Krvni pritisak i puls su, prema mišljenju velike većine osoba, čvrsto povezani, oni su dva vitalna signala koji se u isto vreme mere prilikom pregleda. Ipak, oni beleže različite faktore. Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda. Vrednosti krvnog pritiska variraju u toku jednog dana i zavise od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. Puls ili srčani ritam je ritmičko izbočenje zida krvnog suda, usled pumpanja krvi iz srca u krvne sudove. Puls meri broj otkucaja srca u toku jednog minuta – normali broj otkucaja srca iznosi 60 do 100.
Krvi pritisak i puls su uvek povezani
Istina je da krvni pritisak i otkucaji srca često zajedno rastu i padaju. Prilikom suočavanja sa opasnošću krvni pritisak i puls se u isto vreme pojačavaju i dolazi do njihovog skoka. Stručnjaci naglašavaju da povećan broj otkucaja srca, ipak, ne uslovljava automatski i porast krvnog pritiska ili obrnuto.
– Posmatra se, pre svega, konkretan problem. Ukoliko smo dehidrirali, krvarimo ili imamo tešku infekciju, krvni pritisak se obično snižava, dok broj otkucaja srca, puls raste – objašnjava kardiolog dr Luke Laffin iz Cleveland Clinic.
Krvni pritisak i puls imaju „normalne“ ciljne vrednosti
Pojedini stručnjaci navode da ova tvrdnja nije do kraja tačna i ističu da postoje smernice, ali da ono što je „normalno“ varira od osobe do osobe. Optimalni krvni pritisak najčešće se definiše kao sistolni (gornji) od 120 mm Hg – što je pritisak dok srce kuca i dijastolni (donji) od 80 mm Hg – pritisak dok se srce opušta.
Stručnjaci navode da je potrebno da znamo da su krvni pritisak i puls prilagođeni i da je najbolje da u saradnji s lekarom odredimo osnovnu liniju koja je uobičajena za naše stanje. Vrednosti pritiska i pulsa zavisi i od ukupnog zdravstvenog stanja pojedinca, uzrasta, fizičke kondicije, životnih navika.
Nizak krvni pritisak i puls su uvek znaci za uzbunu
Svako ljudsko biće je drugačije, pa često ono što je zdravo za jednu osobu, nije do kraja preporučljivo za nekog drugog. Nije do u potpunosti tačno da su niske vrednosti pritiska i pulsa znaci upozorenja. Na primer, osoba u dobroj fizičkoj formi može imati puls u mirovanju 50 ili čak 40.
Nizak krvni pritisak, ipak može biti malo ozbiljniji problem, posebno kod starijih pacijenata i onih sa srčanim oboljenjima. Ukoliko dođe do komplikacija telo će nam poslati pouke. Dr Laffin kaže da je bitno to kako se osećamo, da li osećamo slabost? Brojevi sami po sebi ne znače mnogo, bitni su i simptomi.
Visok krvni pritisak je opasniji od povišenog pulsa
Lekari kažu da je ova tvrdnja istinita, ali da ponovo normalne vrednosti variraju. Dr Laffin navodi da mnogi klinički dokazi ukazuju da rizik od srčanog i moždanog udara raste tokom vremena i kada je krvni pritisak samo malo viši od uobičajenog proseka.
– U suštini svaki porast od 20 mmHg, ako se ne kontroliše udvostručuje rizik od srčanog ili moždanog udara, srčane insuficijencije ili hronične bolesti bubrega – kaže dr Laffin.
Povišen puls može biti znak opasnosti, ali uzročno – posledična veza nije do kraja jasna.
-Studije pokazuju da je veća verovatnoća da će osobe koje imaju povišen puls imati i srčane probleme. Nismo sigurni da li je povišen puls uzrok problema ili samo znak onoga što se dešava. Najčešći uzrok visokog otkucaja srca u mirovanju je slaba kondicija- navodi dr Laffin.
Kada i kako meriti krvni pritisak i puls?
Krvni pritisak i puls meri se u stanjima mirovanja najbolje u jutarnjim satima pre uzimanja lekova i u večernjim časovima. Nemojte očitavati vrednosti posle vežbanja, osim ako ne želite da znate vrednosti u stanjima fizičkog napora. Bitno je da sedimo, ali noge ne smeju biti prekrštene, stručnjaci navode da u položaju s prekrštenim nogama uslovljava moguće povećanje sistolnog krvnog pritiska.
Od opšteg zdravstvenog stanja zavisi koja je mera važnija – pritisak ili puls. Za pacijente koji se leče od atrijalne fibrilacije, važniji parametar može biti broj otkucaja srca, s tim da visok krvni pritisak može da ukaže na mnoge druge srčane bolesti. Zato je najbolje meriti u isto vreme i puls i krvni pritisak. Automatizovani merači očitavaju istovremeno i krvni pritisak i puls.
Brži otkucaj srca i kraći životni vek
Neke studije potvrđuju tezu da je povišen puls faktor rizika za kraći životni vek. Velika studija u Kini došla je do zaključka da su osobe čiji je puls u stanju mirovanja iznosio 90 otkucaja u minuti, za 40 odsto imale kraći životni vek, u odnosu na ljude kod kojih je puls u stanju mirovanja iznosio 60 do 69 otkucaja u minuti. Dobra vest je ipak da samo 15 do 30 minuta umerene fizičke aktivnosti, kao što je svakodnevno brzo hodanje, može popraviti ovakvo stanje i omogućiti duži životni vek. Stručnjaci naglašavaju da i veoma mala fizička aktivnost može biti od višestruke koristi.
Kod mene,a moram vam reći da imam 83 godine,pritisak i broj otkucaja su u srazmeri.Uglavnom kada mi je pritisak nešto veći,recimo 140 ili 150,broj otkucaja se smanji,na vrednost ispod 50 (oko 45) dok ako pritisak padne na recimo 120 (gornji) broj otkucaja poraste na 55 okvirno,i to uvek.Pozdrav vama.