Tumorske ćelije reprogramiranjem mogu da postanu zaštitnici tela, a naučni tim sa Lund University, kojem je to pošlo za rukom, nadaju da će to otkriće poboljšati trenutne metode lečenja raka. Za ovo istraživanje naučnici su se vodili čuvenom kloniranom ovcom Doli s obzirom na to da je njenim kloniranjem postalo jasno da jezgro somatskih ćelija (sve ćelije osim ćelija gameta) sadrže sve informacije potrebne kako bi se neka ćelija razvila u bilo koju drugu.
Da li je moguće napraviti dendritske ćelije koje će uništavati tumorske?
Naučnici podsećaju da svakog trenutka neki od najvažnijih igrača imunog sistema – dendritske ćelije, patroliraju našim telom u potrazi za stranim telima. Ako pronađu nešto sumnjivo, razlažu ga na manje komade, nazvane antigeni, koji se predstavljaju limfocitima tela, takođe poznatim kao ćelijama ubicama u okviru imunog sistema. Na ovaj način ćelije ubice uče sa kojim pretnjama mogu da se suoče, koje da traže i protiv kojih da se bore.
Upravo to je bio razlog koji je zaintrigirao naučni tim koji je postavio pitanje „šta ako je moguće proizvesti dendritske ćelije“. Profesor dr Filipe Pereira sa Lund University odlučio je da pokuša.
– Jezgro somatskih ćelija sadrži sve informacije potrebne kako bi se ćelija razvila u bilo koju drugu. Sudbina ćelije određena je time koji su geni izraženi u jezgru. Ako prilagodimo ekspresiju gena, možemo da učinimo da se ćelija pretvori u potpuno drugu. Izazov je znati koji molekuli treba da se dodaju kako bi ćelija bila reprogramirana tačno onako kako želite da bude – objasnio je dr Pereira.
„Tri trojanska konja“
Nakon godina istraživanja dr Pereira i njegov istraživački tim su uspeli da naprave dendritske ćelije. Tokom 2018. i 2022. godine objavili su svoje rezultate – uspeli su da reprogramiraju ćelije vezivnog tkiva miša i čoveka, poput ćelija kože, i pretvore ih u imunološke branioce, odnosno dendritske ćelije. Proces reprogramiranja ćelija u dendritske ćelije sa sposobnošću da detektuju i prezentuju antigene na isti način kao prirodne dendritske ćelije traje 8 dana, pojasnili su naučnici.
– Uspeli smo dodavanjem tri molekula, koja se zovu transkripcioni faktori. Obično te molekule nazivamo „tri trojanska konja“ – izjavio je dr Pereira.
Dendritske ćelije takođe imaju sposobnost da otkriju ćelije raka u ranim fazama razvoja tumora. Ali, kako se ćelije raka dele i mutiraju, one uspevaju da se „maskiraju“ i stoga uspevaju da izbegnu da budu otkrivene što znači da dendritske ćelije ne mogu da rade svoj posao.
Ipak, dr Pereira je imao ideju. Postavio je pitanje „šta ako se ovi molekuli mogu da se koriste za reprogramiranje ćelija raka u dendritske ćelije“? Drugim rečima, šta ako se od toga može napraviti genska terapija raka.
– Kada govorimo o genskoj terapiji obično mislimo na ispravljanje defektnog ili oštećenog gena kod osobe. Umesto toga, ovde mislimo na korišćenje genske terapije za reprogramiranje ćelija raka, primoravajući ih da se razotkriju – ističe dr Pereira.
Patroliranje ćelija otkriva tumorske ćelije
Kako sve to funkcioniše? Koristeći „tri trojanska“ molekula, ćelije raka se reprogramiraju u dendritske ćelije koje imunološkom sistemu otkrivaju pravi identitet tumora. Strategija ima potencijal da poboljša postojeće terapije raka, kao što je terapija imunoloških kontrolnih tačaka (koja je dobila Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 2018.). Jednostavno rečeno, ovaj metod reprogramiranja ćelija uključuje blokiranje molekularnih kočnica koje sprečavaju ćelije ubice da rade svoj posao i to s druge strane omogućava imunološkom sistemu da ide „punim gasom“ na tumorske ćelije.
Dr Pereira posebno proučava maligni melanom i rak glave i vrata, za koje se zna da imaju srednje do visoke stope mutacija.
– Nova terapija kontrolnih tačaka efikasna je kod 20 do 30 odsto pacijenata sa malignim melanomom. Nadamo se da će naše otkriće upotpuniti ovaj tretman, čineći ga efikasnijim – navodi dr Pereira. On je istakao i da je testiranjem na miševima, uočeno da je većina od 15 tumora koji su primili terapiju pokazala smanjeni rast, a dva miša su bila potpuno izlečena. Zbog toga se istraživaja nastavljaju kako bi se što pre izvršila i klinička ispitivanja. Takođe, to je i nada za pacijente koji imaju bolesti koje se ne mogu lečiti trenutnim tradicionalnim terapijama.
