Prilikom stajanja krv jurne u noge, zbog čega dolazi do pada krvnog pritiska i vrtoglavica Foto
Vrtoglavica praćena problemima sa vidom može biti uvod u kardiovaskularnu autonomnu neuropatiju. U pitanju je hronična komplikacija šećerne bolesti koja je praćena velikim mortalitetom zbog čega je potrebno što ranije dijagnostikovati bolest i početi lečenje.
Kardiovaskularna autonomna neuropatija nastaje najčešće kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Bolest se javlja zbog dugotrajne loše kontrole šećera i dovodi do oštećenja autonomnih nervnih vlakana koja inervišu srce i krvne sudove. Ispoljava se u vidu poremećaja u kontroli tempa rada srca.
Autonomna nervna vlakna signaliziraju srcu da kuca snažnije ili drugačijim tempom kako bi pratio potrebe tela. Kod pacijenata sa kardiovaskularnom autonomnom neuropatijom srce i krvni sudovi nepravilno reaguju na ove signale i uslovljavaju različite simptome. Povećan je rizik od srčanih komplikacija, aritmija i srčane insuficijencije.
Simptomi kardiovaskularne autonomne neuropatije se javljaju ili pogoršavaju pri promeni iz ležećeg u sedeći ili stojeći položaj. Simptomi kao što su vrtoglavica i poremećaji vida česti su i kod pacijenta koji pate od ortostatske hipotenzije. Prilikom stajanja krv jurne u noge, zbog čega dolazi do pada krvnog pritiska i vrtoglavica. Kardiolozi naglašavaju da je najčešći uzrok ortostatske hipotenzije neadekvatna funkcija autonomnog nervnog sistema, koji nije pod kontrolom naše volje na hemodinamske promene u krvotoku pri uspravljanju. Prilikom uspravljanja tela, oko 500 do 1.000 ml krvi, pod silom zemljine teže “silazi” u noge i neke trbušne organe.
Autonomni nervni sistem kontroliše osnovne telesne funkcije kao što su otkucaji srca, krvni pritisak, disanje i varenje hrane. Kardiovaskularna autonomna neuropatija je autonomni poremećaj kod osoba sa dijabetesom. Usled dugotrajno loše kontrole šećera dolazi do oštećenja nerava i simptoma ove neuropatije.
Osobama sa dijabetesom lekari uvek savetuju da prate moguće promene na stopalima. Nervi u stopalima mogu biti manje osetljivi, pa je moguće da pacijent ima neku posekotinu ili infekciju, a da nije toga svestan.
Simptomi kardiovaskularne autonomne neuropatije često su nejasni i mogu se preklapati sa drugim poremećajima. Bolest se utvrđuje na osnovu kombinacije različitih vrsta testova, kao što su testiranje kardiovaskularnih autonomnih refleksa i kardiovaskularne simpatički testovi. Lekari naglašavaju da rano dijagnostikovana autonomna neuropatija ukazuje na povećani kardiovaskularni rizik, što može biti osnova preventivnog i terapijskog delovanja.
Pacijenti koji pate od kardiovaskularne autonomne neuropatije imaju povećan rizik od koronarne arterijske bolesti, srčanog udara, slabosti srčanog mišića. Jedan od prvih znakova bolesti može biti sinusna tahikardija, pored vrtoglavica, pacijenti teško podnose napor, uočavaju se i oscilacije krvnog pritiska koji raste tokom noći, a snižava se u jutarnjim satima.
Ne postoji specifičan medicinski tretman, a lečenje je najčešće usmereno na sprečavanje daljih oštećenja i kontrolu simptoma. Promene u načinu života, pravilna ishrana, fizičko vežbanje mogu da „zauzdaju bolest“. Bitna je dobra kontrola šećera kako bi se sprečila dalja oštećenja nerava. Pacijenti moraju da vode računa o vrednostima krvnog pritiska i holesterola.
U slučaju da pacijent ima srčanu insuficijenciju ili koronarnu arterijsku bolest, bitno je redovno kontrolisati bolest. Ukoliko je prisutna i ortostatska netolerancija, pacijentima se savetuje da sporo ustaju, unose dovoljne količine vode, da uz lekara osmisle dobar plan fizičke aktivnosti. Medikamenti kao što su fludrokortizon, midodrin ili droksidopa mogu se koristiti za ublažavanje simptoma.