Dijareja je simptom upale creva, praćen čestim tečnim stolicama, koje ne mogu, ali i ne moraju uvek da budu bolne, praćene grčevima Foto: Shutterstock
Dijareja (proliv) je simptom upale creva, praćen čestim tečnim stolicama, koje ne mogu, ali i ne moraju uvek da budu bolne, praćene grčevima, nadimanjem, povraćanjem ili visokom telesnom temperaturom. Hronični proliv, za razliku od akutnog uglavnom nije isprovociran infekcijom i česće je posledica upotrebe nekih lekova i hroničnih bolesti, dobra vest je da se dijareja može bez obzira na uzrok uspešno lečiti.
Intolerancija na neke namirnice može izazvati i akutni i hronični proliv. Intolerancija na hranu nije posledica virusa ili bakterija koja izaziva akutnu dijareju.
Intolerancija na laktozu je verovatno najčešća vrsta netolerancije na hranu. Laktoza je šećer u mleku i mlečnim proizvodima. Intolerancija na laktozu je posledica poremećaja varenja i nemogućnosti probave laktoze, glavnog ugljenog hidrata u mlečnim proizvodima. Osobe koje pate od ovog problema nemaju dovoljno enzima laktaze, koji je neophodan za varenje laktoze.
– U slučaju da ne podnosite laktozu i da slučajno popijete kafu sa dodatkom mleka došlo bi do akutne dijareje. U slučaju da ne znamo da ne podnosimo laktozu i da nastavimo da pijemo kafu s mlekom došlo bi do hronične dijareje. Usled nedostatka odgovarajućeg enzima hrana samo proleti kroz crevo– kaže gastroenterolog Lisa Ganjhu iz Njujoka.
Veoma česta je i netoleranciju na fruktozu (prirodni šećeri u voću i medu), sorbitol i manitol (veštačke zaslađivače) i gluten. Celijakija je autoimuna bolest usled koje su pacijenti osetljivi na gluten – protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži.
I pored toga što tehnički nije netolerancija na hranu, određena hrana i napici mogu izazvati proliv, uglavnom usled prekomerne konzumacije.
–Osobe koje konzumiraju mnogo kofeina mogu dobiti hroničnu dijareju, koja se u ovom slučaju leči izbegavanjem hrane ili pića koja iritiraju stomak – kaže dr Ganjhu.
Sindrom nervoznih creva jedan je od najčešćih uzroka hronične dijareje. U pitanju je gastrointestinalni poremećaj koji se odnosi na skup simptoma koji se često javljaju zajedno, kao što su nadimanje, dijareja, zatvor i opšta nelagodnost.
Neke osobe koje pate od sindroma nervoznih creva češće će imati prolive, a neke će uglavnom imati zatvor i neće moći da uredno prazne creva. Ne zna se do kraja zašto se javlja ovaj sindrom, ali stručnjaci navode da stanje može da se dovede u vezu sa načinom na koji mozak komunicira sa crevima i sa promenama u ravnoteži crevnih bakterija. Savet je da ukoliko imamo ovaj problem vodimo dnevnik ishrane, kako bismo otkrili namirnice koje izazivaju nelagodnost.
Zapaljenske bolesti creva stručnjaci određuju kao hronične, nespecifične i imunološki uslovljene bolesti digestivnog trakta, creva, nepoznatog uzroka. Stanje je praćeno periodima pogoršanja i smirivanja simptoma, u slučaju da se bolest ne leči ili neadekvatno leči moguća su trajna oštećenja digestivnog trakta.
Usled Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa dolazi do zapaljenja digestivnog trakta koji zbog toga slabije apsorbuje i snabdeva hranjivim materijama telo. Ulcerozni kolitis zahvata samo sluznicu debelog creva (kolona) i rektuma, a Kronova bolest sve delove digestivnog sistema počev od usne duplje do analnog otvora. Upalni proces izazvan Kronovom bolešću zahvata sve slojeve creva, pa su zato u ovom slučaju i češće komplikacije. Stručnjaci nisu sigurni šta uzrokuje ova dva stanja, ali ima nekih nagoveštaja da su ove bolesti posledica genetskog poremećaja i nepravilnog rada imunskog sistema. Simptomi se kontrolišu određenim lekovima i načinom ishrane, u najtežim slučajevima moguća je i operacija.
Endokrini poremećaji izazvani hormonskim disbalansom mogu biti uzrok proliva. Smatra se da 25 odsto osoba sa dijabetesom ima hroničnu dijareju, posebno ako ne kontrolišu na dobar način vrednosti šećera. Neki lekovi za dijabetes mogu prouzrokovati dijareju, koja može biti i posledica razboja bakterija usled bolesti. Preterano aktivna štitna žlezda (hipertiroidizam) još jedan je čest uzrok dijareje.
-Štitasta žlezda nalazi se na prednjem delu vrata i njen zadatak je da pomaže kontrolu metabolizma. Suviše pojačan rad štitaste žlezde može dovesti do gubitka kilograma, lupanje srca. Ova žlezda stimuliše gastrointestinalni trakt na ubrzani rad. Adisonova bolest takođe može izazvati hroničnu dijareju. Postoje lekovi koji mogu da ublaže dijareju i druge simptome suviše aktivne štitne žlezde – kaže dr Drake.
Neki od lekova za lečenje bakterijske dijareje, antibiotici, takođe mogu izazvati dijareju. Antibiotici ne prave uvek razliku između „loših“ bakterija, onih koje mogu izazvati infekciju i „dobrih“ bakterija, bitnih za zdravlje, smatraju stručnjaci klinike Mayo. Izmenom crevne flore, antibiotici takođe mogu da budu doba podloga za infekciju bakterijom Clostridium difficile, koja može izazvati hroničnu dijareju.
Smatra se da kod osetljivih osoba i obični lekovi za ublažavanje bolova mogu izazvati dijareju, što je i naglašeno u nuspojavama leka, koje većina ljudi obično ne čita. Određeni lekovi za kontrolu krvnog pritiska, lekovi protiv raka, antacidi koji sadrže magnezijum, ali i sva sredstva koja sadrže magnezijum za lečenje zatvora, kao i nesteroidni antiinflamatorni lekovi takođe mogu izazvati probleme sa probavnim sistemom, uključujući i proliv.
Stalna i nekontrolisana upotreba laksativa, takođe, može izazvati hroničnu dijareju. Američka Nacionalna asocijacija za poremećaje u ishrani smatra da je zloupotreba laksativa poremećaj u ishrani. Neke osobe masovno koriste laksative u želji da smršaju i tako kontrolišu telesnu težinu. Srećom, ovaj pogrešan način upotrebe laksativa ne uzrokuje trajnu štetu, kada se ograniči i prekine upotreba, uglavnom i prestaju problemi sa stomakom.