Odeća često tretira repelentima za mrlje, fiksatorima boja, agensima protiv gužvanja, pojačivačima mekoće Foto: Shutterstck
Neoprana, nova odeća, koju oblačimo čim je donesemo iz prodavnice, neće da nas „ubije” ali može da izazove neke „gadne” reakcije i prenese bolest. Dermatolozi naglašavaju da se preko nove, neoprane odeće mogu preneti bakterije, gljivice, virusi i infekcije, hemikalije koje su kancerogen kategorije 3, tako da – pre nego što obučete nešto novo, dva puta razmislite da li zaista želite da dovede sebe u takvu situaciju i svesno se izložite rizicima.
Kada kupujemo neki komad odeće prvo bi trebalo da imamo na umu da mi nismo prva osoba koji ga je probala i dodirivala. Iako na odeći postoje etikete sa oznakom o vrsti tkanine, sirovine od koje napravljena, kao i uputstva za održavanje, ono što nije javno je kroz kakvu vrstu tehnoloških procesa je prošao taj komad odeće. Dermatolozi naglašavaju da je skoro sva odeća prožeta koktelom hemikalija koje, kada dođu u dodir sa ljudskom kožom, mogu da izazovu iritaciju, pa čak i da se apsorbuju u telo.
– Kada se odeća transportuje, često sa jednog na drugi kontinent, ona se čuva sa određenim konzervansima kako se na ne bi pojavila buđ tokom procesa transporta, u slučaju da ima vlage. Naime, odeća se tretira formaldehidnim smolama kako bi se sprečila pojava buđi. A kada koža dođe u dodir sa formaldehidom koji se nalazi na odeći može da izazove izbijanje kontaktnog dermatitisa i ekcema, kao i alergijsku iritaciju osobe koji udiše tu hemikaliju – objašnjava dermatolog dr Lindsey Bordone sa Columbia University Medical Center koja dodaje da je formaldehid kancerogen kategorije 3, i nije prevelika pretnja, ali je ipak nepotreban rizik.
Ukoliko se neko poziva na stroge zakonske regulative, kojima se zabranjuju štetne količine hemikalije na odeći, trebalo bi imati na umu da veliki deo odeće koji se prodaje u trgovačkim lancima stiže iz zemalja gde takvi propisi niti postoje, niti se poštuju. Pranje nove odeće posebno je važno i zbog znojenja. Ako se neoprana odeća nosi na vrućini i čovek se znoji u njoj, znojenje otvara pore i omogućava koži da apsorbuje hemikalije koje „žive” u odeći. Zbog toga je neophodno oprati svaki komad odeće pre nošenja, pa čak i čarape, jer tako se smanjuje količina izlaganja formaldehidu. Dermatolozi naglašavaju da se ovaj savet posebno odnosi na majke beba i male dece, čija je koža posebno osetljiva.
Osim, formaldehida, problematične su i boje kojima se toniraju tkanine, jer one takođe mogu da izazovu iritaciju kože. Ali, formaldehid i boja nisu jedine problematične hemikalije koje nalaze u odeći. Stručnjaci za proizvodnju odeće podsećaju da svaki deo proizvodnog procesa može da uvede drugu hemikaliju u vlakna odeće. Na primer, tu spadaju supstance koje pomažu da predivo klizi kroz mašine za tkanje ili fiksatori, jedinjenja koja olakšavaju da se boja zadrži zna vlaknu.
Neoprana odeća može da izazove alergijski kontaktni dermatitis – reakciju imunog sistema na alergen, koji je došao u kontakt sa kožom. Ovaj dermatitis izaziva odloženu reakciju, odnosno osip, koji se pojavljuje nekoliko dana nakon izlaganja, a zatim može da traje nedeljama.
– Kada vidimo alergijski kontaktni dermatitis izazvan neopranom odećom on obično potiče od disperzivnih boja. Disperzivne boje se prvenstveno koriste u sintetičkim odevnim materijalima kao što su poliester i najlon i mogu da budu prisutne u visokim koncentracijama u potpuno novom, neopranom komadu odeće – ističe profesorka dermatologije dr Susan Nedorost sa Case Western Reserve University.
Dr Nedorost naglašava da znojenje i trenje mogu da uzrokuju da disperzivna boja „iscuri“ iz odeće. Sintetička oprema za vežbanje od sjajnih, rastegljivih i vodootpornih materijala, koji su danas vrlo popularni, često su „krivci“ zbog kojih, kako kaže, leči ljude od alergijskog kontaktnog dermatitisa.
– Ako pacijent dođe i ima osip oko zadnjeg dela vrata i sa strane oko pazuha, prvo pitanje koje postavljam je šta nose kada vežbaju. Pranjem nove odeće može da se smanji sadržaj hemikalija iz vlakna i tako obezbedi manja izloženost kože. Zašto je to važno svedoči i podatak da, ako se dovoljno boje ispusti na oguljeno koleno ili drugu otvorenu ranu, to bi moglo da aktivira imuni sistem i stvori trajnu osetljivost – navodi dr Nedorost.
Alergijski osip nije jedini zdravstveni problem koji se dovodi u vezu sa hemikalijama korišćenim u procesu proizvodenje odeće. Studija grupe istraživača sa Stockholm University u Švedskoj testirala je 31 uzorak odeće kupljene u maloprodajnim objektima, a koji su bili „raznovrsni po boji, materijalu, brendu, zemlji proizvodnje i ceni i namenjeni širokom tržištu“. Pronašli su vrstu hemijskog jedinjenja zvanog kinolin (ili jedan od njegovih derivata) u 29 od 31. uzorka, a nivoi ove hemikalije su bili posebno visoki u odeći od poliestera.
Kinolin se koristi u bojama za odeću, a američka Agencija za zaštitu životne sredine klasifikovala ga je kao „mogući karcinogen za ljude“ na osnovu nekih studija, koje ga povezuju sa „aktivnošću koja inicira tumor“ kod miševa. Profesorka analitičke hemije Ulrika Nilsson takođe ističe da nova, neoprana odeća sadrži nitroaniline i benzotiazole, još dva hemijska jedinjenja, koja se pojavljuju u odeći. Laboratorijski i dokazi izvedeni na životinjama, kako navodi, povezuju ova dva jedinjenja sa potencijalno štetnim efektima na zdravlje, uključujući i karcinom. Dok neke od ovih hemikalija mogu da ostanu „zaključane“ u vlaknima odeće, druge mogu polako da se probiju u kožu ili u vazduh, i to vremenom, kako odeća postaje sve starija i iznošenija.
Naučnici koji istražuju upotrebu hemikalija u tekstilnoj industriji, kažu da se odeća često tretira repelentima za mrlje, fiksatorima boja, agensima protiv gužvanja, pojačivačima mekoće... Proizvođači odeće, kako kažu, kupcima ne moraju da otkriju ništa od ovoga, a mnoge hemikalije, uključujući popularnu vrstu hidroizolacione hemikalije zvane fluorosurfaktanti (PFAS), nisu gotovo uopšte izučavana po pitanju bezbednosti za ljude. imaju malo ili nimalo istraživanja koja podržavaju njihovu bezbednost. Ne samo da bi ove hemikalije mogle predstavljati zdravstveni rizik za ljude, već i završavaju u vazduhu i zalihama vode, gde mogu dodatno da štete.
S obzirom na to da se putem nove odeće mogu preneti bakterije, gljivice, virusi i infekcije, pa čak i kancerogene materije, postoji i mnoštvo oboljenja koja mogu da se dobiju ili prenesu preko neoprane odeće. Donald Belsito, profesor dermatologije na Columbia University Medical Center navodi slučaj osobe koja je dobila vaške, najverovatnje tokom isprobavanja odeće u prodavnici. Osim toga, kako navodi, imao je i slučaj zarazne bolesti – žena je dobila šugu s obzirom na to da gljivice mogu da se zadrže na tkanini i tako prenose dalje, na novog „domaćina“. Najčešći zdravstveni problemi koje neoprana odeća može da uzrokuje su: