Samo pet sati sna ili manje u srednjem i kasnom životu moglo bi da bude povezano sa povećanim rizikom od razvoja najmanje dve hronične bolesti, otkriva nova studija koju su vodili istraživači sa University College London. Istraživanje, objavljeno u PLOS Medicine, analiziralo je uticaj trajanja sna na zdravlje više od 7.000 muškaraca i žena u dobi od 50, 60 i 70 godina, iz kohortne studije Whitehall II.
Pet sati sna donosi 20 odsto veći rizik za razvoj više povezanih bolesti
Istraživači su ispitivali odnos između toga koliko dugo je svaki učesnik spavao, mortaliteta i da li su im dijagnostikovane dve ili više hroničnih bolesti (multimorbiditet) – kao što su bolesti srca, rak ili dijabetes – tokom 25 godina. Ljudi koji su prijavili da su spavali pet sati ili manje u životnoj dobi od 50 godina pa nadalje imali su 20 odsto veću verovatnoću da im je dijagnostikovana hronična bolest i 40 procenata veću šansu da im se dijagnostikuju dve ili više hroničnih bolesti tokom 25 godina, u poređenju sa ljudima koji su spavali do 7 sati. Pored toga, spavanje pet sati ili manje u dobi od 50, 60 i 70 godina povezano je i sa 30 do 40 odsto povećanim rizikom od razvoja više povezanih bolesti u poređenju sa onima koji su spavali do sedam sati.
Malo sna povećava rizik i od smrtnosti
Istraživači su takođe otkrili da je trajanje sna od pet sati ili manje posle 50. godine povezano sa 25 procenata povećanim rizikom od smrtnosti tokom 25 godina praćenja – što se uglavnom može objasniti činjenicom da kratko trajanje sna povećava rizik od hronične bolesti koje zauzvrat povećavaju rizik od smrti.
Vodeći autor studije dr Severine Sabia sa Instituta za epidemiologiju na Université Paris Cité navela je da je multimorbiditet u porastu u zemljama sa visokim prihodima i više od polovine starijih odraslih sada ima najmanje dve hronične bolesti.
– Ovo se pokazalo kao veliki izazov za javno zdravlje, jer je multimorbiditet povezan sa visokom upotrebom zdravstvenih usluga, hospitalizacijama i invalidnošću. Kako ljudi stare, njihove navike spavanja i struktura spavanja se menjaju. Međutim, preporučuje se spavanje 7 do 8 sati noću s obzirom na to da je trajanje spavanja iznad ili ispod ovoga ranije bilo povezano sa pojedinačnim hroničnim bolestima. Naši nalazi pokazuju da je kratko trajanje sna takođe povezano sa multimorbiditetom – istakla je dr Sabia.
San duži od 9 sati, baš kao i pet sati sna, nosi određene zdravstvene rizike
Dr Severine Sabia podseća da kako bi se obezbedio bolji noćni san, važno je imati dobru higijenu sna. To znači da spavaća soba treba da bude tiha, mračna i da je u njoj prijatna temperatura pre spavanja. Takođe se savetuje da se sobe uklone elektronski uređaji i izbegavaju veliki obroci pre spavanja. Fizička aktivnost, kao i izlaganje svetlosti tokom dana takođe može da podstakne dobar san.
Kao deo studije, istraživači su takođe procenili da li dugo spavanje, od 9 sati ili više, utiče na zdravstvene ishode. Nije postojala jasna povezanost između dugog trajanja sna u dobi od 50 godina i multimorbiditeta kod zdravih ljudi. Međutim, ako je učesniku već dijagnostikovano hronično stanje, onda je dugo trajanje sna bilo povezano sa oko 35 procenata povećanim rizikom od razvoja druge bolesti. Istraživači veruju da bi to moglo da bude zbog osnovnih zdravstvenih stanja koja utiču na san.
– Dovoljno sna omogućava našem telu da se odmori. Postoji niz drugih načina na koje loš san može da poveća rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara, uključujući povećanje upale i povećanje krvnog pritiska – naglasila je Jo Whitmore, viša kardiološka sestra u British Heart Foundation.
