Poseban oprez savetuje se osobama kod kojih se razvije periferna neuropatija i/ili anemija tokom primene metformina
Metformin je najčešće prvi lek izbora za kontrolu dijabetesa tipa 2 Foto: Shutterstock
Metformin je najčešće prvi lek izbora za kontrolu dijabetesa tipa 2. Pripada klasi lekova koji se nazivaju bigvanidi sa zadatkom da smanji lučenje glukoze (glavnog šećera) u jetri i da joj pomogne da dospe do mišića. Ovaj lek se propisuje ukoliko promene u načinu ishrane i odgovarajuća fizička aktivnost nisu u stanju da kontrolišu nivo šećera u krvi.
Metformin smanjuje produkciju glukoze u jetri, jer inhibira delovanje glukoneogeneze i glikogenolize, a u isto vreme povećava osetljivost mišićnog tkiva na insulin i umanjuje resorpciju glukoze u crevima. Ne stimuliše sekreciju insulina i zato ne dovodi do hipoglikemije (niskog nivoa šećera). Utiče i na smanjenje telesne težine. Primenjuje se u obliku tablete sa trenutnim oslobađanjem, oralnog rastvora ili leka sa produženim oslobađanjem.
Metformin ima dugu istoriju i cenjen je lek za dijabetes. U upotrebi je od 1940-ih godina, kao lek prve linije za kontrolu dijabetesa tipa 2 i najčešće je korišćen oralni lek za lečenje šećerne bolesti.
Dijabetes tipa 2 zahteva disciplinu od pacijenta, kako ne bi došlo do razvoja komplikacija bolesti. Stručnjaci nastoje da usklade terapiju sa godinama pacijenta, opštim zdravstvenim stanjem. Primena metformin može dovesti do neželjenih efekata u vidu dijareje, bolova u stomaku, nadimanja i gasova, lošeg varenja, gorušice. Neki pacijenti žale se i na neprijatni osećaj metalnog ukusa u ustima, na glavobolju, promene na koži i noktima, bolove u mišićima, konstipaciju.
U retkim slučajevima moguća je životno ugrožavajuća laktacidoza zbog primene metformina. Ova komplikacija javlja se kod bolesnika sa oštećenjem bubrežne funkcije. Posledica je nakupljanja metformina i nemogućnosti izlučivanja putem bubrega, usled čega dolazi do neravnoteže između stvaranja i razgradnje laktata što ima za posledicu tešku metaboličku acidozu.
Beleži se, ipak, mala učestalost ove neželjene reakcije u odnosu na veliki broj pacijenata koji koriste metformin-hidrohlorid. Simptomi laktacidoze su učestalo povraćanje, mučnina, bol u stomaku, umor, nedostatak daha, ubrzano disanje. Uočava se i uvećanje na jetri, ruke ili stopala su hladni, pojačan je srčani ritam, pacijent gubi na težini.
Tokom uzimanja metformina veoma je bitno redovno kontrolisati nivoe šećera, kako bi se na vreme uočile i sprečile moguće komplikacije. Stručnjak će najverovatnije savetovati laboratorijske analize najčešće na svakih tri do šest meseci.
Ispituje se nivo glukoze u natašte, posle obroka se proverava nivo postprandijalne glukoze. Utvrđuju se i vrednosti hemoglobina A1C (HbA1c), koji pokazuje prosečnu koncentraciju glukoze u krvi u poslednja dva do tri meseca. Proverava se i nivo glukoze u urinu.
Moguće je i da pacijent samostalno prati vrednosti šećera. Lekar će dati savet o učestalosti ovog načina merenja. U ovom slučaju pacijent mora da poseduje merač glukoze u krvi trenutno očitava vrednost šećera u krvi ili kontinualni monitor glukoze, nosivi senzor za očitavanje vrednosti šećera u krvi u realnom vremenu.
Prema nekim istraživanjima, primena metformina za kontrolu dijabetesa tipa 2 može usloviti manjak vitamina B12. Utvrđeno je da se manjak vitamina B12 uočava kod do 30 odsto pacijenata sa dijabetesom na terapiji metforminom. Navodi se da se niži nivoi vitamina B12 primećuju kod pacijenta koji uzimaju veće doze leka tokom dužeg vremenskog perioda.
Manjak vitamina B12 može dovesti do pojave megaloblastične anemije, niskog nivoa belih krvnih zrnaca i crvenih krvnih zrnaca i/ili trombocita. Kod pacijenata sa sniženim vrednostima B12 vitamina uočava se i umor, ubrzan rad srca, neurološke promene u vidu utrnulosti i peckanja u rukama i stopalima.
Američko udruženje za dijabetes (American Diabetes Association) i Američko udruženja kliničkih endokrinologa savetuje pacijentima na terapiji metforminom veće doze vitamina B12. Preporuka je i da se vrednosti B12 vitamina proveravaju na svake dve do tri godine. Poseban oprez savetuje se bolesnicima koji razvijaju perifernu neuropatiju i/ili anemiju tokom primene metformina.
Bez obzira na primenu metformina, dijabetes je stanje koje zahteva uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Potrebno je ograničiti unos ugljenih hidrata i šećera, poput slatkiša, zaslađenih žitarica, pića sa dodatkom šećera kao što, belog pirinča i testenine od belog brašna. Osobama sa dijagnozom dijabetesa tip 2 savetuje se i izbegavanje belog krompira, kukuruza i graška.
Metformin smanjuje nivo šećera u krvi u roku od dve nedelje. Stručnjaci naglašavaju da je nekada potrebno da prođu i dva do tri meseca kako bi se osetio pun efekat leka.