Pomažu da dišemo i spavamo, smanjuju bol, ali imaju i drugu stranu, koliko su bezbedni lekovi bez recepta

Pospanost, zatvor, mučnina, zavisnost, druga su strana medalje nekih od najčešće korišćenih lekova koji se kupuju u slobodnoj prodaji. Ove medikamente koristimo kada nas boli glava ili stomak, kada ne možemo da spavamo ili dišemo. Stručnjaci kažu da lekovi bez recepta nisu nužno opasni, ali i dodaju da se mogući rizici njihove upotrebe često potcenjuju.

Koliko su sigurni lekovi bez recepta?

Mogućnost da se lek kupi bez recepta često stvara lažan osećaj sigurnosti. Bez stručnog saveta lekovi se često kupuju i putem interneta, uz obaveznu agresivnu reklamu koja skoro garantuje izlečenje od svih mogućih bolesti.

Stvarnost je ipak složenija, upozoravaju stručnjaci. Veoma je bitno koliko dugo i u kojim dozama ćemo koristiti neki lek, jer uvek postoji rizik od zavisnosti i neželjenih reakcija. Poseban oprez savetuje se pri upotrebi nekih od sledećih 5 lekova.

Lekovi protiv bolova na bazi kodeina

Kodein je opioidni lek koji se koristi u terapiji blagih do umerenih bolova, a u nekim formulacijama i za suzbijanje kašlja. U slobodnoj prodaji obično se kombinuje sa ibuprofenom ili paracetamolom. Kada dospe u telo, kodein se pretvara u morfijum, koji proizvodi njegov analgetski efekat.

Uobičajeni neželjeni efekti posle primene ovih lekova su pospanost, zatvor, mučnina i vrtoglavica. U većim dozama kodein može da uspori disanje i naruši koordinaciju pokreta. Lekari naglašavaju da ne reagujemo svi na isti način na kodein i dodaju da su neke osobe posebno osetljive, zbog čega može doći do neželjenih efekata čak i pri uobičajenim dozama leka.

Uz ponovljenu upotrebu, organizam može da razvije toleranciju na kodein, jer se opioidni receptori u mozgu prilagođavaju leku. To znači da će nam, kako bismo suzbili bol, biti potrebne veće doze leka. Moguće je da u ovim uslovima dođe do fizičke zavisnosti. Nagli prekid uzimanja može da izazove simptome apstinencije kao što su anksioznost, nemir, znojenje i problemi sa spavanjem.

Stručnjaci zato savetuju da se lekovi na bazi kodeina koriste što kraće, ne duže od tri dana.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije navodi da se lekovi na bazi kodeina preporučuju samo za kratkotrajnu terapiju (najduže tri dana) akutnog, umerenog bola koji se ne ublažava primenom samog paracetamola, ibuprofena ili acetilsalicilne kiseline. Agencija upozorava da lek može da izazove zavisnost ili glavobolju ako se neprekidno upotrebljava duže od tri dana. "Ako se lek primenjuje u terapiji glavobolje duže od tri dana, može doći do pogoršanja glavobolje."

Dekongestivi

Dekongestivi su medikamenti koji smanjuju otečenost sluzokože nosa, regulišu upalu i stvaranje sluzi. Koristimo ih kada nam je zapušen nos da bismo poboljšali prohodnost disajnih puteva i lakše disali.

Dekongestivi su dostupni kao tablete koje sadrže pseudoefedrin ili kao nazalni sprejevi i kapi poput ksilometazolina i oksimetazolina. Lekari naglašavaju da prekomerna i dugotrajna upotreba nazalnih sprejeva može dovesti do osećaja stalne zapušenosti nosa. Kada se kapi koriste tokom dužeg perioda, lek postaje manje efikasan.

Dugotrajna i prekomerna upotreba može da ošteti sluzokožu nosa, izazove suvoću sluznice i krvarenje iz nosa. Mnogi korisnici takođe razvijaju psihološku zavisnost od sprejeva ili kapi za nos. Većina smernica preporučuje ograničenu upotrebu dekongestiva na tri do pet dana.

Tablete za spavanje

Prometazin i difenhidramin su sedativni antihistaminici koji se prodaju kao kratkotrajna pomoć za spavanje. Prometazin je antihistaminik i koristi se za ublažavanje alergijskih tegoba kao što su polenska groznica i konjunktivitis.

Primenjuje se i kod osećaja mučnine, povraćanja i bolesti kretanja. Ima izraženo sedativno dejstvo, zato se koristi i za smirenje ili pomoć pri spavanju. Stručnjaci objašnjavaju da prometazin može brzo da dovede do razvoja tolerancije, što znači da će nam biti potrebne veće doze leka kako bismo postigli isti efekat. Pojedine osobe posle duže upotrebe prijavljuju tešku povratnu nesanicu kada pokušaju da prestanu sa uzimanjem.

Dugotrajna upotreba sedativnih antihistaminika može da dovede do neželjenih reakcija osećaja suvih usta, zdržavanja mokraće. Kod starijih osoba može da dođe do kognitivnih smetnji, rizika od padova.

Sirupi protiv kašlja

Dekstrometorfan (DXM) je čest sastojak lekova za suzbijanje suvog i nadražajnog kašlja. U visokim dozama dekstrometorfan blokira NMDA receptore u mozgu, koji su bitni za učenje, pamćenje, formiranje dugoročnih uspomena, neuroplastičnost mozga, to jest sposobnost da se mozak menja i prilagođava.

U većim dozama dekstrometorfan može da izazove disocijativne efekte slične ketaminu. Iako je bezbedan u preporučenim dozama, njegovi psihoaktivni efekti izazvali su zabrinutost zbog mogućnosti zloupotrebe.

Laksativi

Stimulativni laksativi podstiču rad mišića creva i pokreću stolicu. Laksativi se nekada zloupotrebljavaju kod osoba sa poremećajima ishrane, sportista koji se takmiče u disciplinama sa ograničenjem telesne težine ili kod onih koji veruju da je svakodnevno pražnjenje creva neophodno. Zatvor se obično definiše kao manje od tri pražnjenja creva nedeljno.

Istraživanja pokazuju da stimulativni laksativi ne sprečavaju apsorpciju kalorija, uprkos čestim mitovima. Umesto toga, zloupotreba može dovesti do dehidratacije, poremećaja ravnoteže elektrolita i dugoročnog oštećenja creva, ali u težim slučajevima i do problema sa radom srca i bubrega.

(eKlinika)