Dijabetes je jedna od najčešćih bolesti koja se povezuje sa nastankom osteoporoze. Poznato je da su osteoporoza i dijabetes među najčešćim bolestima koje su povezane sa povećanim morbiditetom i mortalitetom. Procenjuje se da će u svetu do 2035. godine biti oko 600 miliona osoba sa šećernom bolešću i oko 300 miliona osoba sa osteoporozom.
Osobe sa dijabetesom i povećan rizik od preloma kostiju
Pacijetni sa dijabetesom imaju povećan rizik od preloma kostiju i to kod tipa 1 se rizik povećava do šest puta zbog niske koštane mase, a kod tipa 2 rizik je dvostruko veći, u odnosu na opštu populaciju, zbog slabijeg kvaliteta kosti.
– Postoje studije koje ukazuju na to da je zbog povećanog kortikalnog poroziteta kod pacijenata sa tipom 2 šećerne bolesti i žena u postmenopauzi, značajno veći rizik od nastanka fraktura u odnosu na žene u postmenopauzi koje nemaju dijabets. Postoji više mehanizama koji utiču na kost u dijabetesu, a najčešći su hiperglikemija, zapaljenje, vaskulopatija, i neki antihiperglikemijski lekovi. Pokazano je da što je HbA1c viši kod pacijenta sa dijabetesom, i rizik od nastanka patoloških fraktura je veći. Tip 2 šećerne bolesti je povezan sa ubrzanim koštanim gubitkom zbog promena u strukturi kosti koji utiču na skeletnu fragilnost na koju ima uticaj i izmenjena koštana mikroarhitetktura. Povećan rizik od fraktura kod pacijenata sa dijabetesom postoji ne samo zbog koštanih promene veći i zbog povećanog rizika od pada kod pojave hipoglikemije – kaže za protal eKlinika prof. dr Marina Nikolić-Đurović, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Faktori rizika za pojavu osteoporoze
Stručnjaci za osteoporozu kažu da je ovo klinički tzv “nema” bolest, jer ne postoje znaci koji bi ukazivali na pojavu ove hronične bolesti.
– U najvećem broju slučajeva, ostoporoza se najčešće dijagnostikuje po nastanaku patološkog preloma. Pokazano ja da svaka druga ženska i svaka četvrta muška osoba osoba sa osteoporozom posle 50. godine života zadobije patološki prelom. Zato je važno znati koji su faktori rizika za nastanak osteoporoze i uticati, ukoliko je moguće na njih – upozorava prof. dr Marina Nikolić-Đurović i dodaje:
– Faktori rizika za nastanak osteoporoze dele se na nepromenljive, odnosno na one na koje ne možemo uticati, a to su: genetska predispozicija (za koju je dokazano da utiče na stvaranje minimalne koštane gustine u 50-80%), ženski pol i rasa. Promenljivi faktori rizika su oni na koje možemo uticati i u to spadaju: pušenje, konzumiranje alkohola, nedovoljna fizička aktivnost, niska telesna težina, nedostatak vitamina D, nedovoljan unos kalcijuma putem hrane, kao i uzimanje nekih lekova i to na prvom mestu kortikosterioda. Kod osoba kod kojih postoji sekundarna osteoporoza kao posledica nekih bolesti, a to su najčešće endokrinološke bolesti i to na prvom mestu šećerna bolest, važno je postizanje dobre regulacije bolesti uz odgovarajuću vrstu terapije.
Kako lekovi protiv dijabetesa utiču na osteoporozu
Stručnjaci kažu da je poznato da šećerna bolest, sa svojim ranim i kasnim komplikacijama utiče na brži nastanak promena na nivou skeletnog sistema dovodeći brže i češće do nastanka osteoporoze.
– Međutim, kada govorimo o terapiji za lečenje šećerne bolesti, osim grupe oralnih antihiperglikemika, kao što su tiazolidindioni, koji se i ne u potrebljavaju često, nijedna druga grupa lekova ne dovodi do promena na koštanom sistemu. U poslednje vreme postoji veliki broj studija koji se bavi uticajem antihiperglikemijske terapije na koštani sistem, ali je veliki broj podataka još uvek na bazičnom nivou – objašnjava prof. dr Marina Nikolić-Đurović.
Načini lečenja osteoporoze kod osoba sa šećernom bolešću
Predlaže se odgovarajuća fizička aktivnost, ishrana, održavanje normalne telesne težine, prestanak pušenja i supstitucija vitaminom D, odnosno održavanje normalnih nivoa vitamina D u cirkulaciji, da bi i antiosteoporotična terapija bila efikasnija.
– Kada govorimo u supstituciji vitaminom D, ono što je neophodno, je i dodatak vitamina K2 koji omogućava da se resorbovani kalcijum iz digestivnog trakta ugradi u kost. Sama terapija osteoporoze, podrazumeva i tzv. konvencionalnu terapiju kao i kod lečenja drugih oblika osteoporoze. Antiresorptivna terapija i to bisfosfonati kao prva linija terapije i značajno bolji denosumab koji utiču na smanjenje aktivnosti osteklasta, ćelija koje inače dovede do resorbcije kosti i na taj način smanjuju kvalitet koštanog matriksa. Sa druge strane pritustna je i anabolička tearpija teriparatidom koji stimuliše rast nove koštane mase dejstvom na osteoblaste. Svim pacijentima se savetuje da redovno uzimaju propisanu terapiju i da se redovno javljaju na kontrolne preglede kod svog lekara uz obavezno merenje mineralne koštane gustine – ističe prof. dr Marina Nikolić-Đurović.
Usporavanje osteoporoze kod obolelih od dijabetesa
Poznato je, kaže naša sagovornica, da je kod osoba sa šećernom bolešću izuzetno važna dobra glikoregulacija s čime se rizik od nastanka osteoporoze značajno smanjuje.
– Vrlo je važna i prevencija hipoglikemije, odnosno pada nivoa šećera u krvi, što je danas mnogo lakše zbog prisustva novih vrsta savremene terapije u lečenju tipa 2 šećerne bolesti. Kada govorimo o opštim faktorima rizika, na koje osoba može uticati to je pridržavanje higijensko-dijetetskog režima i održavanje normalne telesne težine uz fizičku aktivcnost i supstitucija vitaminom D uz K2 vitamin. Kod ženskih osoba posle 50. godine, a kod muškaraca posle 65. godine života neophodno je redovno merenje mineralne koštane gustine (DEXa). Svim pacijentima se savetuje da redovno uzimaju propisanu terapiju i da se redovno javljaju na kontrolne preglede kod svog lekara uz obavezno merenje mineralne koštane gustine – savet je prof. dr Marine Nikolić-Đurović.
