Dr Stanković: Psorijaza evoluira u kardiovaskularno oboljenje. Dakle, dalji razvoj bolesti i mehanizam nastanka je u potpunosti isti, samo je inicijator različit, u ovom slučaju upala usled psorijaznog artritisa Foto: Maja Marjanović/ Shutterstock
Otečeni i ukočeni zglobovi, praćeni bolom, najčešće u rukama, kod psorijaznog artritisa mogu biti uvod u kardiovaskularnu bolest. Psorijazni artritis je dugoročno zapaljensko stanje koje se može progresivno pogoršavati. Iako se verovalo da je ovo relativno bezazleno kožno oboljenje, postoje dokazi da psorijazni artritis u nekim slučajevima može biti prethodnica neželjenih kardiovaskularnih događaja, upozoravaju stručnjaci.
Psorijazni artritis je mnogo više od bolesti kože. S razvojem medicinskih postignuća uočava se da postoji veza između kardiovaskularnih oboljenja i psorijaznog artritisa, koji dovodi do imunski posredovane artropatije, to jest uzrokuje da zahvaćeni zglobovi, najčešće ruku, postanu otečeni, ukočeni i bolni.
– Psorijazni artritis javlja se udružen sa kožnim promenama ili mu one višedecenijski prethode. Kao i psorijaza, psorijazni artritis je dugoročno zapaljensko stanje koje se može progresivno pogoršavati. Iako tradicionalno smatrano za jedno relativno benigno artikulo-kutano oboljenje dokazano dovodi do neželjenih kardiovaskularnih događaja. Između dva, naočigled suštinski različita oboljenja, imamo jednu sponu, prečicu, koja ih na kraju spaja u smanjeni kvalitet života i koja pored ekonomsko-finansijskog danka itekako može dovesti do preuranjene smrti. U medicinskoj terminologiji ta spona je inflamacija, odnosno zapaljenje malih krvnih sudova koje se pokreće kompleksnim imunološkim procesima – kaže za portal eKlinika dr Marija Stanković, na specijalizaciji iz interne medicine sa Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“.
Stručnjaci uočavaju da postoje i neka pravila, na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je kardiovaskularno oboljenje izazvano psorijaznim artritisom.
-U pitanju su procesi ubrzane ateroskleroze, koja je opšte poznata kao prekursor (prethodnik) kardiovaskularnih bolesti. Kod psorijaznog artritisa ova inflamacija se vidljivo manifestuje koštanim i/ili kožnim promenama koje su dostupne oku. Promene mogu da zavaraju laike i navedu na pomisao da se radi o lokalizovanom benignom oboljenju. Međutim, zapaljenje i stvaranje aterosklerotskog plaka u krvnom sudu koji sužava njegov lumen je sistemskog tipa i na isti (sistemski) način redukuje snabdevanje ciljnih organa krvlju. Dakle, možemo govoriti o psorijaznom artritisu kao o nezavisnom faktoru rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, koji će, ukoliko bolest dovoljno dugo ne bude adekvatno lečena dovesti do razvoja klasične kardiovaskularne bolesti – objašnjava nam dr Stanković.
Otečeni i ukočeni zglobovi i bol nisu jedini mogući problemi pacijenta. Trenutak kada se javi bol u grudima označava da je došlo do simptomatske ishemije miokarda, odnosno nedovoljnog snabdevanja srca kiseonikom, precizira dr Stanković.
– Ovde psorijaza menja dijagnozu kod pacijenta koji sad ima i anginu pectoris (bolove u grudima). Bolovi se provociraju naporom, lokalizovani su iza grudne kosti, mogu da irdiraju u vilicu, ruke, između plećki… U zavisnosti od stepena stenoze (plakova) na krvnim sudovima srca bolovi mogu varijabilno da traju, ili da se jave na najmanji napor ili tokom mirovanja. Takođe, ovde dolazimo do nečega što bi se moglo okarakterisati kao “dvostruki kardiovaskularni rizik” kod bolesnika sa psorijaznim artritisom – kaže dr Stanković.
Sagovornica portala eKlinika naglašava da je dokazano da ovi bolesnici sa jedne strane imaju povećanu učestalost javljanja tradicionalnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti (hipertenzija, šećerna bolest, gojaznost, hiperholesterolemija, pušenje) koji već u svojoj osnovi imaju zapaljenska svojstva na krvni sud.
– Sa druge strane prisutna je i generalizovana inflamacija niskog intenziteta u sklopu osnovne bolesti psorijaznog artritisa. Ovakav psorijazni, ili bolje rečeno, zapaljenski marš u kardiovaskularni rizik do infarkta ili šloga kod ovih pacijenata praktično je neminovan. Zato bi nefarmakološka i farmakološka korekcija tradicionalnih faktora rizika pod kontrolom odgovarajućih specijalista (kardiologa, endokrinologa) kod ovih bolesnika morala da bude imperativ – upozorava dr Marija Stanković.
U medicini ništa nije 100 odsto, ali primena biološke terapije u tretmanu psorijaznog artritisa može da uspori razvoj kardiovaskulanih bolesti, obašnjava dr Stanković.
– Kao što se medikamentozno i higijensko-dijetetskim režimom ishrane koriguju tradicionalni kardiovaskularni faktori rizika, biološka terapija je specifična i usmerena na osnovni zapaljenski proces kojim se minimalizuje i uticaj netradicionalnog kardiovaskularnog faktora rizika – objašnjava dr Stanković.
Otečeni i ukočeni zglobovi i promene na koži kod nekih pacijenata mogu biti praćeni i bolom u grudima usled upale grudne kosti.
– Bol kod upale grudne kosti je bol u grudima, ali ne potiče od akutnog koronarnog sindroma (infarkta, nestabilna angina) i lako se kupira analgeticima. Razlikuje se od bola kod srčanog udara, u slučaju upale grudne kosti bolovi su pojačani kod udaha, kijanja i kašlja. S obzirom na ovu suptilnu razliku, a veliku mogućnost maskiranja infarkta srca, u ovom slučaju neophodna je što ranija kontrola lekara – kaže dr Stanković.
Kada se jave simptomi tada već imamo razvijeno kardiovaskularno oboljenje, navodi dr Stanković i dodaje da sve što važi za klasičnu kliničku sliku koronarnog sindroma (gore pomenutu) u potpunosti važi i za ovaj scenario.
-Psorijaza evoluira u kardiovaskularno oboljenje. Dakle, dalji razvoj bolesti i mehanizam nastanka je u potpunosti isti, samo je inicijator različit, u ovom slučaju upala usled psorijaznog artritisa. Svi “trigger” faktori, pored atmosferskih uslova, najčešće su i umerena ili teška fizička aktivnost ili stres – kaže dr Stanković.
Prevencija je stub dobre kliničke prakse, podseća nas dr Stanković i napominje da umerena svakodnevna fizička aktivnost, mediteranski režim ishrane, neke relaksacione metode mogu samo biti od koristi za celokupni kardiovaskularni sistem svih osoba, pa i pacijenata obolelih od psorijaznog artritisa.
-Veza između hroničnih zapaljenskih reumatoloških artropatija i kardiovaskularnih bolesti je čvrsta. Edukacija pacijenata od strane lekara na svim nivoima zdravstvene zaštite o kardiovaskularnom riziku koji psorijazni artritis nosi može dati psorijazi, ali i čitavom spektru ostalih sličnih ali manje “popularnih” reumatoloških bolesti, mesto koje zaslužuje kao netradicionalni faktor kardiovaskularnog rizika. Pacijentima bih poručila da je neophodno da budu zainteresovani za svoje stanje. Nemojte da smatrate svoju bolest čisto „kožnom“ ili „koštanom“, jer je ona sistemska i u nekom periodu se mogu desiti i ozbiljne vankožne manifestacije. Bolja kontrola pomenutih tradicionalnih faktora rizika i redovna kontrola i lečenje osnovnog oboljenja ključ su za uspešnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti – zaključuje dr Marija Stanković.