na adeno karcinom. Kad sam ispričala izbranom lekaru simptome rekla mi je da to nije ništa posebno da pokušam da rešim problem kompotom od šljiva. Nije me poslala na dalju dijagnostiku. Kolonoskopiju nije ni pomenula. Hirurg do koga sam uspela da stignem je odredio neku analizu koja ništa nije pokazala. Onda sam ja rešila da spasavam svoj zivot kad već niko nije za njega zainteresovan. Otišla sam kod gastroenterologa, privatno, da mi urade kolonoskopiju. Pregled nije mogao u potpunosti da bude obavljen jer je tumor ispunio deo kolona koji je postao neprohodan. Da ne dužim kroz nekoliko dana sam operisana, pošto je bilo hitno, uklonili su mi i tumor, za koji se ispostavilo da je maligni, i dvadesetak cm kolona. Da sam čekala da me OP lekar uputi na skrining sad ne bih pisala ove redove. Nije korektno kritikovati pacijente da su nemarni kada se za razna snimanja čeka od nekoliko meseci do nekoliko godina. Niko me neće ubeđivati da su ljudi nemarni i da ne vole svoj život samo im treba pomoći i njihove tegobe ozbiljno shvatiti.